NOVI POGLED NA HEDONIZAM (LIČNO ISKUSTVO)

Đurđica Subotić, promoter ishrana budućnosti
Inđija, Republika Srbija
Email: djusu69@yahoo.com

NOVI POGLED NA HEDONIZAM (LIČNO ISKUSTVO)

Sažetak rada: Cilj rada: Živeti srećan i dugovečan život ispunjen zdravljem i dobrom kondicijom. Metode rada: Metodologija koju primenjujem je informisanje putem medija, uglavnom interneta, posećivanje pojedinih predavanja, seminara i treninga i čitanje literature u oblasti ishrane i pozitivne psihologije. Usvojena znanja selektivno primenjujem usklađujujući ih sa sopstvenim potrebama i senzibilitetom.

Rezultati: Najviše uočljivo promenom ishrane je smanjenje telesne težine, zatim bolji metabolizam, opšte zdravlje bolje (bez velikih prehlada i gripa), čistija koža, bolja kondicija i fleksibilnost tela, brzo saniranje eventualnih stresova, veća staloženost i samopouzdanje, promena prioriteta i bistriji um. Zaključak: Prirodna ishrana, uglavnom sirova, telesne vežbe (uglavnom yoga), meditacija, život bez televizije i vesti, odlazak u prirodu, okretanje Bogu, širenje pozitivnih misli, dobrih dela i ljubavi, prihvatanje različitosti i oprost dovode do smanjenja stresa, života ispunjenog ljubavlju, razumevanjem, samopouzdanjem, verom, zdravljem, srećom i zadovoljstvom. Ključne reči: Sreća, život, zdravlje, ishrana.

Rad:
Kao dete u ranom detinjstvu odvojena sam od roditelja i živela sam do puberteta sa bakom. Baka je bila brižna i popustljiva. Rečenicu koju je često ponavljala kada ne bih mogla sve da pojedem iz tanjira, bila je: „Koliko vrediš, toliko ostavljaš“. Ja sam želela da vredim i svaki put bih pojela sve, što je rezultiralo uvek sa viškom kilograma još u tom uzrastu. Nisam se bavila ni sa jednim sportom, želja mi je bila da treniram ritmičku gimnastiku, ali zbog niskog samopuzdanja i viška kilograma, nisam odmakla dalje od jednog probnog treninga. U nižim razredima osnovne škole počinjem da vodim dnevnik i tokom života ovaj vid komunikacije prvenstveno same sa sobom mi je pomagao da izbacim nagomilane frustracije. Sa ulaskom u pubertet porodica se opet spaja tako da smo u zajednici živeli majka, otac, baka, brat i ja. Brat je tri godine stariji, a otac strog. Uglavnom za mene je bilo manje razumevanja u pogledu, želja, emocija i snova. Podršku koju su mi roditelji pružali kroz ceo život je bila uglavnom finansijske prirode. Emotivnu podršku sam tražila u baki, prijateljima i kasnije u partnerskim odnosima. Ishrana u porodici se uglavnom sastojala od mesnih obroka i kuvanih jela, sa gaziranim sokovima. Baka je kuvala, a majka je znala da pravi kasne večere u vidu sendviča i meze. Ja lično sam volela da pijem puno jogurta. Moja težina je znala da varira, ali uglavnom je i dalje bila prekomerna. U to vreme sam počela da se interesujem za rekreativno trčanje, aerobik i teretanu, ali sve je bilo kratkog daha. Jela sam neredovno i obilno, često puta kasno noću, a bez doručka. Takođe sam počela da se interesujem za duhovno učenje uglavnom budističko. Tada sam pročitala „Paralelni svet“ od B.D. Benedikt. Neke odgovore sam tražila u horoskopima i hiromantiji. Sa punoletstvom sam počela i da pušim. Bila sam emotivno nezrela i buntovna bez samopuzdanja, što je rezultiralo nekim odlukama ne tako sjajnim za mene. Upisala sam Višu likovnu školu i na drugoj godini sam odbegla od kuće da živim sa dečkom koji mi je kasnije postao muž.
U to vreme se masovno pušilo, alkohol takođe nije bio stran, hranili smo se konvencionalnom domaćom kuvanom hranom. Ja lično sam imala problema pored povećane težine i sa bolom u kičmi, krstima. I dalje nisam sprovodila ni jedan vid rekreacije. Došao je rat, niži standard i povećan stres. Nas dvoje smo odlučili da odemo iz zemlje.

Živela sam u inostranstvu četiri godine. Bio je to život pun stresa, neurednog života, materijalnih dostignuća i povremenih depresija. Iz depresija sam izlazila tako što bih „porazgovarala“ sama sa sobom, okrenula se unazad i analizirala šta me je činilo srećnom. U to vreme srećnom me najčešće činio dopadljiv fizički izgled, tako da sam uglavnom u toj oblasti pravila promene i tako sam uspevala da izađem iz depresije. Međutim i dalje sam bila niskog samopuzdanja i emotivno nestabilna. Brak mi se raspadao. Došlo je i do nasilja. Bila sam izložena svim vidovima nasilja: fizičkim, seksualnim, emotivnim i finansijskim od strane tadašnjeg supruga. To me je dovelo do duševnog obolenja. Vratila sam se u Srbiju.

Roditlji su me vodili na sve moguće preglede. Nisam imala prelome ni frakture, sem jednog hematoma u glavi i modrica po celom telu. Angažovali su privatnog psihijatra koji me je stavio na dosta jake lekove. Ja se u to vreme nisam dobro osećala i želela sam što pre da prestanem da pijem iste. Smanjivala sam doze samostalno, a onda bih uredno prijavila doktorki koja baš nije bila saglasna sa takvom mojom odlukom ali nije mnogo ni insistirala da nastavim da ih pijem. Samim dolaskom u Srbiju osetila sam bistrije misli, a posle terapije i njenog ukidanja mogla sam ponovo da funkcionišem i budem radno sposobna. U to vreme sam dosta vozila biciklo i išla peške. I dalje sam pušila i jela konvencionalnu hranu. Bila sam usamljena, nisam imala prijatelja, promenila sam grad, sredinu, nisam imala istomišljenike. Zaposlila sam sam se u radnji mešovite robe i tim poslom sam bila jako nezadovoljna, nije mi donosio satisfakciju ni u kom pogledu. Ostajala sam na njemu iz dužnosti prema roditeljima, jer sam živela sa njima i od njih. Povremeno pismo ili telefenski razgovor sa prijateljima koje sam upoznala u inostranstvu mi je davao osećaj sreće i ushićenja. Ja lično sam bila isfrustrirana, povređena, usamljena…

Posle otprilike godinu dana od zaposlenja dajem otkaz, ali uskoro po tom, moje psihičko stanje postaje gore, vratio se recidiv psihičke bolesti. Završavam u bolnici, međutim terapiju ne pijem, vešto manipulišući medicinsko osoblje. Tražim da izađem. Dobijam otpusnu listu, izlazim iz bolnice psihički nestabilna. Emotivno razumevanje ne dobijam ni od koga. Roditelji se oslanjaju isključivo na ocenu lekara. U jednom momentu, gde je okidač bilo odbijanje pomoći od strane bliskog rođaka, pijem sve lekove koji su mi propisani u pokušaju samoubistva. Preživljavam. Završavam u psihičkoj bolnici po drugi put. Ovog puta se prepuštam u potpunosti lekarima. Vodi me jedan mlad doktor, zaljubljenik u svoj posao. Pijem ponuđenu terapiju. Eksperimentišu koji bi mi lek najbolje odgovarao. Dolazim u sukob sa roditeljima. Nemamo razumevanje jedni za druge. Provodim u bolnici par meseci. Izlazim sa ustaljenom terapijom i nizom nus pojava. Jedna od njih je veliki apetit. I dalje jedem sve uobičajeno. Primećujem da uvođenjem terapije imam jaku potrebu za hladnom koka-kolom i brzom hranom.

Kod kuće vreme provodim monotono, bez društva, bez posla, bez bilo kakvog angažmana, bez televizije, uglavnom slušam muziku sa radija koju ne gasim 24 sata, koja mi donosi osećaj manje usamljenosti. I dalje ne nailazim na razumevanje bližnjih i okoline. Tražim posao i nalazim u ugostiteljstvu. Zovu me po potrebi, bez radnog vremena i fiksne plate, bez prijave. Po prestanku potrebe za mojim radom nisu me zvali niti me obavestili. Dolazi bombardovanje koje psihički dobro podnosim. Na terapiji sam i dalje. Na jesen iste godine počinjem da radim u jednom kafiću, mala plata, dugo radno vreme, smenski rad, neprijavljena, ali sa poslodavcem od reči i dobrim kolegom. Uživam u poslu. U to vreme moj doktor preporučuje da ukinem terapiju. Smršala sam bez posebne dijete. I dalje se isto hranim. Ne vežbam. Ne vozim biciklo. Pešačim, ali ne mnogo. Zimu sam provela u dobrom raspoloženju. Emotivno se budim, posle 5 godina, postajem ponovo zainteresovana za muški pol. Međutim vodim neuredan život, bez dovoljno sna, često budna noću, sa neredovnom ishranom, često baziranoj na kioske brze hrane, pušim i pijem pivo. Nažalost, na proleće, recidiv psihičke bolesti se vraća. Doktor mi uvodi ponovo terapiju. Ne odlazim u bolnicu. Osećam se malaksalo, iscrpljeno, nedovoljno snažno u svakom segmentu, apetit se pojačava do abnormalne granice, jedem halapljivo. Pokušavam da promenim posao posle malo ustaljenja terapije, ali se vraćam na stari, ne zadugo, više mi nije pružao satisfakciju. I ponovo odlazim u izolovanost i usamljenost koju ponekad prekidam izlascima u lokalne kafiće, leti često ostajući budna do ranih jutarnjih sati. Praktično ne živim, vegetiram kao u polusnu. Ponekad se okrećem dnevniku i pisanju nagomilanih osećaja. Posle duže vremenske pauze zapošljavam se kao kondukter u jednom saobraćajnom preduzeću. Od samog početka nisam zadovoljna poslom, uslovima i kolegama. Ne izjašnjavam se mnogo o svemu tome u radnoj sredini. U to vreme upoznajem oca mog deteta koji je radio kao vozač. Ulazim u vezu sa njim u želji da stvorim porodicu, da više ne budem sama. Osećam „kucanje“ biološkog sata. Bio je po nekim karakteristikama suprotan od prvog supruga, ali na kraju se ispostavilo da imaju istu crtu agresivnosti koju je pokazao kada sam posle šest godina veze odlučila da izađem iz tog odnosa. Živeli smo zajedno svega devet meseci, delom moje trudnoće i posle rađanja deteta. U vreme prestanka rada kao kondukter prestajem sa pušenjem. U trudnoći sam imala gestacijski dijabetes koji sam ishranom uspela da regulišem. Takođe sam imala u jednom momentu manjak plodove vode. U petom mesecu sam osetila bolove u krstima za koje se ispostavilo da su uzrokovani peskom iz bubrega. Porodila sam se u 38,5 nedelji trudnoće (mesec dana ranije). Beba je težila 2,150 gr i bila je dugačka 48cm. Ostali smo u porodiluštu duže zbog težine bebe. Beba je dobila ocene na porođaju 9/10. Imala je i fiziološku žuticu. Svo vreme trudnoće sam bila pod konstantnim stresom zbog nemogućnosti uspostavljanja prave komunikacije i emotivne povezanosti sa ocem deteta. Inače, pošto je trudnoća planirana u dogovoru sa psihijatrom sam ukinula terapiju oko osam meseci pre trudnoće, posvetila sam se redovnoj fizičkoj aktivnosti i konvencionalnoj izbalansiranoj ishrani. Prva dva meseca sam dojila bebu, ali zbog konstantnog stresa količina mleka mi se smanjivala. Počela sam da uvodim dohranu do šestog meseca, kada polako uvodim čvrstu hranu bebi. U to vreme definitivno ostajem bez mleka. Posle nekih osamnaest meseci od rođenja deteta osećam da mi se psihičko stanje pogoršava. Sama odlazim kod doktora. Ponovo mi uvodi terapiju, koju ne pijem redovno zbog loše koncentracije. Selim se u roditeljsku kuću sa detetom. I dalje nerazumevanje od strane roditelja. Otac deteta i dalje prisutan. Ostajem u bolnici. Uvode mi prejaku terapiju da nisam mogla da funkcionišem. Posle „čišćenja“ bez objašnjenja za nus pojave ne dozvoljavam da mi se da ni jedan lek. I dalje se hranim konvencionalno. Ponovo uvođenje terapije, glad za brzom hranom i koka-kolom.

Izlazim iz bolnice još uvek fizički slaba, ali emotivno stabilnija. Veza sa ocem deteta traje još nekih deset meseci kada definitivno odlučujem da je prekinem. Završavamo na sudu za starateljstvo nad detetom. Posle dve godine ja dobijam samostalno vršenje roditeljskog prava.

Prvi moj korak ka sticanju samopouzdanja i smirenosti bio je upisivanjem asertivnog treninga koji prvi put nisam do kraja završila jer sam završila u bolnici ( to je bilo još dok sam bila u vezi sa bivšim partnerom). Drugi put upisujem kurs asertvnog ponašanja par meseci po izlasku iz bolnice. U to vreme komunikaciju sa ljudima vodim uglavnom preko interneta. Povremeno gledam televiziju.
Posle godinu i po dana rastanka sa ocem deteta upoznajem čoveka sa kojim započinjem vezu u kojoj sam i danas. Ne pušim, jedem dosta mleka i mlečnih proizvoda (sir, jogurt), meso, težina mi varira, uglavnom je prekomerna. I dalje doživljavam stresove, uzrokovane agresivnim ponašanjem oca mog deteta. Dete često bolesno. U par navrata sam sa njim bila i u bolnici. U to vreme počinjem da pijem antireumatike za bolove u ramenima koje sam imala godinama unazad. Nisu mi prijali za stomak, a bolovi su i dalje perzistirali. Na tadašnjem poslu upoznajem i brata mog sadašnjeg partnera koji se amaterski bavi kiropraktikom. Nemam poverenja u tu vrstu lečenja.

Počinjem da radim na novom radnom mestu. Sedeći položaj, pognuta glava. Bol u vratu i ramenima nepodnošljiv. Rešavam da probam masažu, kiropraktiku partnerovog brata koji u to vreme počinje profesionalno da se bavi time. Godinu dana sam išla redovno na mesečnom nivou. Odlazim na more posle. Potreba za kiropraktikom sve manja ali i dalje je upražnjavam. Ramena me više ne bole. Upisujem Yoga časove. Pratim motivacione govornike na internetu ali malo toga primenjujem. I dalje se hranim konvencionalno. Dolazi opet period pojačanog stresa koji traje skoro godinu dana. Sve vreme redovno uzimam terapiju (od izlaska iz bolnice). Par zima za redom imam grip i dete i ja. Odlazim na redovne ginekološke preglede. Operišem polip. Na jednom od redovnih pregleda na papa testu koji je bio druga grupa stavlja se naznaka za ponavljanjem testa za par meseci. Sledeći papa test i narednih nekoliko pokazuju isti rezultat III b grupu. Zakazujem konizaciju. Tad se okrećem i „alternativi“. Prvo se obraćam homeopati. Dobijam terapiju. Počinjem da se hranim sirovom ishranom. Hleb nisam izbacila, sama sam ga mesila. Kafu i dalje pijem. Posle konizacije rezultati su bili CIN III. Okolno tkivo je bilo bez promena na ćelijama. Takođe mi je opet odstranjen i polip na grliću.

Yogu i dalje praktikujem, uvodim skoro svakodnevne meditacije, hranim se uglavnom salatama dostupnim u zimskom periodu, orašastim plodovima i semenkama. Gubim na težini toliko da nisam znala kako da to sprečim. Jedem dovoljne količine. Stalno mi je hladno u to vreme i često mi curi sekret iz nosa, a nisam prehlađena. Izgledam dosta iscrpljeno, mada se sasvim suprotno osećam. Imam više energije, mirnije spavam, brži mi je metabolizam, telesni miris je prijatniji, misli su mi bistrije i pozitivnije. Vežbam zahvalnost. Okolina uglavnom negativno komentariše moj način ishrane, ali ja ne odustajem. Krvna slika odlična. Smnajenje težine stalo posle nekog perioda. Sa dolaskom leta postaje mi toplije, nema više sekreta iz nosa, opšti izgled mi se popravlja. Smirenija sam, zahvalnija, zadovoljnija. Sve više mi prijaju tiša mesta bez puno ljudi. Uživam u trenucima kad sam sama. Eliminišem negativne osobe iz okruženja. Ne gledam televiziju. Čitam raznu literaturu. U par navrata osećam slabost koju pripisujem nekom virusu, ali me ne obara u krevet i dalje redovno idem na posao, koji je fizički zahtevan u dosta nezdravoj sredini i sa puno ljudi, ali ja osećam zahvalnost prema tom poslu jer sam uspela da pomerim neke moje granice. Ne dobijam grip, ni ja ni dete iako u mom okruženju je bilo dosta zaraženih ovim virusom. Primećujem da mi i dete sve manje oboljeva, mada se hrani klasičnom domaćom kuhinjom. Ostavljam kafu bez imalo želje da je pijem. Ponekad pojedem nešto od konvencionalne hrane, ali vrlo brzo se vratim na sirov način ishrane koji mi jako prija. Volim da popijem pola čaše crnog vina dnevno, uglavnom uveče. Izbacila sam iz upotrebe dezodorans i kreme za lice i telo. Umesto dezodoransa koristim sodu bikarbonu ili dezodorans koji sama pravim od prirodnih sastojaka (kokos ulje, soda bikarbona, eterično ulje, pčelinji vosak). Za negu kože lica i tela koristim kokosovo ulje. Pastu za zube takođe sama pravim od kokosovog ulja i sode bikarbone sa dodatkom eteričnih ulja. Prestala sam da farbam kosu. Yogu sam počela da praktikujem kod kuće. Upisala sam i trening Realnog aikida. I dalje pratim motivacione govornike i pozitivnu psihologiju. Odem i na poneki seminar. Stres je i dalje prisutan samo sad ga brže prevaziđem i sve češće ostajem mirna u takvim situacijama. I dalje se edukujem u pogledu ishrane, posta, meditacije i pozitivne psihologije. Po prvi put se iskreno okrećem religiji. Osvešćujem negativna osećanja i misli, i radim na tome da ih eliminišem. Posle pauze od nekoliko godina opet vodim dnevnik. Čitam iskustva ljudi koji su u sirovoj ishrani duže od mene. Ponešto i sama primenjujem, ali dozvoljavam sebi vreme za nove korake. Ništa ne radim naglo i na silu. Osluškujem svoje potrebe, kako fizičke, tako i emotivne i duhovne. Volim da pravim sirove slatkiše i da podelim sa ljudima u okruženju. Na taj način želim da im prenesem moju oduševljenost ovim vidom ishrane. I ako je prošlo oko godinu i po dana od uvođenja promena u moj život, smatram da sam na samom početku i da ima još mnogo da učim. Za ovo vreme bez naročite presije i sa lakoćom uvedene presne ishrane, osetila sam njene blagodeti. Dobila sam samopouzdanje zbog savladavanja prepreka koje sam imala na svom putu, smirenija sam i zadovoljnija. Osećam ushićenje pri odluci uvođenja bilo koje nove metode vezane bilo za ishranu, bilo za telesne vežbe ili duhovnost. Terapiju za postizanje koncentracije koje mi je prepisao psihijatar ne pijem šest meseci i ne osećam negativne promene. Takođe, primetila sam da nemam predmenstrualni sindrom od kako sam na sirovoj ishrani. Nemam permanentne bolove u ramenima, vratu ili leđima. Sveukupno, osećam se fizički, psihički i emotivno mnogo stabilnije i bolje nego sa dvadeset godina. Na starost ne gledam sa nelagodom, već naprotiv na dob još većeg saznanja i duševnog mira. Zahvalna sam na sve poteškoće koje sam imala u životu, jer su me izrodile u jaku i samosvesnu osobu. Moj hedonizam danas se ogleda u uživanju u zdravom i mirnom životu.

LITERATURA

1. “ Paralelni svet“ B.D. Benedikt
2. “ Moć je u vama“ L. Hej
3. „Živeti bez bolesti“ Ersnt Ginter
4. „Zdravlje za sve ljude“ Ernst i Ingeborg Ginter

Djurdjica Subotic

New perspective at hedonism

Summary: Aim: To live a happy and long lasting life filled with health and fitness.
Methods: The methodology included the information in the media, primarily the internet, visiting some lectures, seminars and trainings, and reading literature in the field of nutrition and positive psychology. Applying the acquired knowledge selectively, according to one’s own needs and sensibilities. Results: The most noticeable change caused by the diet is weight loss, improved metabolism and overall health (without colds and flu), purer skin, better stamina and flexibility of the body, quick handling of potential stress, the greater composure and confidence, changing priorities and clearer mind. Conclusion: Natural Nutrition, mostly raw, physical exercise (mainly yoga), meditation, life without television news, going to the nature, turning to God, spreading positive thoughts, good deeds and charity, acceptance of differences, and forgiveness lead to a reduction in stress, filled life love, understanding, confidence, faith, health, happiness and satisfaction. Keywords: Happiness, life, health, nutrition.