Njegomir Golubović
promoter ishrane budućnosti
Bijeljina, Republika Srpska
Nagli porast interesovanja za zaštitu životne sredine počeo je 70-tih godina dvadesetog veka. Od 1990. godine ključni problemi u oblasti životne sredine su efekat staklene bašte i globalno zagrevanje, pojave ozonske rupe, kisele kiše, uništavanje tropskih šuma.
Jedan od najznačajnih problema u pogledu zaštite životne sredine je zagađenje vazduha.
Zagađivači koji stvaraju globalno zagrevanje potiču od mnogih različitih aktivnosti, posebno od proizvodnje električne energije, industrije, poljoprivrede, krčenja šuma i saobraćaja. Najčešće zagađujuće materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikro čestice čađi. Specifične zagađujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.
Gasoviti polutanti raznose se vetrom na velika rastojanja od izvora i mogu prouzrokovati ozbiljna oštećenja životne sredine. Zagađenje vazduha gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte (CO2, NOx, CH4) prema naučnim procenama prouzrokovaće do 2030. godine rast prosečne temperature od 1.5 – 4.5 stepeni Celzijusa.
Sistematizacija porekla polutanata
Sumpordioksid – U atmosferi se nalazi niz različitih oblika sumpora, počev od elementarnog preko različitih jedinjenja: sumpornih oksida (sumpordioksid i sumportrioksid), njihovih jedinjenja sa vodenom parom (sumporne i sumporaste kiseline), kao i soli ovih kiselina (sulfati i sulfiti) do hidrida sumpora (vodoniksulfid). Smatra se da 1/3 ukupnog sumpora u atmosferi potiče od sagorevanja fosilnih goriva (uglja i nafte). Velika količina sumpornih jedinjenja oslobađa se sagorevanjem pri proizvodnji energije, topljenjem ruda metala koje sadrže sumpor, kao i iz industrije celuloze i hartije, gde se oslobađaju velike količine vodonik-sulfida. Sumporni oksidi, naročito kada se emituju u vazduh zajedno sa čađi, u prisustvu vodene pare dovode do formiranja toksične magle (smoga) koja prouzokuje oštećenje plućnog parenhima. Prosečne godišnje koncentracije sumpordioksida u predelima koji su daleko od bilo kakvih čovekovih aktivnosti se kreće ispod 5 μg/m3, a urbanim sredinama od 20 – 100 µg/m3. Prema preporuci Ujedinnjenih Nacija (UN) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prosečna godišnja koncentracija sumpordioksida bi trebalo da bude ispod 40µg/m3.
Azotdioksid – U atmosferi postoji niz različitih azotnih jedinjenja: azotni oksidi, soli kiselina koje sadrže azot (nitrati i nitriti) i amonijak. Najveća količina azotnih oksida nastaje pri radu elektrana i motornih vozila koje za svoj rad koriste tečno gorivo, pri čemu se stvara visoka temperatura što izaziva reakciju između kiseonika i elementarnog azota iz vazduha, a čiji su produkti azotni oksidi. Azot dioksid može da se veže za hemoglobin pri čemu se stvara oksiazohemoglobin koji onemogućava osnovnu funkciju hemoglobina – prenos kiseonika. Jedinjenja azota se danas ubrajaju u grupu vodećih karcinogena pluća, želuca i mokraćne bešike.Prosečna godišnja koncentracija azotdioksida u seoskim sredinama se kreće oko 5 μg/m3, a u gradovima od 20 do 90 μg/m3. Prema preporukama SZO, prosečna godišnja koncentracija azotnih oksida ne bi trebala da prelazi 30 μg/m3.
Čađ – Najčešće nastaje sagorevanjem organskih materija u ložištima iz domaćinstva. Posebno treba naglasiti sadržaj aromatičnih ugljovodonika u čađi: benzo-a-piren, benzo-a-antracen, piren, flouranten, koji nastaju pri sagorevanju masne faze fosilnih goriva. Benzo-a-piren je kancerogeno jedinjenje. Prosečne godišnje koncentracije čađi se kreću oko 10 μg/m3u seoskim sredinama i manje zagađenim područjima gradova, do 250μg/m3 u jako zagađenim predelima.
Prizemni ozon – Formira se u nižim slojevima atmosfere u prisustvu azotnih oksida, ugljovodonika i isparljivih organskih jedinjenja. Povišene koncentracije prizemnog ozona se najčešće javljaju u gradovima sa velikim intenzitetom saobraćaja. Tokom poslednje decenije koncentracije ozona su aproksimativno povećane za 1- 2%, tako da se koncentracija prizemnog ozona tokom letnjeg perioda kreće između 40 i 80 μg/m3. Očekivani zdravstveni efekti prema podacima SZO pri koncentraciji od: • 200 μg/m3 javlja se glavobolja, iritacija oka, opadanje plućne funkcije i fizičke kondicije • 250 μg/m3 asmatični napadi
Suspendovane čestice – Pored čvrstih čestica, koje se javljaju pri sagorevanju (čađ), prisutne su i fine čestice, veoma malih dimenzija i mase, koje se mogu istaložiti putem gravitacije. Dijametar navedenih čestica varira od 100 μm do 1 μm.
Agencija za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agencu-EPA) definiše suspendovane čestice u zavisnosti od dijametra na sledeće dve grupe: ≤10 μm (PM10) i ≤2.5 μm (PM2.5). Uticaj čestica na zdravlje ljudi zavisi od veličine same čestice. Dok se vreme zadržavanja krupnijih čestica u atmosferi meri danima, fine čestice ostaju u ambijentalnom vazduhu mnogo duže i budući da su lake, mogu se preneti na značajne udaljenosti. Čestice veće od 10 μm se zadržavaju u gornjim disajnim putevima – nosu, grlu i ždrelu, gde usled nadražaja, koji izazivaju, dolazi do pojačanog lučenja sluzi. Radom vibratornih dlačica, koje se nalaze na površini trepljastog epitela bronhija, sekret se zajedno sa česticama potiskuje na gore, da bi se finalno izbacio u spoljašnju sredinu kroz nosni ili usni otvor. Zbog navedenog, čestice krupnijeg dijametra ne predstavljaju toliko značajnu opasnost po zdravlje, koliko fine čestice (Slika 1). Fine čestice prodiru do najsitnijih dušničkih cevčica – bronhiola trećeg reda i alveola, gde se zadržavaju u sluzokoži. Ukoliko je koncentracija suspendovanih čestica malog dijametra povećana tokom niza godina, može doći do pojave različitih plućnih bolesti kao što su: silikoza, azbestoza, oblici astme, bronhitisa i emfizema pluća. Posebno rizičnu grupu predstavljaju radnici izloženi finoj prašini u rudnicima, kamenolomima, pri proizvodnji stakla i keramike, sagorevanju iz visokih peći, cementarama i dr. Nejčešći simptomi su veoma otežano disanje uz pojavu sekreta, koga prati smanjen kapacitet pluća. Lečenje ovih bolesti je složeno i zavisi od stepena i stadijuma bolesti, tako da se mora voditi više računa o preventivi nego o lečenju.
BTX (benzen, toluen i ksileni) se ubrajaju u grupu isparljivih organskih komponenata VOC (Volatile Organic Compounds).Izvor:emisija iz proizvodnje, distribucije i upotrebe goriva.Glavni predstavnik ove grupe jedinjenja je benzen, koji je okarakterisan kao genotoksicni kancerogen.
Zaključak: Aerozagađenje utiče na raspiratorni, kardiovaskularni, hematopoerski, imuni, nervni, skeletni i reproduktivni sistem u zavisnosti od izloženosti zagađenju. Najosetljivija populacija su deca, stare osobe, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima.
Zagađenje vazduha je glavni uzrok mnogih globalnih ekoloških problema kao što su globalno otopljavanje i klimatske promene, oštećenje ozonskog omotača, kisele kiše. Da bi se poboljšao kvalitet vazduha potrebna je veća svest građana, racionalnije korišćenje resursa, poboljšanje kvaliteta uređaja u postrojenjima kao i mnogi drugi faktori.
Literatura:
1. Al Gor; Putevi rešavanja klimatske krize; Beograd 2010
2. Bašić Đorđe, Uvod i principi zaštite okruženja; Novi Sad 2007
3. Kolomejceva-Jovanović Larisa; Hemija i zaštita životne sredine; Beograd 2010
4. Zakon o zaštiti vazduha; član 8
5. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7599/2007/0350-75990757495B.pdf
6. http://www.ekoforum.org/htm/vazduh.htm