FUNKCIJA ORGANA PO TKM (TRADICIONALNA KINESKA MEDICINA)

Sažetak rada: Objašnjavanje funkcije organa po tradicionalnoj kineskoj medicini – TKM, dovodi do jednog drugačijeg shvatanja rada ljudskog organizma, a samim tim i organa. Suština je da su funkcije organa predstavljene kao dinamička aktivnost vitalne energije QI-a i uzajamnog odnosa sa dva aspekta vitalne energije YIN-a i YANG-a. Sva ova objašnjenja su stara preko 5.000 godina, dakle datiraju od vremena kada kinezi nisu imali predstavu o biohemijskim procesima u ćeliji ili barem mislimo da nisu imali saznanja o istim. Metode rada: Metodologija se bazira na teorijskom korišćenju stručne literature iz TKM, kao i dugogodišnjem iskustvu u radu sa pacijentima i objašnjavanju simptoma nastanka određenih poremećaja u organizmu. Rezultati: Potvrđuju da se u praksi u radu sa pacijentima, objašnjenje njihovog statusa i problematike određenih poremećaja, pogotovo psihosomatskih, daleko više poklapaju sa činjeničnim stanjem, u odnosu na status koji dobijemo anamnezom po principima klasične, ortodoksne medicine. Zaključak: Suština objašnjenja i pojašnjavanja. Funkcije organa po TKM jeste da sveobuhvatnije posmatramo ljudski organizam i čoveka, kao celinu, a ne kao sistem pojedinačnih organa. Ovakav pristup sagledavanju problematike, zahteva dobro poznavanje patofiziologije organa po KTM, jer dinamička aktivnost vitalne energije QI-a je proces i ne može se zaustavljati, pogotovo ne u interakciji sa okolinom, odnosno prirodom i vremenom. Određene zakonitosti koje su uočene kod organa daju nam sliku o stanju celokupnog QI-a u organizmu, njegovim poremećajima, koji su doveli do pojave simptoma. Sve ovo nam može pomoći u rešavanju problema, bilo da se radi o terapiji akupunkturom, TUI-NA masažom, refleksoterapiji, ili o korekciji ishrane. Posmatrajući i objašnjavajući organe putem QI-a možemo iskoristiti znanje i status i za mnoge druge tehnike koje nisu u sklopu TKM, kao npr: floriterapija, homeopatija, kineziterapija, itd. Ključne reči: Vitalna energija – QI, tradicionalna kineska medicina, organi, poremećaji, terapija, dinamička aktivnost.

Rad:
Hiljadama godina ranije, kinezi su pre Ajnštajna, Darvina, Tesle i drugih naučnika znali da procesima u nama i oko nas „upravlja“ energija. Možda nisu znali objasniti putem materijalnih i fizičkih dokaza kako sve to funkcioniše, ali su znali uočiti promene koje izaziva dinamička aktivnost iste i na osnovu toga napraviti čitav niz, između ostalog, terapeutskih metoda koje su tu energiju mogli vratiti u ravnotežu. U kineskoj medicini osnova svih aktivnosti je vitalna energija –QI. QI ima svoje parametre a to su: nasledni (kongenitalni) QI, koji dobijamo od naših roditelja i predaka, hranljivi QI- koji kreiramo unošenjem hrane, grudni (pektoralni) QI – vrlo bitan QI i povezan je sa disanjem i unošenjem kiseonika i izbacivanjem CO2. Sve ove karakteristike QI daju jednu osnovu koja se naziva WIQ-QI zaštitni QI i on predstavlja naš imuni sistem. Vitalna energija ima svoja dva aspekta: YIN i YANG. YIN je tamno, hladno, negativno, žensko, hronično, YANG je svetlo, toplo, pozitivno, muško, akutno i šuplje. Ove dve suprotnosti ne idu jedno bez drugog, i stalno se prepliću i dinamične su. Sva ova energija korespondira sa pet elemenata: vatra, zemlja, metal, voda i drvo i sa organima koji se nalaze u njima, a to su: vatra (YIN: srce, perikard. YANG: tanko crevo i trodelni grejač), zemlja (YIN: slezena. YANG: želudac), metal (YIN: pluća. YANG: debelo crevo), voda (YIN: bubreg. YANG: mokraćna bešika) i drvo (YIN: jetra. YANG: žučna kesa). Dakle, sve funkcije organa su objašnjene preko dinamičke aktivnosti QI, odnosno one su uočene na osnovu određenih manifestacija. Tako npr. srce je organ gde je smeštena „duša“. Mi to možemo posmatrati i kao emocije. Srce upravlja i kontroliše promet krvi, kroz krvne sudove. Srce je odgovorno za osnovne emocije: radost, žalost, osećaj za lepo i ružno, dakle jedan niz mentalnih-emotivnih aktivnosti, koje se između ostalog mogu manifestovati na licu. Sve ove aktivnosti podržava srčana kesa, perikard. Perikard determinira te aktivnosti do detalja. I kada primetimo da kod određene osobe postoji sklonost ka uočavanju detalja, prvo pomislimo na perikard. Tanko crevo ima svoju funkciju odvajanja esencije, dakle bitnog od nebitnog u procesu varenja hrane. Ta funkcija je predodređena i za mentalne aktivnosti, što će se u praksi reći da osoba koja ima pojačan QI u tankom crevu ima jako dobru sposobnost donošenja odluke. SAWJIAO ili trodelni grejač je bitan za prevođenje i dovođenje energije iz bubrega do svih delova tela, kao i zagrejavanje i prenos toplote. Podržava ostale mentalne aktivnosti koje su predisponirane za druge organe. Funkcija slezene je u transportu i transformaciji „vlage“. Pod vlagom se podrazumevaju tkivne tečnosti: crevna tečnost, limfa, tečnost u intersticijumu (prostor između ćelija). Slezena utiče na rad mišića, odnosno zadužena je za mišićnu elastičnost. Isti ovakav uticaj ima i na tetive. Poremećaj u prometu energije u slezeni može dovesti do prekomernog nakupljanja tečnosti, pogotovo u abdomenu (stomaku), i na ekstremitetima. Na mentalnom profilu ovi poremećaji su povezani sa promenama raspoloženja, tuga, žalost, melanholija. Želudac je vezan za pripremu hrane za dalji tok probave. Ista funkcija je i na mentalnom nivou. Osobe koje imaju visok status QI-a su skloni detaljnom pripremanju i pripremi za svaku situaciju i događaj. Utiče na preteranu angažovanost i za najmanji detalj, što iscrpljuje organizam i može dovesti do gastritisa. Pluća su sa kožom najpovršniji organ i sve manifestacije na koži mogu imati povezanost sa disfunkcijom pluća. Glavna karakteristika pluća kao organa po KTM je razmena kiseonika i ugljendioksida. Osobe sa pojačanim QI-em u plućima imaju sklonost ka preteranom razmišljanju, brizi i uopšte kod takvih osoba se pojavljuje potreba za kontrolom svega u njihovom mentalnom krugu. Odsutna je fleksibilnost što dovodi do subjektivnog osećaja napetosti i „težine“ iza grudne kosti. Površno i plitko disanje dovodi do zamora generalno u telu zbog smanjene koncentracije O2 i povećane kiselosti i zadržavanja CO2. Debelo crevo ima funkciju eliminacije krajnjih produkata probave i vidu fecesa. Važnost ovog organa je u detoksikaciji, a u mentalnom profilu je organ koji je zadužen za eliminaciju stvari i događaja u svakodnevnici. Ovde se misli na mogućnost „otpuštanja“ događaja koji su nam pre svega napravili neprijatnost, određene situacije koje su nam bile neprijatne po vokaciji. Bubreg je jedan od najvažnijih, ako se to može reći energetskih katalizatora u organizmu. Bubreg čuva esenciju i zadužen je za reprodukciju i rast. Bubreg je i generator energije, QI-a u organizmu. Poremećaj QI-a u bubrezima može dovesti do osećaja straha, iznemoglosti i iscrpljenosti, a na duže staze, manjak dovodi do pojave osteoporoze i ukočenosti ekstremiteta. Kod poremećaja viška QI-a u bubrezima prisutna je pojava preterane psihofizičke aktivnosti. Takve osobe imaju poterbu za stalnom psihičkom i fizičkom aktivnošću („višak adrenalina“). U društvu su prepoznatljivi po gestikuliranju, „držanju pažnje sagovornika“. Te osobe su neustrašive, hrabre i vrlo često ih „instinkt“ vuče napred. Ovakav bubreg je karakterističan za ljude koji se bave javnim poslovima, glumci, estradni umetnici, političari, menadžeri… Mokraćna bešika podržava rad bubrega i ima funkciju čuvanja i eliminaciju mokraće. Meridijan mokraćne bešike, koji je eksponent QI-a istog organa na površinu tela, je najduži meridijan i ima centrifugalan energetski tok. Na mestima gde meridijan prolazi, a najčešće na pregibnim mestima kao vrat, krsta i kolena dolazi do zastoja u protoku QI-a. Ta topografska mesta na telu su i najčešće izložena poremećajima tipa: cerviralna spondiloza (bol u vratu), bol između lopatica, lumbago i različiti oblici problema sa kolenima. Jetra je organ koji „skladišti“ krv, kao tkivnu tečnost i šalje je prema tkivima gde je potrebna. Jetra „kontroliše“ mišiće i tetive i utiče na njihov fiziološki rad. Poremećaj QI-a u jetri može dovesti do nastanka povreda mišićno-tetivnog sistema. Jetra je i organ odluke, ali isto tako organ je koji vrlo jasno „izbacuje“ emocije koje dolaze iz srca, kao npr. ljutnja. Usmerenost aktivnosti jetre prema reproduktivnim organima, može dovesti kod žena do obilnih i bolnih menstruacija, kao i do pojave glavobolje. Žučna kesa podržava rad jetre i ponekad naglašava jetrene aktivnosti npr. Ako ljutnju imamo u sebi, preterani rad žučne kese može dovesti do transformacije ove emocije u bes.

Sve navede funkcije organa po KTM se odnose na stanje QI-a u njima. Dakle ovde je reč o energetskim potencijalima koji su bili već odavno prepoznatljivi i objašnjeni, a ne o funkcionalnoj biohemiskoj aktivnosti koja nam je poznata u medicinskoj praksi. Ovakav način sagledavanja ljudskog tela, dovodi do toga da lakše uočimo uzroke nastanka određenih promena, a samim tim da lakše dođemo do terapije, zalečenja ili izlečenja, što je u zavisnosti od stepena poremećaja QI-a. Verovatno kinezi zbog svih ovih objašnjenja nisu postavili mozak kao organ jer po njima on je samo jedan od segmenata QI-a koji generiše protok istog. Poznavanje funkcije i patofiziologije organa po KTM-u može se iskopristiti i u preventivi, jer početak energetskog poremećaja u organizmu, koji nije naglašen jakim simptomima može biti i jeste osnova za nastanak bolesti ako se ne tretira. Zbog svega ovoga u praksi dolazimo do rezultata koji mogu izgledati kao „čudo“, a reč je samo o poznavanju principa funkcionisanju organa po KTM. Zbog toga korišćenje iskustva iz KTM-a može koristiti kod klasičnih tretmana i poremećaja i u zapadnoj medicinskoj praksi. Ovde nije reč o konkurenciji između dve vrste medicina i prakse, nego o praktilnom pristupu a sve u cilju dobijanja što kvalitetnijih rezultata kod pacijenata. Koja od metoda tehnika po KTM će biti odabrana od strane lekara-terapeuta zavisi od njegove obučenosti. I na kraju ovakav način sagledavanja „stanja“ QI-a u organizmu u procesu terapije apsolutno ne može naštetiti pacijentu, jer se koriste njegovi organski materijali bez prisustva bilo kakvih hemijskih supstanci.

LITERATURA

1. Sun Chengnan-Chinese massage therapy
2. Fang Jianguo, Guo Xueqin, Zhen Liangyi, Liu Xiaoning- Atlas of therapeutic motion for treatment and health
3. Popić Jelica, Ristić Milenko – Skripta za seminar TUI-NA masaže, Wellness Akademija-Lovran, Ultrawell centar za psihofizički balans – Novi Sad
4. Popić Jelica, Ristić Milenko- Skripta za seminar reflekso-terpije, Wellness Akademija – Lovran, Ultrawell centar za psihofizički balans-Novi Sad
5. Razni izvori iz kliničke prakse – Peking, Colombo, Bangkok, Kuala Lumpur, Ljubljana, Skoplje, Beograd, Sarajevo, Opatija, Novi Sad, Brčko-Pro Vita Medica

Milenko S. Ristić

FUNCTION OF THE ORGANS ACCORDING TO TCM (TRADITIONAL CHINESE MEDICINE)

ABSTRACT: Explanation of the functions of various organs by TCM, making diffrent thinking works of human body.Main point that the function of organs working like a dinamic activity of vital QI and a relation two aspects vital energy:YIN and YANG.All explanations are old over 5000 years.it means they are coming from the time when the chinese dont have explanation about the biochemical process into the cells or we think that they didnt have explanations of the same stories.

The post FUNKCIJA ORGANA PO TKM (TRADICIONALNA KINESKA MEDICINA) appeared first on Breg.

ZNAČAJ ZDRAVE I PRAVILNE ISHRANE U TRUDNOĆI

Sažetak: Trudnoća predstavlja fiziološko, prirodno stanje žene, koje je upravo zbog svojih specifičnosti u narodu poznato kao „drugo stanje“. Upravo te specifičnosti i promjene na cijelom organizmu žene imaju za cilj i osnovni smisao, pravilan rast i razvoj novog živog bića-to jest ploda, kao i njegovo nesmetano i pravilno rađanje.

Ishrana je veoma bitan segment svakog živog bića, anaročito ljudske populacije, još od samog njegovog začeća. Savremeno doba XXI, sa svim svojim dobrim i lošim karakteristikama donio je značajne promjene u načinu ishrane, kako u pogledu kvantiteta, kvaliteta, hemijske, biološke i genetske ispravnosti hrane. Imajući u vidu sve ove činjenice može se zaključiti koji je značaj zdrave i pravilne ishrane upravo u trudnoći. Upravo iz tih razloga način ishrane u trudnoći oduvijek je bila predmet izučavanja i brojnih istraživanja.

Cilj ovoga rada je jedna sveobuhvatna analiza uticaja zdrave i pravilne ishrane na normalan tok trudnoće i pravilan rast i razvoj ploda. Metodologija rada je retrospektivna analiza uticaja količine i pojedinih sastojaka hrane na pravilan rast ploda i kao i kvantitativni i kvalitativni uticaj hrane na pojavu određenih oboljenja u trudnoći. Ključne riječi: Zdrava hrana, bolesti trudnoće.

Rad

U ovom radu biće analizirani kvantitativni i kvalitativni uticaj hrane na pojavu: oboljenja ploda, oboljenja majke i oboljenja i majke i ploda. Stoga je vrlo značajno naglasiti da ishrana u trudnoći mora da bude kvalitetna, sa svježim namirnicama bogatim vitaminima i mineralima, ali i gradivnim materijama. Prirodnom i zdravom ishranom trudnica održava svoj organizama, ali isto tako preko posteljice ploda omogućava da plod normalno dobija na težini i visini.

Trudnica ne treba uzimati količinski hranu za „dvoje“ i to je osnovno pravilo zdrave ishrane u trudnoći. Svaka trudnica treba da zna da se njena tjelesna težina(TT) u prvoj polovini trudnoće ne smije povećati za više od 1,5 kg za svaki mjesec i da ukupno pvećanje TT tokom cijele trudnoće ne treba da bude veće od 10-12 kg. Svaki veći porast TT može ukazati na pojavu određenih oboljenja vezanih samo za trudnoću kao što je gestacijski dijabetes i hipertenzija u trudnoći ili PIH (hypertensio induced in pregnancy). Sve do prvog trimestra trudnoće ishrana treba da bude kao i prije trudnoće, tek u drugom i trećem trimestru treba nastojati da u ishrani bude dnevno oko 100 gr bjelančevina, oko 80-100 gr masti i oko 300 gr ugljenih hidrata. Sve ove materije bitne su za izgradnju i rast tkiva ploda, a značajno je istaći da su znatno iskoristljivije sve ove gradivne namirnice (aminokliseline i nezasićene masne kiseline) ako su biljnog porijekla, a samo u manjim količinama životinjskog porijekla. Od minerala neophodno je redovno uzimanje namirnica koje sadrže dosta: kalcijuma, gvožđa, fosfora, folne kiseline, natrijuma i kalijuma.
Nedovoljno unošenje namirnica koje su bogate sa gvožđem mogu izazavati sideropenijsku anemiju-nedostatak hemoglobina u krvi trudnice kojim se prenosi kiseonik O2 koji je neophodan za pravilno funkcionisanje i metabolizam kako organizma trudnice, tako i za pravilan rast i razvoj ploda. Anemija u trudnoći dovodi do brojnih kardiovaskularnih i pulmonalnih poremećaja koji znatno otežavaju, i u težim slučajevima i ugrožavaju normalno fukcionisanje trudne žene i obavljanje svakodnevnih profesionalnih i životnih potreba, a isto tako se mogu nepovoljno odraziti i na plod. Najčešće tegobe koje se mogu javiti kod trudnice kao posledica manje ili veće sideropenijske anemije su: glavobolja, nesvjestice, preskakanje i ubrzan rad srca, zamaranje, gubitak koncentracije i drugi.

Analizirajući uticaj nedovoljnog unošenja određenih hranljivih materija, prije svega vitamina i minerala koja mogu dovesti do nepravilnog razvoja ploda, pojavu razvojnih anomalija, najznačajnije su anomalije mozga i kičmenog stuba (CNS). U medicini je danas poznato da nedovoljno unošenje hrane bogate folnom kiselinom može dovesti do teških anomalija CNS kao što su: Anencefalus, akranijum, spina bifida, hidrocefalus-vodena glava. Ovo su teške razvojne anomalije mozga koje su, pojedine od njih kao akranijum-nedostatak kostiju mozga i anencefalus-nedostatak moždane mase inkopatibilni sa životom nakon rođenja. Hrana bogata folnom kiselinom su upravo zdrave prirodne namirnice kao što su: spanać, blitva, zelena salata, kelj, radič, soja, pasulj, zrno žitarica, pšenične klice. Iz tih razloga je savremena medicina uvela u protokol preparate koje sadrže folnu kiselinu, ali svakako da je uzimanje prirodnih zdravih namirnica najoptimalniji način prevncije ovoga teškog poremećaja trudnoće.

Savremeno akušerstvo danas ne isključuje ulogu i značaj genetski modifikovane hrane i hrane kontaminirane pesticidima, kao etiološkim faktorima za pojavu brojnih razvojnih anomalija ploda. Poznato je, da je danas u svijetu, upravo proizvodnja i promet ove hrane u strahovitom porastu.
Bolest koja je u značajnom porastu krajem XX i početkom XXI vijeka, a koja je posljedica isključivo nezdrave i nepravilne ishrane je Diabetes mellitus u narodu šećerna bolest. Ishrana u kojoj dominira vještački šećer, slatkiši, industrijska tjestenina, životinjske masti i smanjena fizička aktivnost su značajan predisponirajući faktor za nastanak ove bolesti. Diabetes mellitus predstavlja grupu metaboličkih bolesti koje se karakterišu hroničnom hiperglikemijom, povećanom koncentracijom šećera u krvi, a kao posljedica toga dolazi do poremećaja u metabolizmu masti i bjelančevina. U osnovi ovoga teškog oboljenja je povećan rizik za teška kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja, infarkt srca i mozga, povišen krvni pritisak, hipertenzija i oboljenja bubrega. Upravo pojava ovoga oboljenja u trudnoći ili trudnoća kod žena sa djabetesom od rane mladosti predstavlja i danas jedan od najtežih problema u savremenom akušerstvu jer dovode do brojnih komplilacija kako kod majke tako i ploda.
Vrsta dijabetesa koja se prvi put javlja u trudnoći, a koja je direktno povezana sa pretjeranom i nepravilnom, nezdravom ishranom u trudnoći, kao i smanjenom fizičkom aktivnošću je gestacijski dijabetes. Gestacijski dijabetes predstavlja pojavu povišenog nivoa šećera-glikemije u krvi koji se prvi put javlja tokom trudnoće žene. Održavanje normalne koncentracije šećera u krvi trudnice vrlo je važno u prevenciji spontanih ranih pobačaja, rane i kasne intrauterine smrti ploda, pojavi srčanih anomalija ploda koje se javljaju znatno češće kod dijabetičarki, fetalnog respiratornog distersa, i žutice ploda nakon rođenja. Poznato je da dijabetičarke rađaju djecu veće tjelesne mase preko 4500 gr tzv. makrozomna djeca, što može izazvati brojne kpomplikacije tokom porođaja. Pored navedenih komplikacija od strane ploda pojava dijabetesa u trudnoći značajan je predisponirajući faktor u pojavi teških komplikacija u trudnoći kao što su preeklampsija, prijevremeni porod, povećana količina plodove vode-polihidramnion i infekcije kod majke.

Preeklampsija predstavlja dominantan oblik hipertenzivne bolesti u trudnoći, koji se karakteriše pojavom povišenog krvnog pritiska (RR) nakon 20 nedelje trudnoće, pojava otoka-edema i proteinurijom-gubitak bjelančevina urinom i sve se to dešava prvi put i samo u trudnoći. Jedan od vrlo značajnih predisponirajućih faktora za pojavu preeklamsije u trudnoći je gojaznost i pretjerani unos količinski nezdrave hrane bogate mastima i ugljenim hidtratima kao što su:industrijski šećer, tjestenina, skrob, životinjske masti i druge. Učestalos preeklampsije i danas u svijetu se kreće u rasponu od 2-8%, a do danas je etiološki nepoznato i nedovoljno razjašnjeno oboljenje. To je polimorfno oboljenje koje zahvata sve organske sisteme trudne žene i ploda, sa brojnim kliničkim manifestacijama i teškim kompikacijama trudnoće kako za majku tako i za plod, koje mogu dovesti i do njihovog smrtnog ishoda. Patofiziološki dominira generalizirana vazokonstrikcija sa posljedičnom hipovolemijom i hipoperfuzijom organa trudnice kao i uteroplacentarnom hipoperfuzijom i smanjenom funkcijom posteljice koje se odražava na nepovoljan rast i razvoj ploda i kao najteža komplikacija- intrauterina smrt ploda. Kod trudnice povišen RR u trudnoći dovodi do poremećaja faktora koagulacije – povećane sklonosti krvarenju u trudnoći i porođaju, prijevremenog odljubljenja posteljice, krvarenje u mozgu, eklamptični napad koji su velikom procentu uzrok maternalnog i fetalnog morbiditeta i mortaliteta, naročito u nerazvijenim i siromašnim zemljama u svijetu.

Pored gojaznosti, pretjerane i nezdrave ishrane kao značajnog predisponirajućeg faktora za pojavu hipertenzije u trudnoći- preeklampsije, danas se vrše brojna istraživanja o oksidativnom stresu, kao jednom od mogućih etioloških faktora za pojavu ovoga teškoga oboljenja trudnoće. Stoga se smatra da bi unos hranljivih materija koje sadrže značajnu količinu antioksidnasa bila možda jedna od preventivnih mjera za nastanak i tok ove bolesti trudnoće. Univerzalni zakon prirode, potvrđuje da je višestruko veći sinergistički efekat uzimanje više antioksidativnih komponenti zajedno, nego što je njihovo zbirno pojedinačno dejstvo. To podrazumijeva uzimanje hrane bogate vitaminom A- beta karotena, vitamina E i selena. Ova tri elementa zajedno ulaze u sastav enzima glutation peroksidaze, koji sprečava oksidativno oštećenje i dejstvo slobodnih radikala, odnosno smanjuju oksidativni stres kao jednog od uzročnika brojnih oboljenja bez trudnoće ili u trudnoći.

Beta karotena ima najviše u namirnicama: šagarepa, kelj, spanać, kupus, dinja, šipak, zelena salata itd. Vitamina E ima najviše u namirnicama: orasi, sjemenke suncokreta, zelenom i lisnatom povrću, biljnim uljima, žumance jajeta i drugi. Selen je esencijalni mineral koji je snažan antioksidans naročito u kombinaciji sa vitamnom E, ima ga dosta u namirnicama: pivski kvasac, bijeli luk, pšenična klica i suncokretovo sjeme.

Pod pojmom zdrave i pravilne ishrane u trudnoći podrazumijeva se i umjerena psihofizička aktivnost tokom trudnoće kao prevencija brojnih oboljenja i poremećaja trudnoće. Tokom trudnoće treba izbjegavati štetne navike kao što su pušenje, alkohol i stresan način života. Svaki od ovih navedenih faktora može se nepovolnjo odraziti u trudnoći. Uloga stresa u trudnoći dovodi se u vezu sa češćom pojavom prijevremnog porođaja, koji je značajan uzrok perinatalnog morbiditeta i mortaliteta. Procenat prijevremenog porođaja i u razvijenim zemljama svijeta danas nije u opadanju i kreće se od 6-10%. Stres predstavlja neprilagođenost svakodnevnim obavezama i potrebama, bolest modernog doba-tačnije vremena je sve manje. Trudnoća je stanje psihofizičke promjene žene-drugo stanje, trudnica emotivnije reaguje i na normalna svakodnevna životna dešavanja, stoga se stresne situacije mogu nepovoljno odraziti na tok trudnoće i na pojavu spontanog pobačaja i prijevremenog porođaja.

Negativan uticaj pušenja na ljudski organizam je poznat, ali pušenje u trudnoći pored svih negativnosti opštih, brojna istraživanja su pokazala i dokazala rađanje djece sa intrauterinim zastojem ploda (IUGR), djece jako male tjelesne težine i prijevremeni porođaj.

Umjerena i zdrava fizička aktivnost trudnice stimuliše plod na intenzivnije intrauterine pokrete čime se stimuliše i poboljšava njegov razvoj i fiziološko sazrijevanje. Jednom riječju trudnoća je stanje u kojem je za njen pravilan tok, kao i razvoj ploda bitno sve ono što ona uzima hranom, što udiše i sve ono što je u njenom neposrednom okruženju.

Možemo zaključiti da je za zdravu i optimalnu trudnoću neophodno uzimanje prirodne zdrave hrane, optimalna fizička aktivnost trudnice bez ili sa što manje stresogenih zbivanja, radi rađanja što vitalnijeg ploda sposobnog za brojne vještine u životu.

LITERATURA

1. ISHRANA TRUDNICE I INTELEKTUALNI POTENCIJAL PLODA, Ljubica Gudovski, Boro M. Vujasin, Gospava Petrović, Anđa Tubić, Kongres Zdravstvenih radnika Republike Srbije sa međunarodnim učešćem, Zlatibor 2010.
2. HRANA KOJA LEČI, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin – 27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 140-144.
3. PUT ZA ZDRAV I SREĆAN ŽIVOT, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin-27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 29-31.
4. ŽELIŠ LI BITI ZDRAV? ZABORAVI KUHANJE! Helmut Wandmaker, Đakovo,2008, ISBN 978-953-208-296-8
5. ZDRAVLJE ZA SVE LJUDE, Ernst i Ingeborg Ginter, Beograd 1997, Narodma biblioteka Srbije, ID-57401868

Dragica Draganovic

IMPORTANCE OF HEALTHY AND PROPER NUTRITION IN PREGNANCY

Abstract: Pregnancy presents a physiological, natural state of women, which is due to its specificity in the nation known as the „second state“. These specifics and changes in the whole organism of women have the goal and the basic meaning, the proper growth and development of a new life being-that is, the fruit, as well as its unhindered and proper birth.
Nutrition is a very important segment of every living creature, especially the human population, ever since its conception. The modern era in the 21st century, with all its good and bad characteristics, has brought about significant changes in nutrition, both in terms of quantity, quality, chemical, biological and genetic correctness of food. Keeping in mind all these facts can be concluded what is the significance of healthy and proper nutrition just in pregnancy. Precisely for this reason, diet in pregnancy has always been the subject of study and numerous researches.
The aim of this study is a comprehensive analysis of the impact of a healthy and proper nutrition in the normal course of pregnancy and proper growth and development of the fetus. The methodology is retrospective analysis of the influence of the quantity and certain food ingredients to proper fetal growth and as well as quantitative and qualitative impact of food on the occurrence of certain diseases in pregnancy. Key words: Healthy food, pregnancy, disease.

The post ZNAČAJ ZDRAVE I PRAVILNE ISHRANE U TRUDNOĆI appeared first on Breg.

KORŠIĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U PROCESU PROIZVODNJE HRANE

Sažetak rada: Cilj rada: Cilj ovog rada jeste da se prikažu neki od mogućih načina korišćenja obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje hrane, prednosti ali i neka ograničenja vezana za korišćenje obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje hrane. Metode rada: Tokom izrade ovog rada korišćene su različite naučne metode, kao što su: metoda analize (analize rezultata višegodišnjeg laboratorijskog i terenskog rada), metoda sinteze, metoda deskripcije, statistička metoda za obradu podataka itd.

Rezultati: Rezultati istraživanja naučno stručne literature su pokazali da je različite obnovljive izvore energije moguće koristiti na različite načine u procesu proizvodnje hrane. Zaključak: Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da se korišćenjem obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje hrane, kao i u druge svrhe mogu postići pozitivni efekti, kao što je: smanjenje emisije gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte (pre svega CO2 i metana CH4) i zagađuju životnu srednu, što doprinosi smanjenju globalnog zagrevanja i zaštiti životne sredine; smanjenje uvoza fosilnih goriva; otvaranje novih radnih mesta (navedena tri efekta se nazivaju efekat “3E”- ekologija, energetika, ekonomija); smanjenje troškova za energiju; pojava novih proizvodnih programa i usluga; razvoj lokalne industrije, povećanje sigurnosti snabdevanja energijom; stvaranje mogućnosti za upotrebu različitih izvora energije; stvaranje mogućnosti za efikasnije korišćenje sopstvenih potencijala u proizvodnji energije itd. Ključne reči: Obnovljivi izvori energije, toplotna i električna energija, biogorivo, poljoprivredno đubrivo, proizvodnja hrane.

Rad:
Preokupacije savremene civilizacije su da obezbedi dovoljno hrane za sve veći broj stanovnika, dovoljno sirovina za savremenu industrijsku proizvodnju i dovoljno jeftine i kvalitetne energije. Pomanjkanje bilo hrane, sirovina ili energije dovelo bi do ozbiljnih poremećaja u savremenoj privredi i društvu.

Trenutno svet pokriva svoje energetske potrebe uglavnom neobnovljivim izvorima energije, većinom fosilnim gorivima (ugljem, naftom i prirodnim gasom). Kao što i samo ime kaže, ovi izvori energije nisu obnovljivi, a to znači da ne mogu trajati večno, te će u određenom trenutku biti potrošeni. Takođe fosilna goriva su vrlo štetna za okolinu, jer prilikom sagorevanja:
– emituju u atmosferu velike količine gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte (ugljen-dioksid CO2, metan CH4 itd.) i tako utiču na globalno zagrevanje Zemlje.
– emituju u atmosferu velike količine gasova (ugljen monoksida, sumpor dioksida, azotnih oksida), dima, pepela, prašine i drugih čestica koje zagađuju životnu sredinu.

Kako bi se zaustavile ili bar ublažile navedene negativne pojave i omogućio održivi razvoj, opšti trend u svetu je težnja ka smanjenju potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosilnih goriva) i to na dva načina:
– korišćenjem obnovljivih izvora energije umesto neobnovljivih i
– poboljšanjem energetske efikasnosti.
Zbog navedenog su se države EU, i mnoge druge države u svetu, opredelile da u svoje strategije energetskog razvoja i zaštite životne sredine ugrade planove za veće korišćenje obnovljivih izvora energije i za poboljšanje efikasnosti korišćenja energije i da uspostave zakonodavni okvir u kojem će ti planovi biti ostvareni.

Obnovljivi izvori energije su izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, to su:
– energija vodotokova (hidroenergija),
– energija vetra,
– solarna energija (energija Sunca),
– geotermalna energija,
– energija okeana (energija morskih struja i talasa, energija plime i oseke),
– vodonik,
– energija biomase, koja može biti:
• čvrsta biomasa,
• tečna biomasa (tečno biogorivo: bioetanol, biometanol, biodizel),
• gasovita biomasa (gasovito biogorivo: biogas, sintetički gas) itd.

Vodeni mlinovi i vetrenjače koje su koristili naši preci proizvodili su mehaničku energiju iz obnovljivog izvora energije. Oko 1.200 godine pojavljuju se i u Evropi, vetrenjače su se koristile za mlevenje brašna i pumpanje vode, za odvajanje zrnevlja od stabljika, u pilanama itd.

Kod geotermalne energije, koristi se toplota iz dubina Zemlje za proizvodnju električne energije. Već postoje sistemi toplotnih pumpi koji prenose toplotu samo nekoliko metara ispod površine u vrtove i kuće u svrhu grejanja, ovo je relativno nova, ali obećavajuća tehnologija.

Solarni kolektori predstavljaju sisteme koji na najjednostavniji način sunčevu energiju pretvaraju u toplotnu. Vazdušni kolektori su specijalni tip kolektora sa ravnom pločom u kojima se vazduh zagreva i, za najveći deo, koristi direktno bez posrednog skladištenja za grejanje objekta. Zagrejani vazduh se takođe može koristiti za sušenje poljoprivrednih proizvoda lekovitog i drugog bilja. Pomoću izmenjivača toplote vazduh-voda, takođe se može grejati i voda, na primer za domaću upotrebu.

Pojam biomasa koji je zapravo skraćenica pojma biološka masa. Biomasa predstavlja jedan od najznačajnijih obnovljivih izvora energije, to je zajednički pojam za brojne, najrazličitije organske materije biljnog i životinjskog porekla (biljaka, životinja i njihovih produkata), koje se različitim procesima pretvaraju u druge oblike energije pogodne za dalju upotrebu. Biomasa se dobija iz biljaka, životinja i gradskog otpada. S obzirom na postojanje vrlo velikog broja otpadnog materijala, koji u određenoj meri sadrži biomasu, ali pored biomase sadrži štetne i opasne materije, razvijene zemlje pod pojmom biomasa uglavnom definišu gorivo koje se može smatrati kao čisto gorivo, bez štetnih i opasnih materija u sebi, koje se mogu naći u obojenim i na neki drugi način hemijski tretiranim drvetom, pri procesima u drvno-prerađivačkoj industriji.

Prvi i najstariji izvor energije koji su ljudi koristili je biomasa, to je obnovljivi izvor energije koji se danas široko koristi i koji doprinosi zaštiti naše okoline, kao i generalno, otvaranju novih radnih mesta i ukupnom razvoju gradova, opština i cele države. Istorijski gledano, biomasa je bila osnovni izvor energije za čovečanstvo, uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje hrane, dok su industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. U Srbiji se biomasa uglavnom upotrebljava na tradicionalan način i to u vidu energije za grejanje, kuvanje ili zagrevanje tople vode. Pored ovih vidova upotrebe, biomasa se može koristiti i u kogeneracijskim postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije, potom kao sirovina za proizvodnju biogoriva, a može se koristiti i u industriji za proizvodnju vlakana i hemikalija.

Korišćenje čvrste biomase u kombinaciji sa solarnom energijom za proizvodnju toplotne energije za grejanje staklenika. – Primer korišćenja čvrste biomase u kombinaciji sa solarnom energijom za proizvodnju toplotne energije za grejanje plastenika, prikazan je na slici 1. Toplotna energija se dobija pomoću solarnih kolektora, a ako ta količina toplote nije dovoljna onda se sagorevanjem čvrste otpadne biomase iz poljoprivrede (reznice voća i vinograda), drveta ili peleta (šumskih ili poljoprivrednih) u kotlu oslobađa toplotna energija.

Slika 1. Korišćenje biomase u kombinaciji sa solarnom energijom za proizvodnju toplotne energije za grejanje staklenika

Poljoprivrednu biomasu čine ostaci iz ratarske proizvodnje (poput pšenične slame, kukuruzovine, oklaska, stabljika i sl.) koji se dobiju kada se odvoji glavni proizvod (pšenica, kukuruz, suncokret i sl.), zatim ostaci rezidbe u voćarstvu i vinogradarstvu (granje i sl.), potom ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda (koštice, ljuske i sl.). Nakon berbe kukuruza na njivama ostaje kukuruzovina (stabljika sa lišćem). Iako je neosporno kako se kukuruzovina mora prvenstveno vraćati u zemlju, preporučuje se zaoravanje 30% do 50% kukuruzovine, što znači da za energetsku primenu ostaje najmanje 50%. To predstavlja značajnu količinu, ako bi se preostala kukuruzovina iskoristila za ogrev zimi ili za sušenje poljoprivrednih kultura i sl, uštedela bi se energija koja se koristila za tu namenu.
Biomasu sa farmi životinja čine ostaci životinjskog porekla nastali u poljoprivredi (čvrsti i tečni stajnjak (stajsko đubrivo)), kukuruzna silaža, itd. slika 2.

Slika 2. Proizvodnja biogasa i biodizela i đubriva za poljoprivredu

Biogoriva mogu biti proizvedena neposredno iz biljaka ili posredno iz industrijskog, komercijalnog, domaćeg i poljoprivrednog otpada. Postoje različite vrste biogoriva koja se dele na: biogoriva prve generacije, biogoriva druge generacije i biogoriva treće generacije, zavisno od izvora materijala za proizvodnju, troškova proizvodnje, cene i emisije ugljen-dioksida.

Osnovne sirovine za proizvodnju biogoriva prve generacije konvencionalnim tehnološkim postupcima su šećer, skrob, biljna ulja i životinjske masnoće, odnosno sirovine koje su hrana za ljude i stoku. Najveći problem s biogorivima prve generacije je zapravo činjenica da je proizvodnja biogoriva pretvaranje hrane u gorivo, a to loše utiče i na cenu i na dostupnost hrane širom sveta, a već sad postoji gotovo milijarda ljudi koji žive na rubu gladi.

U biogoriva prve generacije spadaju: bioetanol (bioalkohol), biodizel, biogas, sintetički gas itd. Na primer bioetanol se proizvodi od biljaka koje sadrže puno šećera (šećerne trske, kukuruza), a za proizvodnju biodizela koriste se biljke koje sadrže više ulja (soja, kanola, uljana repica). Plasiranje nusproizvoda proizvodnje biogoriva je takođe veoma značajno za krajnju ekonomičnost biogoriva. Na primer, glicerin koji nastaje tokom proizvodnje biodizela se može prečistiti do farmaceutskog kvaliteta, a nusproizvodi proizvodnje bioetanola se mogu koristiti kao stočna hrana obogaćena proteinima.
Biogoriva druge generacije dobijaju se preradom poljoprivrednog i šumskog otpada. Za razliku od prve generacije, biogoriva ove generacije bi mogla znatno redukovati emisiju CO2, pored toga se ne koriste kao hrana. Biogoriva druge generacije koja su trenutno u proizvodnji su: biohidrogen, bio – DME, biometanol, DMF, HTU dizel, Fischer – Tropsch dizel i mešavine alkohola.

Biogorivo dobijeno pomoću specijalnih biokultura (na primer, alge oilgae) predstavlja treću generaciju biogoriva a same alge obnovljivu sirovinu za biogoriva budućnosti.

Pošto se biogas proizvodi tamo gde se organski materijal razgrađuje bez vazduha, postoji širok spektar organskih materija koje su pogodne za anaerobnu razgradnju, slika 3. Neke od tih materija su:
– čvrsto i tečno stajsko đubrivo (stajnjak) sa stočarskih i živinarskih farmi
– silaža trave i kukuruza
– poljoprivredni i šumski ostaci
– ostataci biomase nastali primarnom preradom poljoprivrednih proizvoda, a koji ne sadrže opasne materije, ostatke i delove životinja
– biološki otpad iz: klanica, pivara, destilerija, prerade voća i proizvodnje vina, mlekara, industrije celuloze, šećerana
– industrijske otpadne vode (šećerane, prerada melase, prerada krompira, proizvodnja voćnih sokova, mlekare, pivare, papir i celuloza)
– mulj iz kanalizacionih voda itd.

Slika 3. Princip proizvodnje biogasa i poljoprivrednog đubriva

Ostatak fermentacije je nusproizvod procesa anaerobne digestije, a postoji više načina za njegovo korišćenje. Prilikom korišćenja kao đubriva, u poređenju sa netretiranim stajnjakom, ostatak fermentacije ima niz prednosti, jer ima homogeniju strukturu, povoljniji odnos ugljenika i azota C/N, a hranljive materije su dostupnije biljkama. Pri tome, zamenjuju se mineralna hraniva za čiju proizvodnju je potrebno ulaganje energije, što direktno utiče i na smanjenje emisija GHG. Zbog anaerobnih uslova i povišene temperature, u fermentoru se odvija higijenizacija i odumiranje patogenih mikroorganizama. Tokom procesa fermentacije, razgrađuje se i niz organskih supstanci koje izazivaju neprijatne mirise, čime se uklanja negativan uticaj na stanovništvo u okolini. Proizvodnja i korišćenje biogasa u poljoprivredi imaju višestruki značaj. To se prvenstveno odnosi na doprinos zaštiti životne sredine u vidu smanjenja potencijala za globalno zagrevanje, ali i očuvanju prirodnih resursa – zemljišta i vode. Proizvodnjom i korišćenjem biogasa na poljoprivrednim farmama postiže se decentralizovano generisanje energije, ostvarenje prihoda za vlasnika biogas postrojenja i zapošljavanje lokalnog stanovništva. Sve navedeno doprinosi ostvarenju pozitivnih socio-ekonomskih efekata.

Proizvodnja toplotne energije za staklenike i električne energije i „CO2 đubrenje“. – Kroz hemijski proces fotosinteze, biljke sa hlorofilom kao katalizatorom preuzimaju CO2 iz vazduha i iz njega stvaraju ugljenik, koji je izvor rasta biljke. U prirodnom okruženju se po pravilu nalazi oko 350 ppm CO2. Optimalni udeo CO2 koji biljke mogu konzumirati je oko 800-1000 ppm. Zahvaljujući obogaćivanju atmosfere u staklenicima na ovaj nivo sadržaja CO2, rast biljaka se, na prirodan i ekološki način, povećava i do 40%. Ova tehnika se naziva „CO2 đubrenje“. Uobičajeni način obogaćivanja atmosfere sa CO2 u staklenicima se obavlja sagorevanjem zemnog gasa u tzv. CO2-gorionicima. Za istu namenu moguće je, uz odgovarajuću pripremu, koristiti izduvne gasove iz gasnih motora. Nezavisno od metode dobijanja CO2 nastaje oko 0,2 kg CO2 na svaki kWh dovedene energije gasa. Koncentracija CO2 u izduvnom gasu gasnog motora je 5 do 6%. Na slici 4. je prikazana šema „đubrenja sa CO2“ u staklenicima primenom GE Jenbacher gasnih motora uz istovremenu proizvodnju toplotne energije za grejanje staklenika i električne energije za vlastite potrebe, uz plasman viška u elektrodistributivnu mrežu. Izduvni gas iz gasnih motora može da se koristi direktno ili indirektno za procese sušenja – npr. u proizvodnji cigle i crepa, keramičkoj industriji ili za sušenje stoče hrane.

Slika 4. Proizvodnja toplotne za staklenike i električne energije i „CO2 đubrenje“

Ovakvo postrojenje donosi sledeće efekte:
– značajan porast prinosa u staklenicima
– plasman viška električne energije u elektrodistributivnu mrežu
– smanjenje izdataka za plaćanje vršnog opterećenja (maxigraf)
– nepotrebna investicija u dizel agregate za proizvodnju potrebne električne energije
– toplotna energija se koristi za grejanje staklenika i/ili eksternih potrošača (naselja, banja, topli vazduh za sušare itd.)
– postojeći kotlovi se koriste kao rezervni ili vršni, tj. njihov broj pogonskih sati bi se smanjio na minimum
– „CO2 đubrenje“.
Korišćenje biogasa za trigeneraciju-proizvodnju toplotne, rashladne i električne energije. – Kombinacija gasnih motora i apsorbcionih hladnjaka je dobro rešenje za rashlađivanje prostorija i određenih industrijskih procesa, slika 5. Otpadna toplota iz hladnjaka mešavine, motornog ulja, rashladne vode motora i izduvnih gasova, koristi se kao pokretačka energija. Kombinovanjem kogeneracionog postrojenja sa apsorbcionim rashladnim sistemom, moguće je iskoristiti sezonske viškove toplotne energije za dobijanje rashladne energije, čime se poboljšava ekonomičnost. Pomoću ovog koncepta, moguće je dostići ukupnu efikasnost od 75% (električna energija i hlađenje). Jasno, ovo povećava godišnji kapacitet postrojenja, ali i ukupnu efikasnost.

Slika 5. Proizvodnja toplotne, rashladne i električne energije (trigeneracija)

Apsorbcioni čileri obezbeđuju ekonomsku i ekološku alternativu konvencionalnom hlađenju. Kombinovanje visoko efikasne opreme za dobijanje energije, uz nisku emisiju, sa apsorpcionim čilerima, omogućava maksimalnu ukupnu efikasnost goriva, eliminaciju HCFC/CFC rashlađivača i sveukupno smanjenje štetnih emisija. Topla voda iz sistema za hlađenje kogeneracionog postrojenja služi kao pokretačka energija za apsorbcione čilere. Vrući izduvni gas se može iskoristiti kao energetski izvor za visoko efikasne parne čilere. Na ovaj način se više od 80% termičke energije kogeneracionog postrojenja može pretvoriti u rashladnu vodu. Na ovaj način se znatno povećava ukupna efikasnost kogeneracionog postrojenja.
LITERATURA
1. Ilić, B, Adamović, Ž, Kenjić, Z, Blaženović, R: Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, Srpski akademski centar, Novi Sad, 2013.
2. Brkić, M, Janić, T: Mogućnosti korišćenja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa II savetovanja: „Briketiranje i peletiranje biomase u poljoprivredi i šumarstvu”, Regionalna privredna komora iz Sombora i „Dacom” iz Apatina, Sombor, 1998, s. 5 – 9,
3. Danon, G, Bajić, V, Isajev, V, Bajić, S, Orešćanin, S, Rončević, S: Ostaci biomase u šumarstvu i preradi drveta i mogućnost gajenja „energetskih šuma”, poglavlje 2 studije: „Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorišćenje u Srbiji”, Šumarski fakultet, Beograd, JP „Srbijašume”, Beograd, Institut za topolarstvo, Novi Sad, 2003, s. 25 – 56,
4. DEFRA Mechanical Biological Tretment of Municipal Solid Waste, Department for Environment, Food & Rural Affairs, United Kingdom, Department of Earth and Environmental Engineering, Foundation School of Engineering, 2013. Preuzeto sa http://www.defra.gov.uk/publications/ Pristup 11.03.2014.
5. Vujić G, Ubavin D, Stanisavljavić N, Batinić B: Upravljanje otpadom u zemljama u razvoju, Novi Sad: FTN Izdavaštvo, 2012.
Bozo Ilic, Branko Savic, Nenad Janjic
Renewal of renewable energy sources in the food processing process

Summary: The aim: The aim of this paper is to present some of the possible ways to use renewable energy sources in the process of food production, advantages, but also some restrictions related to the use of renewable energy sources in the process of food production. The methods: During the development of this work various scientific methods were used, such as the method of analysis (analysis of results of many years laboratory and field work), synthesis method, description method, statistical method for data processing, etc. Results: The results of the research of scientifically-qualified literature have shown that different renewable energy sources can be used in different ways in the process of food production. Conclusion: Based on the results of the research it can be concluded that using renewable energy sources in the food production process, as well as for other purposes, positive effects can be achieved, such as: reduction of greenhouse gas emissions (primarily CO2 and methane CH4) and Polluting the environment, which contributes to the reduction of global warming and environmental protection; Reduction of imports of fossil fuels; Opening new jobs (these three effects are called the „3E“ effect – ecology, energy, economy); Reducing energy costs; The emergence of new production programs and services; Development of local industry, increasing security of energy supply; Creating opportunities for using different energy sources; Creating opportunities for more efficient use of their own potentials in energy production, etc. Keywords: Renewable energy, heat and electricity, biofuel, agricultural fertilizer, food production.

The post KORŠIĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U PROCESU… appeared first on Breg.

ODRŽIVI RAZVOJ – PUT PREKO EVOLUTIVNE PROVALIJE

Sažetak: Preciziranje pojma i strukturnih komponenti održivog razvoja nije ujednačeno niti usaglašeno. Pojam se uglavnom koristi sa ekonomskog aspekta, bez kojeg bi ga danas bilo nezamislivo definisati. Prema najuobičajenijoj definiciji, održivi razvoj predstavlja organizovan sistem obezbeđivanja ljudskih potreba, koji se bazira na održavanju životne sredine u stanju u kojem će moći zadovoljiti potrebe budućih generacija.
Pri tome se akcenat stavlja na održavanje sposobnosti prirodnih sistema u smislu obezbeđivanja dovoljnih količina prirodnih resursa i ekosistemskih usluga, od kojih zavisi ekonomija i društvo. Ultimativni cilj održivog razvoja jeste društvo uređeno na takav način da uslovi života i korišćenje resursa kontinualno zadovoljavaju ljudske potrebe, a da pritom ne narušavaju integritet prirodnih sistema i njihovih procesa, odnosno totala životne sredine, predstavljenog biosferom i međudejstvima ljudi sa svim njenim segmentima. Ključne reči: Održivi razvoj, ekološki futprint, prirodni resursi.

Pojam i istorijat koncepta održivog razvoja

Osnivanje Programa Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu pokrenuto je 1972. godine, na Konferenciji UN o životnoj sredini, praćeno osnivanje nacionalnih agencija za životnu sredinu u raznim zemljama. Nekoliko godina kasnije, 1980. godine, Međunarodna unija za zaštitu prirode inicirala je Svetsku strategiju očuvanja prirode, da bi 1983. godine, Ujedinjene nacije osnovale Svetsku komisiju za životnu sredinu i razvoj. Klimatske promene su bile podsticaj da 1988. godine Svetska meteorološka organizacija, Program UN za životnu sredinu. pokrenu Međudržavni panel o klimatskim promenama, sa posebno akcentiranim promenama izazvanih ljudskim delatnostima.

Prekretnicom u sferi aktivnosti i globalizacije održivog razvoja smatra se Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju, održana 1992. goidine u Rio de Žaneiru. Tom prilikom su usvojene Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama i Konvencija o biološkom diverzitetu (Mitchell, 2003). Osnivanje Komisije UN za održivi razvoj dogodilo se 1993. godine. Cilj ove komisije bio je monitoring implementacije potpisanih konvencija, koje su se bavile različitim segmentima ljudskog društva i njegove održivosti (Slika 1). Tokom iste decenije, postalo je veoma popularno osnivanje komisija i komiteta za održivi razvoj i životnu sredinu, na nacionalnim i međunarodnom nivou (Blewitt, 2015), u šta se aktivno uključila i Svetska banka, kreditirajući rešavanje ekoloških problema slabije razvijenih zemalja. Ovaj proces globalnog kreditiranja danas neki teoretičari smatraju početkom globalnog dužničkog ropstva mnogih naroda i njihovih vlada, centralizovanom sistemu monetarne moći.

Slika 1. Elementi održivosti ljudskog društva i postavljeni ciljevi

Sam pojam održivog razvoja i njegovih strukturnih komponenti danas nije ujednačen niti usaglašen i uglavnom se koristi sa ekonomskog aspekta, bez kojeg bi ga danas bilo nezamislivo definisati. Prema najuobičajenijoj definiciji, održivi razvoj predstavlja organizovan sistem obezbeđivanja ljudskih potreba, koji se bazira na održavanju životne sredine u stanju u kojem će moći zadovoljiti potrebe budućih generacija (Sachs, 2015).
Pri tome se akcenat stavlja na održavanje sposobnosti prirodnih sistema u smislu obezbeđivanja dovoljnih količina prirodnih resursa i ekosistemskih usluga, od kojih zavisi ekonomija i društvo. Ultimativni cilj održivog razvoja jeste društvo uređeno na takav način da uslovi života i korišćenje resursa kontinualno zadovoljavaju ljudske potrebe, a da pritom ne narušavaju integritet prirodnih sistema i njihovih procesa, odnosno totala životne sredine, predstavljenog biosferom i međudejstvima ljudi sa svim njenim segmentima.

Zašto ekonomska aktivnost mora biti održiva

Obzirom na biološku bazu života, čije jezgro leži u kontinualnosti (pojedinačan život je konačan, život kao pojava je trajan), neophodno je taj i takav oblik postojanja, ako ne olakšati, onda barem ne narušiti. Dakle, izvesno je opravdano omogućiti budućim generacijama raspolaganje resursima, koji će im omogućiti život i dalje razmnožavanje. Ovi resursi, nasuprot danas uobičajeno smatranim energetskim resursima, uključuju sve što je jednom čoveku neophodno za život i produžetak vrste. Svakako je veoma važno istaći i ljudski resurs, kao osnov održanja vrste, pri čemu on mora biti sposoban da odgovori zadatku, adekvatno razvijen i, pre svega, zdrav.

Ovo podrazumeva da danas živuće generacije imaju obavezu da planetu ne degradiraju. Princip jednakosti, istaknut u Povelji UN, nalaže da sadašnje i buduće generacije imaju jednako pravo na život, korišćenje životne sredine i svih njenih resursa i potencijala.

Autističnost koncepta održivog razvoja

Današnja globalna politika previše često sebi dozvoljava da previdi razliku između zaštite prirode (nature protection) i zaštite životne sredine (environmental protection). Zaštita prirode odnosi se na zaštitu sveukupnog živog sveta i neživih elemenata koji mu omogućavaju život. Sa druge strane, životna sredina, prema današnjim definicijama, uključujući i zakonska razmatranja, predstavlja „prostor od interesa za čoveka“. Nasuprot prihvaćenom, arogantnom i autističnom principu održivog razvoja, koji (barem deklarativno) izražava brigu isključivo za potomačke generacije ljudi, postoji više razloga iz kojih je neophodno taj sistem izmeniti tako da uključuje odnos prema svim živim bićima i prirodi u celini (Castillo, 2015).

Dve osnovne grupe razloga za to su moralni (nesebični) i egzistencijalni (sebični). Da bi ljudska vrsta uspešno opstala, obe grupe moraju biti zadovoljene.

Moralni razlozi baziraju se na činjenici da je čovek deo prirode i da nema manja, niti veća prava na nju od ostalih živih bića. Posedovanje moći, čoveka je nepovratno izmenilo, tako da izraz human (ljudski) uglavnom prestvalja svoju antitezu.
Egzistencijalne razloge bi ljudsko drušvo moglo lakše da razume i prihvati, prvenstveno zbog toga što se baziraju na njegovoj vlastitoj dobrobiti. Čak i oni koji razdvajaju čoveka od životinja, mogu razumeti neophodnost očuvanja biodiverziteta, ukoliko ga usvoje kao faktor vlastitog opstanka. Biodiverzitet, odnosno sveukupnost živog sveta i neživih sastavnih delova prirode, predstavlja finu mrežu, koja sva živa bića, uključujući i čoveka, održava iznad evolutivne provalije. Niti te mreže su odnosi među organizmima. Kako nestaju organizmi, vrste, tako niti te mreže pucaju i ona sama postaje sve slabija. Samim tim, i one vrste koje se na njoj još nalaze, postaju sve ugroženije i njihov opstanak sve neizvesniji. Ekološki otisak (futprint) čoveka na planeti ostaje u vidu rupa u mreži života, koje su sve veće i mnogobrojnije.

Ekološki futprint

Ekološki futprint predstavlja količinu ljudskih zahteva prema prirodi, odnosno količinu biološki produktivnog područja (biokapaciteta), koju ljudsko društvo (globalno, lokalno) koristi da bi zadovoljilo potrebe svoje ekonomije. Drugim rečima, to je mera ljudskog uticaja na ekosisteme planete i otkriva zavisnost ljudske ekonomije od prirodnog kapitala (Tabela 1).
Korišteni biokapacitet predstavlja biološki produktivno područje (fizičko, vremensko, energetsko) koje obezbeđuje sve potrebe društva (prostor za izgradnju, voće, povrće, ugalj, vlakna, ribu, transport, apsorpciju gasova i drugo).

Upotreba neobnovljivih izvora Stanje životne sredine Održivost
> sposobnosti prirode da ih nadomesti degradacija neodrživo
= sposobnosti prirode da ih nadomesti ekvilibrijum stagnacija
< sposobnosti prirode da ih nadomesti obnavljanje (restauracija) održivo Tabela 1. Stanje životne sredine u zavisnosti od ekološkog futprinta Ljudsko društvo, kao i bilo koji drugi sistem, koji se neograničeno razvija, bazirajući se na ograničene resurse, ne može biti održiv. Takav sistem može a) odustati od razvoja i rasta, b) nastaviti trend razvoja i rasta do tačke sloma (nema resursa, kolaps sistema), c) modifikovati metodologiju rasta i prilagoditi je konkretnim uslovima (Daly, 1980). Suprotstavljajući se ekologiji, agresivni nalet ekonomije doveo je do ubrzanog porasta broja stanovništva i njegovih ekonomskih potreba, ubrzanog iscrpljivanja ograničenih neobnovljivih resursa, promene klime, zagađenja vode, vazduha, zemljišta, smanjenja biodiverziteta, porasta količine otpada, socijalnih nejednakosti i ratova vođenih zbog resursa. Tehnosfera Kao humana kreacija, tehnosfera predstavlja deo životne sredine, nastao antropogenom transformacijom prirode. U ovoj sferi ne funkcionišu osnovne zakonitosti prirodnih ekosistema, protok energije i kruženje materije, koji su izbalansirani i samodovoljni. Tehnosfera je proždirač energije i hiperproizvođač materije (koja se konzumira ili ne konzumira te predstavlja indirektan ili direktan otpad). Tehnosfera se karakteriše uništenošću prirodnih ekosistema, trošenjem ogromnih količina energije, velikom gustinom naseljenosti jedne vrste (ljudske), odnosno uništavanjem biološkog diverziteta (Huesemann i Huesemann, 2011). Primeri tehnosfere su moderni gradovi, u kojima ne postoji protok energije (jednosmeran je i orijentisan na uzimanje sa potrošnjom do 300 puta većom u odnosu na prirodne ekosisteme) niti kruženje materije. U ovoj sferi, koju nazivano svojim životnim prostorom, lanac ishrane realno ne postoji, nema mogućnosti prirodnog razlaganja materija, svi segmenti su zagađeni (vazduh, voda, zemljište), povećana temperatura (zbog onemogućavanja vertikalnog strujanja vazduha), smanjeno isparavanje (kanalisano oticanje, neisparive ili slabo isparive površine kao što su asfaltne, betonske, plastične, metalne, staklene), dug period između proizvodnje i konzumacije hrane (tehnosfera ne poznaje pojam sveže hrane), gomilanje otpada, buka. Stvorili smo čudovište i nazvali ga domom! Zbog univerzalne povezanosti, nije moguće zagađenje držati van granica naselja, države ili kontinenta. Jednostrane aktivnosti ne mogu sprečiti količinu otpadnih gasova u atmosferi, zagađenja u vodenim tokovima ili akumuliranog zagađenja u zemljištu. Zbog toga je, više nego ikada, ideja deluj lokalno, misli globalno smernica ka održivosti ne samo ekonomija, već i ljudske vrste. LITERATURA 1. Blewitt, John (2015): Understanding Sustainable Development (Second ed.). Routledge. 2. Daly, H. E. (1980): Economics, Ecology, Ethics: Essays toward a Steady-State Economy. Hardin, G. „The tragedy of the commons“. New York and San Francisco: W. H. Freeman and Company, 100–114. 3. Castillo, D.P. (2015): Integral Ecology as a Liberationist Concept, in Theological Studies, Vol 77, 2, June 2016, 374. 4. Huesemann, M.H., Huesemann, J.A. (2011): Technofix: Why Technology Won’t Save Us or the Environment, Chapter 6, „Sustainability or Collapse?“, and Chapter 13, „The Design of Environmentally Sustainable and Socially Appropriate Technologies“, New Society Publishers, 5. Mitchell, R.B. (2003): International Environmental Agreements: A Survey of Their Features, Formation, and Effects. Annual Review of Environment and Resources, 429-461. Tamara Galonja Coghill Abstract: There is not a precise definition of the concept and structural components of sustainable development. The term is mainly used from an economic point of view, without which it would be unthinkable to define it today. According to the most common definition, sustainable development is an organized system used for providing human needs, based on maintaining the environment in a state in which it will be able to meet the needs of future generations. In doing so, emphasis is placed on maintaining the capabilities of natural systems in terms of providing sufficient quantities of natural resources and ecosystem services, on which the economy and society depend. The ultimate goal of sustainable development is that society is organized in such a way that the conditions of life and the use of resources continually meet human needs, without undermining the integrity of natural systems and their processes, that is, the total environment represented by the biosphere and the interactions of people with all its segments. Keywords: Sustainable development, ecological footprint, natural resources.

The post ODRŽIVI RAZVOJ – PUT PREKO EVOLUTIVNE PROVALIJE appeared first on Breg.

UPOZNAVANJE SA AKTIVNIM MOLEKULARNIM VODONIKOM (H2, Hydrogen) KAO MEDICINSKI GAS ZA IDEALNO ZDRAVLJE
-NJEGOVA NAJEFIKASNIJA I NAJPRAKTIČNIJA DNEVNA UPOTREBA U SVAKIDAŠNJEM ŽIVOTU-

Sažetak rada: Cilj rada: Kratko upoznavanje sa nizom zdrastvenih svojstava Molekularnog Vodonika (H2), kao medicinskog Gasa, kao i njegovog najpraktičnijeg načina upotrebe u našem svakodnevnom životu. Metode rada: Metodologija se zasniva na sažetku istraživanju medicinkih studija, kao i ličnog iskustva i istraživanja. Rezultati: Rezultati pokazuju da je svakodnevna upotreba Aktivnog Molekularnog Vodonika kao medicinskog gasa za zdravlje praktično neophodna u današnjem svetu zagađenosti, jer deluje kao neutralizator većine toksina u našem telu na ćelijskom nivou, uključujući i to da su metode u obliku udisanja i njegovog oralnog korišćenja u vodi za piće koja je obogaćena terapeutkim nivoom Vodonika, dva najpraktičnija i najefikasnija načina njegove upotrebe. Na treće mesto po praktičnosti načina upotrebe svrstavamo topikalnu aplikaciju u vidu kupke sa vodom obogaćenom Molekularnim Vodonikom. Molekularni Vodonik je jedan od najefikasnijih antioksidanata na svetu bez ikakvih neželjenih ili toksičnih efekata, čak i u njegovoj megadozi, jer deluje samo povoljno na sve ćelije i samim tim na sve organe i sisteme u organizmu. Jedan je od najneophodnijih elemenata potrebnih za dnevno prečišćavanje organizma od slobodnih radikala, za oporavljanje i sprečavanje svih bolesti, kao i za zdravlje i vitalnost svih individua bez obzira na uzrast i godine. Zbog svoje blagodarnosti i netoksičnosti poželjan i je za upotrebu u trudnoći i za novorođenu decu. Ključne reči: Aktivni Vodonik Gas za zdravlje, H2 Gas za vitalnost, Molekularni Vodonik protiv starenja, Vodonik Gas za atletičare, Vodonik Gas za brže oporavljanje od bilo koje bolesti, Molekularni Vodonik za čišćenje organizma od slobodnih radikala, Vodonik Gas za inflamacije i protiv bolova, Izlečiteljsko dejstvo Molekularnog Vodonika kod kancerogenih oboljenja, Vodonik Gas kao zaštitu protiv radioaktivnog zračenja, Molekularni Vodonik Gas za vraćanje pH krvi u bazno stanje, Molekularni Vodonik Generatori za vodu, Mašine za udisanje Molekularnog Vodonika, Fontana Zdravlja, Dah Zdravlja.

Rad:

Šta je Aktivni Molekularni Vodonik (H2)?

Aktivni Molekularni Vodonik ili diatomski vodonik je bezukusni, zapaljivi gas sa hemijskom formulom H2, koji se nalazi kao prvi elemenat na Periodnoj Tabeli Elemenata. To je najmanji molekul u svemiru, oko polovine veličine kiseonika.
Pored svoje uloge u poreklu svemira, vodonik je takođe bio uključen i u sintezu svog života i igra aktivnu ulogu u evoluciji tokom milionima godina razvoja biljki i životinja koje su razvile međusobni odnos sa bakterijama koje proizvode vodonik.

U mnogim medicinskim naučnim izučavanjima Molekularni Vodonik je demonstrirao svoj ogromni izlečiteljski potencijal u određenim terapeutskim dozama u više od 170 različitih modela ljudskih bolesti.
Do današnjeg dana postoji preko 600 recensiranih medicinskih studija o njegovim izlečiteljskim svojstvima. Jedna od prvih publikacija u vezi njegovog medicinskog dejstva izašla je 1975. godine, kada su Dol i kolege iz Baylor Univerziteta u Teksasu, SAD objavili da je hiperbarična therapija Vodonikom efektivno smanjila tumor melanoma kod miševa. Od 2007. godine studira se više intenzivno u Japanu i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je bazirana bezprofitna organizacija Molekularni Vodonik Fondacija (Molecular Hydrogen Foundation).

Mnoga popularna mesta sa izlečiteljskom vodom širom sveta u Francuskoj, Meksiku, Nemačkoj, itd. gde ljudi dolaze sa svih krajeva sveta na lečenje, zainteresovale su mnoge naučnike sveta, a pogotovo Japanske, koji su pronašli da ono što sve te vode imaju zajedničko jeste visoki nivo rastvora Aktivnog Molekularnog Vodonika. U današnje vreme najbolja tehnika za generaciju Vodonika je pod licencom i potiče izJapana i Koreje, firme sa kojima mi sarađujemo.

Izučivači terapeutskog delovanja Molekularnog Vodonika već godinama pokušavaju da razjasne mehanizme na koje načine ovaj elemenat uspeva da ima toliki niz medicinskih svojstava u svim ćelijama našeg organizma, a samim tim i u svim organima, sistemu i funkciji svih organa, a potom celokupnom zdravlju, vitalnosti, kao i usporavanju starenja.

Zbog svoje veoma male nano veličine, Molekularni Vodonik (Molecular Hydrogen) ima mnogo širu bio-dostupnost unutar ćelijske mitohondrije ljudskog tela, mnogo više nego Kiseonik, ili bilo koji drugi prirodni i blagotvorni nutrient. On uspešno i lako prolazi kroz krvnu moždanu barijeru, delujući “inteligentnom selekcijom” baš tu gde je najpotrebniji da neutrališe toksine, inflamaciju ili stres unutar ćelija. “Inteligenta selekcija” je ono što mnoge istraživače fascinira i prinuđava da idu još dublje u njegovo istraživanje, a mnoge druge ova informacija inspiriše da što pre počnu da koriste njegova blagodarna dejstva.

AKTIVNI MOLEKULARNI VODONIK KAO NEUTALIZATOR TOKSINA I STRESA
Većina bolesti i rano starenje modernog sveta se formira kroz inflamacije, ili upale koje izazivaju slobodni radikali, a slobodni radikali su prouzrokovani stresom, za koji postoji niz uzroka unutar i izvan našeg organizma.

Stres koji izaziva slobodne radikale u celom telu može prouzrokovati oksidaciju lipida i proteina, oštećenje DNK i RNK i može dovesti do mutacije ćelija, nekontrolisanog rasta ćelija ili kancerogeznog stanja i mnoštva drugih naslova savremenih bolesti. Molekularni Vodonik, H2 u terapeutskim nivoima sadrži antioksidativna dejstva da neutrališe te slobodne radikale pre nego što se oštećenje može ispoljiti, kao i da pomogne regeneraciji mehanizma samoizlečenja.

Iako redovnom upotrebom Vodonika toksini u telu se većim delom neutrališu, to ne znači da čovek može da nastavi da živi po starim i lošim izborima, jer njegova lekovita delotvornost je mnogo veća i efikasnija u slučaju kada se izbegavaju štetna okolina ili navike, kao i kada se čovek opredeli za kontrolisanje emocija sa konstantnim harmoničnim unutrašnjim mirom.
GLAVNI UZROCI KOJI STVARAJU STRES I KOJI TREBA DA SE ISPRAVE SA NAČINOM ŽIVOTA:
1. Toksini iz okoline ili koji se direktno konzumiraju (sintetičke hemikalije i teški metali u vodi, vazduhu i neprirodno gajenoj i procesovanoj hrani, farmaceutske tablete ili takozvani “lekovi”, sinthetički prozvodi za ličnu higijenu ili čišćenje, izloženost pesticidima, herbicidima, pušenje, alkohol bilo koje vrste ili jačine, jak kofein i kafa, životinjsko meso i skoro svi životinjski prozvodi-izuzev prirodnih pčelinjih proizvoda, itd).
2. Patogeni, uključujući i Gljivice, koji se opet hrane na prethodno navedenim toksinima, skrobu i šećeru i takođe prave stres u organizmu i imaju svoje otpade ili toksine koje stvaraju i koji su uzrok mnogih slobodnih radikala koji uništavaju život ćelija.
3. Nepravilno eliminisanje metaboličkog otpada i autointoksikacija organizma.
4. Demineralizovanost organizma zbog izbora u nemineralizovanoj ishrani kao i osiromašenosti mineralima u poljoprivrednim zemljištima takođe utiču na stres organizma.
5. Radioaktivni talasi i elektromagnetna zagađenost.
6. Emocionalni stres koji je ili samostvoren kroz unutrašnje percepcije o negativnim okolnostima spoljnog sveta, ili izazvan prethodno navedenim razlozima. Preko 75% bolesti današnjice nalaze svoj početak prvenstveno u emotivnom stresu i onda se ispoljavaju na fizičkom nivou.

Na svu sreću i blagoslove Božije Prirode, konstruktivne nauke i tehnologije čovečanstvo ima niz prirodnih stedstava i elemenata načina života koje pomažu da se preokrene u idealno zdravlje, detoksifikaciju i samim time i u evoluciju višlje svesnosti. Jedan od tih načina je svakodnevno korišćenje Molekularnog Vodonika, koji pomaže u svim prethodno navedenim iskušenjima modernog života ne samo za fizičko zdravlje, već i za redukciju emotivnog stresa, depresije i time gajenje svakidašnjeg emotivnog mira i proširenje untrašnje sreće i blagostanja.

PREDNOSTI VODONIKA U NIZU NERAVNOTEŽA, TAKOZVANIH BOLESTI

Izlečiteljske Prednosti Molekularnog Vodonika H2 u ljudskom organizmu koje su do sada naučno dokazane su zaista inspiracija za sve koji žele istinu, zdravlje i pun potencijal života!
Ovi rezultati su rađeni putem administracije rastvora vode obogaćenom terapeutskim nivoom Vodonika, kao i inhalacijom ovog Gasa:

1. Pruža vašem telu više energije dok napaja ATP motor koji je pokretač svake ćeliju u telu.
2. Selektivno uklanja štetne slobodne radikale koji uzrokuju razne bolesti.
3. Održava homeostatske nivoe vlastitih antioksidanata u našem telu.
4. Poboljšava sve ćelijske funkcije i potom zdravlje na ćelijskom nivou što potom se transferuje na sve organe, sisteme organa i njihove funkcije, a potom i na naš duh.
5. Zaštićuje naš DNK za svoje ćelijske signale, ćelijski metabolizam i ekspresiju gena.
6. Zaštićuje sve telesne sisteme i sve ćelije od radioaktivnosti i negativnog dejstva elektro-magnetske i radio radijacije.
7. Podmlađuje i podstiče regeneraciju ćelija svih organa, što se pogotovo može videti na najvećem organu kože onih koji koriste Vodonik dnevno i pridžavaju se zdravog načina života.
8. Anti-inflamatorni, time što modulira Th1 i Th2 citokine kako bi smanjio zapaljenja, što znači da smanjuje bolove u telu. Inflamacija je tihi ubica koji uzrokuje mnoge hronične bolesti.
9. Pomaže detoksifikaciji ćelija pretvaranjem štetnih hidroksilnih radikala (OH) u našem telu u vodu (H2O).
10. Pomaže u povećanju cirkulacije, a time bržem izlečenju kod povreda.
11. Unapređuje pokretljivosti zglobova, a pokotovo nakon sportskih povreda mišića i tetiva.
12. Poboljšava apsorpciju hranljivih materija i varenje.
13. Poboljšava funkciju zglobova i mišića.
14. Pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola.
15. Poboljšava hormonsku funkciju.
16. Poboljšava elastičnost i hidraciju kože.
17. Hidrira sve telesne ćelije.
18. Prolazi kroz moždanu barijeru krvi sa antioksidantnom akcijom.
19. Poboljšava memoriju i fokus.
20. Koristi se za tretman svih kancera, sprečava i smanjuje karcinom i tumore.
21. Usporava starenje svih ćelija.
22. Deluje protiv gojaznosti.
23. Deluje protiv dijabetesa i koristi se za lečenje i za sprečavanje šećera u krvi.
24. Povećava, štiti i reguliše imuni sistem. Smanjuje proliferaciju limfocita i izlučivanje antitela u autoimunskim uslovima.
25. Podmlađuje sve ćelije.
26. Poboljšava performans sportista povećavajući energiju i smanjujući lučenje mlečne kiseline kod vežbanja.
27. Reguliše i balansira pH u krvi u bazno stanje.
28. Normalizuje krvni pritisak.
29. Deluje povoljno na depresiju i promotira mirno emotivno stanje.
30. Produžava život

Koje su najdelotvornije, najsigurnije i najpraktičnije administracije i kako ga koristiti dnevno da bi se postigle navedene beneficije?
Posle dugoročnog izučavanja i upotrebe ovog medicinskog gasa, moje lično iskustvo se svelo na 3 načina, koje smatram napraktičnijim i najdelotvornijim.

Najdelotvornije, najsigurnije, najpraktičnije:
Najdelotvornija upotreba je kroz pijenje rastvora Molekularnog Vodonik Gasa u vodi čiji je nivo na terapeutskom nivou, što je minimalno 500 milionitih delova do 1600 milionitih delova ili više. Iako neke studije pokazuju da je zasićenost Vodonik Gasa u vodi do 1600 milionitih delova, mnoge pokazuju i više nivoe u zavisnosti od nivoa minerala, i mnogih drugih faktora u početnoj vodi.
Ta voda mora biti napravljena putem elektrolize razdvajanja H2 od H2O ili sa infuzijom H2 mehurića gasa direktno u vodu. Eletroliza sa SPE/PEM Tehnologije membranom je najčistiji način da se generiše Vodonik i da se filtriraju delovi metalnih oksida, Ozon, i Hlor koji se stvori u toku elektrolize u trejsnim delovima.

Takođe, pored antioksidantne akcije Molekularnog Rastvora u vodi, najdelotvornija je inhalacija H2 gasa.
Terapeutski nivo inhlacije počinje od minimalno 150mL (mililitar) po minutu. Ja u našim terapeutskim uređajima koristim 400mL svaki dan, po 30 minuta na dan za održavanje zdravlja. Različite doze i frekvencije se koriste sa obzirom na neravnotežu u organizmu.

Treći način je kupka sa infuzijom Vodonika direktno u kupku. Za ovaj metod ja koristim dve vrste naših uređaja.

Postoje i druge administracije Vodonika, koje su se po mom ličnom iskustvu i iskustvu mojih klijenata pokazale nepraktičnim za dnevnu upotrebu, i ne tako delotvornim kao prethodno navedena tri primera. Jedna od njih je uzimanje pilula koje generišu Vodonik unutar vode ili unutar organizma. Obadva načina mi nisu dali rezultate kao Generatori Vodonika, da li sa Vodonik vodom ili sa metodom udisanja, jer je njihov nivo bio mnogo manji u poređenju sa količinom koju mi možemo da dobijemo putem generisanja Vodonika sa uređajima.

Sa finansijsko praktične strane gledanja mnogo se više isplati investicija u kvalitetne i trajne uređaje. Nažalost tržište je prepuno jeftinih i neefikasnih prozvodima iz Kine, kao i imitacija delotvornih uređaja, do nivoa da mnogi koji su novi u ovom polju znanja potroše pare na tehnologiju koja im ne može dati terapeustki nivo Vodonika, i time željene beneficije.

Posle dugoročnog iskustva i izučavanja Vodonika, kao i razvijanja raznih proizvoda putem naše Napredne Resonantne Tehnologije (Advanced Resonant Technology) odlučili smo da iz džungle proizvoda i tehnologije izvučemo najbolje svetske pionire u ovom polju sa kojima trenutno radimo da bi čovečanstvu ponudili kvalitetne uređaje, kao odgovore na koje mnogi čekaju i koje su mnogima veoma potrebne.
O ovoj temi Vodonika mogla bi da pišem knjige, a pogotovo u vezi koliko je života promenjeno i pomognuto sa njegovom dnevnom upotrebom, kao i o naučnoj literature bezbroj beneficija, ali se nadam da vas je ova informacija kratkog Uvoda i Upoznavanja inspirisala i da ćete i vi poželeti da saznate više i da primenite njegovu upotrebu kroz dnevno korišćenje ovog blagodarnog Dara Božije Prirode.

LITERATURA

1. MolecularHydrogenFoundation.com
2. YouthEternalSupreme.com

Mariana Gee

SHORT INTRODUCTION AND RECOGNITION WITH ACTIVE MOLECULAR WATER (H2, Hydrogen) AS MEDICAL GAS FOR IDEAL HEALTH
– THE MOST EFFICIENT AND MOST APPLICABLE DAILY USE IN EVERY BODY LIFE-

Summary of work: Aim of the paper: Brief introduction to the range of healthful properties of Molecular Hydrogen (H2) as a medical gas, as well as its most practical use in our everyday life.
Methods: The methodology is based on a summary of the research of medical studies, as well as personal experience and research. Results: The results show that the daily use of Active Molecular Hydrogen as a medical gas for health is practically necessary in today’s world of contamination because it acts as the neutralizer of most toxins in our body at the cellular level, including that the methods in the form of inhalation and its oral use in Drinking water that is enriched with the therapeutic level of Hydrogen are the two most practical and effective ways to use it. In the third place, according to the practicality of its use, we place a topical application in the form of a bath with water enriched with Molecular Hydrogen. Molecular Hydrogen is one of the most effective antioxidants in the world without any unwanted or toxic effects, even in its megadoses, because it works only favorably on all cells and thus on all organs and systems in the body. It is one of the most essential elements necessary for daily purification of the organism from free radicals, for the recovery and prevention of all diseases, as well as for the health and vitality of all individuals regardless of age.Because of its almost countless health blessings and non-toxicity, it is a most desirable for use in pregnancy and for newborns, too. Keywords: Active Hydrogen Gas for Health, H2 Vitality Gas, Molecular Anti-Aging Hydrogen, Hydrogen Gas for Athletes, Hydrogen Gas for faster recovery from any disease, Molecular Hydrogen for free radicals, Hydrogen Gas against inflammation and pain, Healing Factor of Molecular Hydrogen in Carcinogenic Diseases, Hydrogen Gas as Radiation Protection, Molecular Hydrogen Gas for returning the pH of the blood to the slightly alkaline base state, Molecular Hydrogen Water Generators, Molecular Hydrogen Generator Machines, Fountain of Health, Breath of Health, Fountain of Health Spa.

The post UPOZNAVANJE SA AKTIVNIM MOLEKULARNIM VODONIKOM appeared first on Breg.

GENETSKE MODIFIKACIJE U PROIZVODNJI HRANE

Sažetak rada: Cilj rada: U radu se nastoji prikazati tehnolgija proizvodnje genetički modifikovanih organizama, prednosti i rizici ove tehnologije u proizvodnji hrane i opasnosti za životnu sredinu. Metode rada: Primenjen je deskriptivni metod, analiza i sinteza, deduktivna i induktivna metoda, logika. Rezultati: Istraživanja u oblasti proizvodnje genetički modifikovane hrane su novijeg doba, a rezultovala su povećanjem prinosa biljaka, smanjenjem upotrebe pesticida. Prisutno je mnoštvo nepoznanica i nepredvidivih posledica po zdravlje i životnu sredinu. Osnovna ideja za razvijanje pomenutog koncepta je mogućnost rešavanja planetarnog problema gladi, proizvodnjom koja beleži značajno bolje rezultate. Budući da su multinacionalne kompanije generatori GMO tehnologije, čini se da je profit po sredi. Neusaglašena naučna javnost uzrokuje, kod potrošača, zbunjenost i skepticizam, a osnovna pitanja su kako GM tehnologija utiče na zdravlje i životnu sredinu. Prednosti genetski modifikovane hrane odnose se na: smanjenje potrošnje pesticida (ušteda za poljoprivrednike, povećanje zdravstvene bezbednosti hrane i izbegavanje kontaminacije poljoprivrednim otpadom), herbicidna tolerancija, otpornost na bolesti, hladnoću, sušu, salinitet, mogućnost fitoremedijacije i rešavanje problema neuhranjenosti. Rizici GMO tehnologije su: nenamerne štete za druge organizme, smanjena efikasnost pesticida (otpornost insekata), transfer gena na neciljane vrste, smanjenje biodiverziteta, alergije, odnosno nepoznat uticaj na zdravlje čoveka. Zaključak: Genetski modifikovana hrana ima potencijal za rešavanje gladi i neuhranjenosti, kao i da pomogne očuvanju životne sredine, kroz povećanje prinosa biljaka i smanjenje oslanjanja na hemijsku strategiju. Ipak, postoje mnogi izazovi, a posebno u oblasti bezbednosti ispitivanja, uticaja na zdravlje čoveka i životnu sredinu. Ključne reči: genetski modifikovani organizmi, hrana, zdravlje, životna sredina.

Rad:

Krajem XX veka krenula su intenzivna istraživanja u pravcu dobijanja i uvođenja u komercijalnu proizvodnju genetski modifikovanih organizama. Genetički modifikovani organizmi (GMO), dobijeni transferom gena iz jedne u drugu vrstu, predstavljaju tehnologiju koja sa sobom nosi mnoštvo nepoznatih, a možda čak i nepredvidivih posledica po zdravlje i životnu sredinu. Multinacionalne kompanije su poslale vrlo uverljivu poruku prema kojoj je genetički inženjering čudo koje će rešiti problem gladi u svetu, smanjiti upotrebu pesticida ili izlečiti bolesti čovečanstva.

Transgeni organizmi korišćeni su u početku za genetička, odnosno molekularno-biološka istraživanja, da bi se proučavali mehanizmi nasleđivanja, rad i efekti gena, granice proširivanja genetičke varijabilnosti. Danas se njihovi produkti koriste u proizvodnji hrane, lekova i kozmetičkih preparata. Ideja je da proizvodi dobijeni od domaćih životinja, kao i proizvodi biljnih kultura, budu obogaćeni u svom sastavu, tako da doprinesu dobrobiti i zdravlju ljudi (Dimitrijević i Petrović, 2004).
Upotreba genetički modifikovanih organizama u biljnoj proizvodnji je već uhodana praksa. Kulture biljaka koje sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt), same proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein), kojim se smanjuju oštećenja od insekata (Bošković i sar., 2003).

„Biotehnološka revolucija“ pokrenuta je u leto 1980. godine u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). EPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je 1986. godine u SAD odobrila prvo genetičko modifikovanje u biljnoj proizvodnji (herbicidna otpornost duvana). Desetak godina posle nastanka prvog genetski modifikovanog organizma, pojavio se prvi komercijalni proizvod. Bio je to Flavr-Savr paradajz, koji je odobrila FDA (Uprava za hranu i lekove) 18. maja 1994. godine. Paradajz je uzgajan u laboratoriji i njime su hranjeni miševi. Sedam od četrdeset miševa je uginulo u roku od dve nedelje od razvijenog raka želuca. Ipak, i pored toga, i bez daljih istraživanja, FDA ga je odobrio za komercijalizaciju. Srećom, proizvodnja se završila kao komercijalni neuspeh. Pri kraju XX veka, desetak glavnih useva (kukuruz, krompir, soja, paradajz i pamuk) su odobreni za genetičku modifikaciju (Jošt i Cox, 2005).

Pod genetički modifikovanim organizmima podrazumevaju se oni, kojima je genetički sastav izmenjen na način koji se nikada ne bi desio klasičnim razmnožavanjem ili prirodnom rekombinacijom postojećih vrsta gena. Genetičke konstrukcije kojima je izmenjen genom domaćina najčešće potiču od sasvim nesrodnih vrsta, čime se poništavaju sve granice u prirodnom genetičkom toku izmena naslednih informacija. Mesto kreacije genetički modifikovanih organizama je laboratorija. Oni su tako genetičkii izmenjeni da u svojoj DNK sadrže strani gen ili gen, koji je unešen laboratorijskim metodama i tehnikama. Izvori gena kojim se manipuliše u DNK domaćina se nalaze u biljnom svetu, kao i u svetu mikroorganizama, insekata i životinja, uključujući i ljude (Dimitrijević i Petrović, 2004).

Neusaglašena naučna javnost uzrokuje, kod potrošača, zbunjenost i skepticizam. Najčešće postavljena pitanja su:
– Da li je genetski modifikovana hrana bezbedna po ljudsko zdravlje?
– Postoje li vizuelne razlike imeđu obične i genetski modifikovane hrane?
– Da li će komercijalni uzgoj GMO imati nepovoljne efekte na životnu sredinu?

Ove i slične sumnje su posledica neznanja i neupućenosti potrošača o tome, šta je zapravo genetički inženjering i šta su to genetski modifkovane biljke. Danas je moguće tačno determinisati gene koji kontrolišu željene karakteristike biljaka. Novim metodama, poput genetičkog inženjeringa, moguće je te iste gene insertovati i u drugi biljni genom. Tako se otvara mogućnost za nastajanje novih vrsta biljaka, koje su boljih proizvodnih osobina. Insertovana genska sekvenca se naziva transgen, a biljke dobijene na taj način genetički modifikovane biljke (Bošković i sar., 2003).

Biotehnolozi sa puno optimizma najavljuju rešenje pitanja ishrane sve brojnije humane populacije putem genetski modifikovanih organizama, tj. biljaka visoke rodnosti otpornih na biljne patogene, štetočine i herbicide. Te bi biljke trebale imati bolju hranljivu vrednost: davati ulje s manje masnih kiselina, odgovornih za porast holesterola u krvi, zaslađivač bez kalorijske vrednosti ili pak biljne proteine za prevenciju raka, kolere ili dijabetesa. Od njih bi se dobijala biorazgradiva plastika, koja ne bi zagađivala prirodu, a zagađene vode i okolinu pročišćavali bi u tu svrhu stvoreni mikroorganizmi.
U ćeliju kukuruza ubačen je gen iz bakterije Bacillus thuringiensis, koji kontroliše produkciju proteina s insekticidnim dejstvom. Tako genetski modifikovani kukuruz sam proizvodi protein insekticid – otrov koji mu osigurava otpornost na insekte. Kakvo je dugoročno dejstvo tog proteina na čoveka, konzumenta takvog genetički modifikovanog Bt – kukuruza, još nije poznato (Hutchison i sar., 2010).

Biotehnologija i genetički inženjering postaju jedan od najunosnijih poslovnih poteza. Od 1996. godine na poljima SAD komercijalno se uzgajaju sorte GM soje, kukuruza, pamuka, uljane repice, duvana, paradajza i drugih. Površine zasejane genetski modifikovanim biljkama naglo rastu.

GM tehnologija je i način poboljšanja već postojećeg sortimenta i otvaranje mogućnosti uzgoja u sušnim oblastima sveta u kojima decenijama unazad vlada glad i siromaštvo.

Prednosti genetski modifikovane hrane

Obezbeđenje adekvatnog snabdevanja hranom rastuće populacije je veliki izazov u godinama koje dolaze. Genetski modifikovana hrana obećava da će ispuniti ovu potrebu na razne načine:
– Otpornost insekticida – Gubici od štetnih insekata su ogromni, što je rezultiralo finansijskim gubicima za poljoprivrednike, ali i dovelo do gladovanja u zemljama u razvoju. Poljoprivrednici obično koriste na tone hemijskih pesticida godišnje. Potrošači ne žele da konzumiraju hranu, koja je bila tretirana pesticidima, zbog potencijalne zdravstvene opasnosti, a s druge strane, poljoprivredni otpad od prekomerne upotrebe pesticida i đubriva može zatrovati vodosnabdevanje i prouzrokovati štetu životnoj sredini (Huebner i sar., 1999).
– Herbicidna tolerancija – Za neke useve nije isplativo ukloniti korov fizičkim sredstvima, tako da poljoprivrednici koriste velike količine herbicida da bi ga uništili (Bošković i sar, 2003).
– Otpornost na bolesti – Biolozi su radili na stvaranju biljka sa genetski projektovanom otpornošću na patogene.
– Hladna tolerancija – Antifriz gen riba iz hladnih voda je uveden u biljke duvana i krompira. Sa ovim genom, te biljke su sposobne da podnose hladnoću, koja bi u normalnim uslovima uništila te vrste (Miller, 1999).
– Tolerancija suše / Tolerancija saliniteta – Stvaranje biljaka koje mogu da izdrže duge periode suše ili visoke sadržaje soli u zemljištu i podzemnim vodama, pomoglo bi ljudima da uzgajaju useve u neadekvatnim uslovima (Bošković i sar., 2003).
– Nutricionizam – Neuhranjenost je uobičajena u zemljama Trećeg sveta, gde se siromašan narod oslanja na jednu grupu hrane, kao što je pirinač. Međutim, pirinač ne sadrži adekvatnu količinu svih potrebnih hranljivih sastojaka, kako bi se sprečila neuhranjenost. Ako bi pirinač mogao da bude genetski modifikovan, da sadrži dodatne vitamine i minerale, hranljivi nedostaci bi mogli biti smanjeni. Na primer, slepilo usled nedostatka vitamina A je uobičajeni problem u zemljama Trećeg sveta. Istraživači Švajcarskog Saveznog Instituta za biljnu tehnologiju su stvorili „zlatni“ pirinač, koji sadrži neobično visok sadržaj beta-karotena (vitamina A) (Daniell i Streatfield, 2001).
– Farmacija – Lekovi i vakcine su često skupi za proizvodnju i ponekad zahtevaju posebne uslove skladištenja, što nije lako dostupno u zemljama Trećeg sveta. Istraživači rade na razvoju jestive vakcine u paradajzu i krompiru (Daniell i Streatfield, 2001).
– Fitoremedijacija – Biljke poput stabala topole su genetski projektovane za čišćenje zagađenja teškim metalima iz kontaminiranih zemljišta.

Kritike na račun genetski modifikovane hrane

Zabrinutost uglavnom pada u tri kategorije: ekološki rizik, rizik po zdravlje ljudi i ekonomski odnosi.
– Nenamerne štete za druge organizme – U laboratorijskoj studiji koja je objavljena u časopisu „Nature“ (Losey i sar., 1999), pokazalo se da je polen iz Bt kukuruza izazvao visoku stopu smrtnosti monarh leptirove gusenice. Nije moguć dizajn Bt otrova da samo uništava štetočine, a da ostane bezopasan prema drugim insektima. Ova studija se ponovo ispituje, a preliminarni podaci ukazuju da je možda pogrešna originalna studija. Trenutno, ne postoji saglasnost o rezultatima ovih istraživanja, a potencijalna opasnost od štete na neciljane organizme će morati da se dalje procenjuje.

– Smanjena efikasnost pesticida – neke populacije (komarci) razvili su otpornost na, sada zabranjeni pesticid DDT. Postoji zabrinutost da bi insekti postali otporni na Bt ili kulture koje su genetski modifikovane (Bošković i sar., 2010).

– Transfer gena na neciljane vrste. Biljne kulture modifikovane za otpornost na herbicide i korov mogu preneti gene otpornosti na korov i nemodifikovane kulture. Ovi „superkorovi“ će potom biti otporni na herbicid. Dva načina da se obezbedi da neciljane vrste ne prime gen sa genetski modifikovane biljke, su da se stvore GM biljke koje su sterilne (muške biljke – da ne proizvode polen) ili da se promene genetski modifikovane biljke, tako da se polen ne sadrži u uvedenom genu. Unakrsno oprašivanje se neće desiti, a ako bezazleni insekti poput monarh gusenice pojede polen od GM biljke, gusenica će preživeti. Još jedna od mogućih rešenja jeste da se stvori zaštitna zona oko polja sa genetski modifikovanim usevima (Huang i sar., 1999). Korisni ili bezopasni insekti bi našli utočište u nemodifikovanom kukuruzu, a insektima štetočinama bi bilo dozvoljeno da unište nemodifikovani kukuruz i da ne razviju otpornost na Bt pesticide (Bošković i sar., 2003; Bošković i Prodanović, 2016).

– Smanjenje biodiverziteta. Proizvodnja GMO kultura se zasniva na malom broju najpogodnijih komercijalnih sorti, što dovodi do smanjenja biološke različitosti, a time i do osetljivosti istih prema mogućim epidemijama novih bolesti.

– Alergije – Postoji mogućnost uvođenja gena u biljke koje mogu da stvore nove alergene ili da izazovu alergijske reakcije kod osetljivih ljudi. Predloženo je da se ugradi gen iz brazilskog oraha u soju, ali je obustavljeno zbog straha od neočekivanog izazivanja alergijske reakcije (Nordlee i sar., 1996). Specifični proteini u mleku, jajima, pšenici, ribi, kikirikiju, soji, školjkama izazivaju više od 90% alergija. Alergije na GM hranu tumače se činjenicom da se u ljudsku ishranu unosi novi protein koji nikada od postanka čoveka nije bio u njegovom lancu ishrane (Jošt i Cox., 2005). Obaveza naučnika je da neprekidno rade na otklanjanju nedostataka tehnika molekularne biologije i da eliminišu potencijalne alergene i druge uzročnike, koji se smatraju potencijalno patogenim kod konzumenata.

– Nepoznati uticaji na ljudsko zdravlje – Postoji sve veća zabrinutost da će uvođenje stranog gena u biljke, samim tim i u hranu, imati neočekivan i negativan uticaj na ljudsko zdravlje. U jednom članku, objavljenom u „Lancet“-u ispitivali su se efekti genetski modifikovanog krompira u digestivnom traktu pacova (Pusztai i Ewen, 1999). Ova studija je tvrdila da je bilo znatne razlike u crevima pacova koji su hranjeni GM krompirom i onima koji su hranjeni neizmenjenim krompirom. Potencijalnu opasnost za humanu populaciju predstavlja mogućnost produkcije otrova i marker geni otporni na antibiotike. Ovi geni u ljudskom organizmu mogu postati patogeni ili otporni na klinički važne antibiotike i na taj način ih isključiti u lečenju. Npr. gen iz ribe može biti unet u jagode ili paradajz. Ova praksa je pokrenula etička pitanja, kao i zabrinutost zbog mogućih zdravstvenih posledica. Iako je potrebno još istraživanja, FDA smatra da nema zabrinutosti za ove proizvode, iako su uvek upozoravali na mogućnost alergije na genetski modifikovanu hranu.

– Agro-biotehnološke kompanije žele da osiguraju profit i povrate uložena sredstva. Potrošači su zabrinuti da će patentiranje novih biljnih sorti podići cenu semena toliko visoko da mali poljoprivrednici u zemljama Trećeg sveta neće biti u mogućnosti da sebi priušte seme genetski modifikovanog useva, čime se povećava jaz između bogatih i siromašnih. Obično velike firme na zapadu sa velikim sredstvima za razvoj genetski modifkovanih biljaka, sprečavaju poljoprivrednika da seme iz rastuće biljke upotrebi naredne godine za sejanje, pa ga propagandom primorava da kupi novo seme (Bošković i Prodanović, 2016).

Najvažnije je da postoji obaveza da se na svaki proizvod od genetski modifikovanih organizama naznači „Ovaj proizvod sadrži genetički modifikovan organizam“. Obeležavanje se odnosi na proizvod koji sadrži više od 0,9% GMO i primesa poreklom od GMO. Za seme su nivoi prisustva GMO različiti i variraju od države do države (Milošević i sar., 2005).

U Republici Srbiji je na snazi Zakon o genetski modifikovanim organizmima koji reguliše promet, upotrebu i uvođenje u proizvodnju genetički modifikovanih organizama i proizvoda od njih. Pored novčanih kazni, zaprećeno je i kaznom zatvora, svakom „ko započne ograničenu upotrebu, uvede u proizvodnju ili stavi u promet genetički modifikovane organizme i proizvode od genetički modifikovanih organizama, za koje nije dobio rešenje i time prouzrokuje posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu“.

LITERATURA

1. Bošković, J., Bošković, M., Ivanc, A., Mićanović, Ž. Genetski modifikovane biljke i životna sredina, Poglavlje u monografiji: Održivi razvoj poljoprivrede i zaštita životne sredine. Urednici: Bošković, J., Ivanc, A., Simić, J., Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.
2. Boskovic, J., Isajev, V., Prijic, Z., Zecevic, V., Hojka, Z., Dozet, G. Assessing ecological risks and benefits of genetically modified crops. Journal of Agricultural Sciences. 55, 89-101, 2010.
3. Boskovic, J., Prodanovic, R. Methodology of risk assessment and cumulative impact of genetically modified plants on the environment. The 6th Intenatnationala Congress Bomedicine and Geosciences-Influence of Environment on human Health. Invited lectures: 18-18. April 2016. Hotel Park, Belgrade. Proceeding, p. 9-19, 2016.
4. Daniell H., S. J. Streatfield, K. Wycoff Medical molecular farming: production of antibodies, biopharmaceuticals and edible vaccines in plants. Trends in Plant Science, vol. 6, br. 5, 219-226, 2001.
5. Dimitrijević M., Petrović, S. Genetički modifikovani organizmi – Pitanja i dileme, Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad, 2004.

Jelena Boskovic, Radivoj Prodanovic, Miralem Jahic

Genetic Modification in Food Production

Summary: The aim: This paper aims to show introduced technology for production of genetically modified organisms, the benefits and risks of this technology in food production and danger to the environment. The methods: We used the descriptive method, analysis and synthesis, deductive and inductive method, logical method. Results: Research in the field of genetically modified foods are more recent times, and resulted in an increase in the yield of plants, reducing the use of pesticides, but there are plenty of unknowns and unpredictable consequences for health and the environment. The basic idea for the development of this concept is the possibility of solving the problem of planetary hunger production which recorded significantly better results. Since multinationals generators GMO technology, it seems that profit in two. Unreconciled scientific community causes, among consumers, confusion and skepticism, and the main questions are how GM technology affects human health and the environment. Benefits of genetically modified foods are related to: reducing the consumption of pesticides (savings for farmers, increase food safety and avoiding contamination agricultural waste), herbicide tolerance, disease resistance, cold, drought, salinity, and the possibility of phytoremediation troubleshooting malnutrition. Risks GMO technology are: inadvertent damage to other organisms, reduced efficiency of the pesticide (insect resistance), gene transfer to non-target species, reduction of biodiversity, allergies, or unknown effects on human health. Conclusion: Genetically modified food has the potential to solve hunger and malnutrition, and to help protect and preserve the environment by increasing the yield of plants and reduce reliance on chemical strategy. However, there are many challenges, especially in the field of safety tests, the impact on human health and the environment. Key words: genetically modified organisms, food, health, environment.

The post GENETSKE MODIFIKACIJE U PROIZVODNJI HRANE appeared first on Breg.

ŽELJENO POTOMSTVO U SKLADU SA PRIRODOM
(LIČNO ISKUSTVO)

Cilj rada je da pokažemo sebi i drugima da živeći u skladu sa prirodom, možemo pobediti sve bolesti i probleme. Metodologija rada je zasnovana na proučavanju literature, iskustva drugih ljudi, i na ličnom iskustvu. Rezultati dokazuju da smo mi deo prirode i da je priroda u nama, i samo zajedno možemo biti srećni. Tako samo i mi, živeći u skladu sa prirodom dobili svoju divnu ćerku Anu. Zaključiti možemo, da nikad nije kasno da menjamo sebe, ali je poželjno da učinimo to što pre, dok ne izazovemo problem. Ključne reči: Priroda, zdravlje, ćerka.

Rad
Cilj rada je da pokažemo sebi i drugima da živeći u skladu sa prirodom, možemo pobediti sve bolesti i probleme.

Metodologija rada je zasnovana na proučavanju literature, iskustva drugih ljudi, i na ličnomi skustvu.
Rezultati dokazuju da smo mi deo prirode i da je priroda u nama, i samo zajedno možemo biti srećni. Međutim, mi živimo život koji brzo teče, radimo i jurimo za materijalnim stvarima, misleći da je to život pravi, da tako treba živeti. Živiš život, upoznaš osobu sa kojom želiš da zajedno proživiš život, radiš, trčiš, nemaš vremana za odmor, na neki način pomiriš se s tim, odmaheš rukom i kažeš sebi to je život.
Živeći zajedno godinu dana, odlučili smo se 2010. venčati, misleći da je to sva sreća za dvoje mladih. Živeći sa suprugovim roditeljima i deverom, dani su prolazili radeći da bi se stekao novac, jer kako ćemo bez njega. Bilo je mnogo dana kada smo bili nervozni i napeti, što smo više radili, sve manje smo vremena imali za sebe. Hranili se pogrešno i nezdravo, svake zime bili prehlađeni i bolesni i imali grip. Baveći se s plastenicima, tačnije povrtarstvom i malo voćarstvom svo vreme smo provodili u polji ili plasteniku, jeli u trku samo da bi što više uradili.

Godine su prolazile i stigla je 2014. godina. U septembru sam ostala u drugom stanju, sretni i zadovoljni smo bili i mislili da živimo lep život, sve dok nisam otišla na prvu kontrolu. Od doktora sam izašla plačući, jer nisam očekivala da će mi reći da naš plod ljubavi nije živ, i pošto ga organizam nije odbacio moram na intervenciju. To nam je bilo jako bolno, život za nas je stao, pogotovo kada sam ušla u bolnicu. Tog dana je bilo nas, mislim oko 15. U toj sobi, sve žene i devojke su došle na abortus. Pitala sam se, Bože gde sam zalutala. Bila sam jako tužna, jer u tom momentu bih dala sve da rodim zdravu bebu.

Dani su prolazili, a sećanje na to nikako da izbledi. Doktor nas je ubeđivao na neke lekove i vitamine i da će sa sledećim biti sve u redu. Ali nama se to baš i nije sviđalo. Odlučili smo da se raspitamo za neki prirodan lek. Gledajući svake nedelje zeleni sat i čuvši priču dr Bore Vujasina, suprug i ja smo odlučili da mu se javimo i bolje informišemo, i naravno pređemo na zdraviji način života. I tako od januara 2015. godine. Mi smo izbacili meso, mleko, mlečne proizvode, šećer, grickalice, i ostalo, sve što nije prirodno. Danas jedemo preko 80 % prirodnu (presnu biljnu hranu), to jest voće, povrće i semenke i 20 posto kuvanu biljnu hranu. Gledamo u sunce, vežbamo tibetance. Od posla smo izbacili što nam je najveću nervozu stvaralo, a to je povrće u polju, jer se sadila velika količina i zbog prevelikog obima posla deo proizvodnje je propadao. Sada sadimo paradajz i papriku u plasteniku, i novo što smo uveli je cveće. Jednostavno, użivamo radeći sa njim. Razmišljali smo kako bi pored ovoga izdvojili vreme u prirodi, pa smo se počeli baviti sa pčelama, odnosno pčelariti. Kada odemo u obilazak pčela, osetimo miris bagrema i slušamo cvrkut ptica u ovim majskim danima, i shvatimo šta smo do sada propuštali, kako je divno živeti na ovoj zemlji, kako je teško shvatiti suštinu života, a to je oko nas, ali ne, mi smo samo jurili za novcem, misleći da kada ga imaš, da imaš sve.

Sada vidimo da puno toga treba promeniti da bi stvarno bili srećni. U septembru 2016. godine sam zatrudnela. Bili smo srećni. U 13 nedelji trudnoće sam otišla kod ginekologa na ekspertni ultra zvuk i uradila dabl test. Nalazi su bili super. Nastavili smo sa ljubavlju i radovanjem živeti “Novi Život”. Odlično sam se osećala. Smatrala sam da nemam potrebe ići na ponovne kontrole, već samo uživati u životu koji živim. I u devetom mesecu trudnoće sam radila sve, kretala se i nije mi teško bilo. Super sam se osećala. Znam da je trudnoća normalno i prirodno stanje kod žene. Ipak, svi su se divili i čudili kako mogu, jer su današnje trudnice jako osetljive i moraju mirovati da bi iznele trudnoću, a piju i lekove za održavanje trudnoće. Ja lekove nisam pila, hranila sam se zdravo, radovala svojoj trudnoći, i radila sa cvećem, pčelama, kao i u plasteniku. Kada sam imala vremena, crtala sam po staklenim bocama, čašama…
Trudnoća je prošla bez problema, devetog juna sam se porodila, porođaj je prošao super. Rodila se mala Ana, plod naše ljubavi.

Zaključiti mogu, da ne mogu promeniti svet, ali mogu promeniti sebe. Kada smo suprug i ja promenili svoje shvatanje života i počeli živeti u radosti sa prirodom, i svojim prirodnim okruženjem, sve naše fizičke i duhovne bolesti su nestale. Naše novo shvatanje života, koje smo pretočili u svakodnevnu praksu, darovalo nam je našu željenu i voljenu ćerku Anu.

Verujem da prirodna ishrana, i život u što prirodnijem okruženju menjaju i naš duh. Promena našeg života nam je donela radost, sreću, zdravlje, dete. Sada znam da “Menjajući sebe, menjamo svet”. Radi nas i našeg potomstva, učinite to i Vi “Odmah i Sada”.
Ključne reči: Priroda, zdravlje, ćerka.

LITERATURA
1.HUMANA REPRODUKCIJA I ENDOGENI DISRUPTORI, Boro M. Vujasin, 56. Ginekološko-akušerska nedelja SLD, Begrrad –Sava Centar 31.maj-1.jun 2012, Srpsko Lekarsko Društvo Ginekološko-Akušerska Sekcija, Grafocard Beograd, 329-340, ISBN 978-86-6061-019-7
2. ŽELIŠ LI BITI ZDRAV? ZABORAVI KUHANJE! Helmut Wandmaker, Đakovo,2008, ISBN 978-953-208-296-8
3. ZDRAVLJE ZA SVE LJUDE, Ernst i Ingeborg Ginter, Beograd 1997, Narodma biblioteka Srbije, ID-57401868
4. SJEME UNIŠTENJA, geopolitika genetski modificirane hrane i globalno carstvo, F. Wiliam Engdahl, DETECTA, Zagreb, 2005.
5. HRANA KOJA LEČI, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin-27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 140-144.

Vesna Skenderovic, Marin Skenderovic
WANTED OFFSPRING IN COMPLIANCE WITH NATURE
(PERSONAL EXPERIENCE)

The aim of the work is to show to ourselves and others that living in harmony with nature, we can defeat all the diseases and problems. The methodology of work is based on the study of literature, the experience of other people, and on personal experience. The results prove that we are part of nature and that nature is in us, and only together we can be happy. So, just as we, living in harmony with nature, got our beautiful daughter Ana. We can conclude that it is never too late to change ourselves, but it is advisable to do as soon as possible until we have a problem. Key words: Nature, health, daughter.

The post ŽELJENO POTOMSTVO U SKLADU SA PRIRODOM appeared first on Breg.

KAKO SAM POBEDILA HASHIMOTO

Cilj rada jeste opis prirodnog puta pobede Hashimota. Metodologija rada se zasniva na ličnom iskustvui novog puta i načina ozdravljenja. Rezultati rada potvrđuju da je moguće na ne standardan medicinski način, alternativnim metodama izlečiti telo i dušu. Zaključak je, da je čovek slobodno biće koje ima moć u sebi da menja sebe na najbolji mogući način, a samim tim i ljude oko sebe. Ključne reči: hashimoto, iskustvo, nov život, prirodna biljna ishrana, fizička aktivnost, duhovnost, priroda.

Hashimoto. Šta je to? Sigurno ste se svi zapitali, ako vam je ikada bila ustanovljena ova dijagnoza. Sledeće što ćete čuti je da to nije tako strašno, da to ima danas skoro svaka druga osoba, da se sa tim normalno živi, da ćete dobiti da pijete lekove, koje ćete piti do kraja života. Takođe, da antitela koja su van svih normalnih granica, čak abnormalno visoka, ne treba da vas interesuju, da to jednostavno ne može da se leči i snizi i da se ne obaziretena na njih uopšte. Verovatno vam neko u porodici boluje od poremećaja rada štitne žlezde, bio je sledeći zaključak od stane stručnog lica. Hm? Pa zamislite, meni niko nikada nije bolovao od poremećaja rada štitne.

Meni sve ovo nije bilo prihvatljivo, nisam mogla da se pomirim sa ovim iznošenjem i konstatacijama, bez ikakvog obrazloženja. Pitala sam se šta je to, otkud sad to, kako da pijem lekove do kraja života u dvadeset i nekoj, pa tek sam počela da živim, zar već zdravstveni problemi. Jednostavno, sručilo se sto pitanja i pod pitanja, a odgovora na njih nigde.

Kad vratim film unazad, sećam se da je sve do puberteta išlo odlično u vezi mog zdravlja. Kad su krenuli prvi problemi, samo su se nizali i nikako se nisu zaustavljali.

Sećam se prvo da su krenule alergije, proleće je postalo pravo mučenje za mene. Zamislite proleće, kao godišnje doba za rađanje i buđenje svega, kada možete konačno posle duge zime, da uživate u mirisima cveća idrveća, trave, da boravite na suncu i u nestvarnoj prirodi. Nema, zaboravite na sve to, ostajete u kući, kapate kapi u nos, jer vas užasno svrbi, ispirate oči kamilicom, jer su vam otečeni kapci i jedva gledate. Ne smete provetravati prostoriju često u kojoj boravite jer sa tim simptomi se pogoršavaju, tako su mi govorili. Strašno, pitate se dokle.

Zatim sledeći problemi koji dolaze su stomačne tegobe. Boli levo, desno, gore, dole. Više ni vi ne znate gde boli i šta boli, a ne znaju ni lekari. Zaključak je uvek, to je kandida, evo antibiotik idite kući, malo korigujte ishranu, ali lekovi će naravno više tu pomoći. Naravno da ništa od ovoga nije pomoglo, da je samo napredovalo i posle par godina završilo se vađenjem slepog creva. Da bude još gore ni to nije pomoglo, jer su bolovi nastavili da se javljaju i da završavam u urgentnom centru svremena na vreme, sa lekovima protiv bolova u veni i preporukom da se hranim dijetalno.

Uz sve to, imate naravno i neredovne cikluse, bolne menstruacije, depresivna stanja. Više ne možete da se sastavite. Zatim ustanovljeni hashimoto, naravno samo je još to falilo, na sva stanja.
Dan za danom je prolazio, bilo je dana kad je bilo malo bolje, ali generalno je sve bivalo samo gore, do jedne tačke, kad zaista nisam više mogla ovako, kad sam rešila da stvar preuzmem u svoje ruke. Kad nisam vise želela da obilazim lekare i slušam pohvale o njima i plaćam ogromne sume novca na kontrole i obična čitanja rezultata.

Želela sam da uradim neke konkretne promene i da pomognem sebi da zauvek ostavim sve bolesti i tegobe za sobom. Verovala sam da je to moguće. Počela sam da se polako interesujem za prirodni put lečenja i pre svega izlečenja.

Naravno da sam i tu malo lutala, ali sam na kraju ipak stigla do dragog doktora Bore Vujasina, koji mi je otvorio oči i uputio me na pravi put. Preko noći sam bukvalno prešla na prirodnu biljnu ishranu i nisam se pitala kako ću, kako će mi biti, da li ću ja to moći, koliko dugo ću izdržati. Bila sam rešena da istrajem na tom putu i još uvek sam uporna i ne planiram da odustanem, jednostavno ne razmišljam o tome, jer pre svega vidim rezultate, a to mi je i više nego dovoljno.

Ne mogu da kažem da mi je odmah bilo bolje i da se zdravstveno stanje popravilo u mesec dana. Čak suprotno, u prvih mesec dana je bilo prilagođavanja na prirodne ukuse, koje danas obožavam i radujem im se i uživam u njima. Takođe bilo je malo malaksalosti i dosta glavobolja. Jednostavno telo se oslobađalo toksina i otrova koji su se taložili godinama. Ali dešavale su se neke druge divne stvari.

Dešavale su se promene na duhovnom planu, postajala sam smirenija, staloženija, zadovoljnija, počela sam da osećam impulse života i da im se radujem. Počela sam da odlazim u prirodu, jer deo moje nove terapije je obuhvatao okretanje prirodi i redovan boravak u njoj. E to je zaista za mene bilo novo iskustvo jer pre zbog alergija je bila zabrana boravka u prirodi, tako da je za mene priroda bila novo otkrice. Sva čula su mi se opuštala dok sam boravila u njoj i istinski uživala.

Dr Boro Vujasin je bio uz mene prvih šest meseci svaki dan, prihvatio me je u svoj virtualni životni centar Inzija. Radili smo zajedno svakodnevno na mom novom načinu življenja. Bio je tu za sve moje dileme, probleme, nedoumice. Ja sam ga zaista slušala i upijala sve i davala maksimum. Ja zaista nemam te reči hvale za ovog skromnog čoveka, koji je nesebično bio uz mene i pomogao mi da stanem na svoje noge i prohodam ponovo.

Nakon izvesnog vremena počeli su da dolaze i prvi rezultati. Antitela, AntiTPO, su počela da padaju i da padaju, a hormoni štitne žlezde su bili u granicama, iako sam smanjivala eutiroks. Više nije bilo burnih reakcija, naglih promena raspoloženja u samo jednom danu. Tromost i malaksalost tela je nestajala. Vraćao se život u mene polako, ali sigurno.

Danas posle godinu i tri meseca mog novog puta i promena, eutiroks sam potpuno izbacila. Živim bez tableta konačno, a pila sam ih 5 godina. AntiTPO koji je bio preko 1300, sada je oko 300, a verujem da će pasti u granice normale uskoro. Tako da mogu sa ponosom da kažem da sam pobedila Hashimoto i da je nemoguće moguće i za mene.

Želim za kraj da sve vas koji se dvoumite i nesigurni ste za drastične promene u svom životu, ohrabrim i uverim da nemate šta da izgubite. Odvažite se i pomozite sebi jer vam niko drugi neće pomoći. Slušajte sebe, svoje telo i dušu šta vam govore. Ovaj put i iskorak koji učinite sigurno vas neće vratiti unazad. Možete samo dobiti bitku. Jer toliki trud i rad koji uložite vratiće vam se duplo, samo budite strpljivi i verujte da radite pravu stvar.

Naravno nađite i dobre ljude koji će se naći i biti uz vas u teškim trenucima i koji će vam ukazati na pravi put i prave vrednosti. Postoji jedna izreka, onaj koji želi da ide sam ide brzo, ali onaj koji želi da ide u dvoje, ide sporije ali dalje. Zato slušajte iskusnije i one koji su prošli kroz neku svoju priču i ostvarili rezultate. Budite samo strpljivi jer rezultati ne dolaze preko noći, i prirodi je potrebno vreme da promeni godišnja doba. Tako i nama ljudima, posle godina i godina torture nad našim organizmom, ipak je potrebno dati malo vremena da prodišemo i vratimo se na prirodni jedini i pravi put.

LITERATURA

1. Lično iskustvo
2. HRANA KOJA LEČI, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin-27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 140-144.
3. PUT ZA ZDRAV I SREĆAN ŽIVOT, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin-27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 29-31.

Jelena Takac

ONE DAY OF MY NEW LIFE

Abstract: Today, after a year and three months on my new path and changes, i completely removed eutiroks. Now I finally live without a tablet, and I used to take them for 5 years. AntiTPO which was over 1300, now is about 300, and I believe that will fall within the normal range shortly. So I can proudly say that I beat Hashimoto and impossible is very possible for me. Keywords: New life, food,physical activity, spirituality, nature.

The post KAKO SAM POBEDILA HASHIMOTO appeared first on Breg.

NOVI POGLED NA HEDONIZAM (LIČNO ISKUSTVO)

Sažetak rada: Cilj rada: Živeti srećan i dugovečan život ispunjen zdravljem i dobrom kondicijom. Metode rada: Metodologija koju primenjujem je informisanje putem medija, uglavnom interneta, posećivanje pojedinih predavanja, seminara i treninga i čitanje literature u oblasti ishrane i pozitivne psihologije. Usvojena znanja selektivno primenjujem usklađujujući ih sa sopstvenim potrebama i senzibilitetom.

Rezultati: Najviše uočljivo promenom ishrane je smanjenje telesne težine, zatim bolji metabolizam, opšte zdravlje bolje (bez velikih prehlada i gripa), čistija koža, bolja kondicija i fleksibilnost tela, brzo saniranje eventualnih stresova, veća staloženost i samopouzdanje, promena prioriteta i bistriji um. Zaključak: Prirodna ishrana, uglavnom sirova, telesne vežbe (uglavnom yoga), meditacija, život bez televizije i vesti, odlazak u prirodu, okretanje Bogu, širenje pozitivnih misli, dobrih dela i ljubavi, prihvatanje različitosti i oprost dovode do smanjenja stresa, života ispunjenog ljubavlju, razumevanjem, samopouzdanjem, verom, zdravljem, srećom i zadovoljstvom. Ključne reči: Sreća, život, zdravlje, ishrana.

Rad:
Kao dete u ranom detinjstvu odvojena sam od roditelja i živela sam do puberteta sa bakom. Baka je bila brižna i popustljiva. Rečenicu koju je često ponavljala kada ne bih mogla sve da pojedem iz tanjira, bila je: „Koliko vrediš, toliko ostavljaš“. Ja sam želela da vredim i svaki put bih pojela sve, što je rezultiralo uvek sa viškom kilograma još u tom uzrastu. Nisam se bavila ni sa jednim sportom, želja mi je bila da treniram ritmičku gimnastiku, ali zbog niskog samopuzdanja i viška kilograma, nisam odmakla dalje od jednog probnog treninga. U nižim razredima osnovne škole počinjem da vodim dnevnik i tokom života ovaj vid komunikacije prvenstveno same sa sobom mi je pomagao da izbacim nagomilane frustracije. Sa ulaskom u pubertet porodica se opet spaja tako da smo u zajednici živeli majka, otac, baka, brat i ja. Brat je tri godine stariji, a otac strog. Uglavnom za mene je bilo manje razumevanja u pogledu, želja, emocija i snova. Podršku koju su mi roditelji pružali kroz ceo život je bila uglavnom finansijske prirode. Emotivnu podršku sam tražila u baki, prijateljima i kasnije u partnerskim odnosima. Ishrana u porodici se uglavnom sastojala od mesnih obroka i kuvanih jela, sa gaziranim sokovima. Baka je kuvala, a majka je znala da pravi kasne večere u vidu sendviča i meze. Ja lično sam volela da pijem puno jogurta. Moja težina je znala da varira, ali uglavnom je i dalje bila prekomerna. U to vreme sam počela da se interesujem za rekreativno trčanje, aerobik i teretanu, ali sve je bilo kratkog daha. Jela sam neredovno i obilno, često puta kasno noću, a bez doručka. Takođe sam počela da se interesujem za duhovno učenje uglavnom budističko. Tada sam pročitala „Paralelni svet“ od B.D. Benedikt. Neke odgovore sam tražila u horoskopima i hiromantiji. Sa punoletstvom sam počela i da pušim. Bila sam emotivno nezrela i buntovna bez samopuzdanja, što je rezultiralo nekim odlukama ne tako sjajnim za mene. Upisala sam Višu likovnu školu i na drugoj godini sam odbegla od kuće da živim sa dečkom koji mi je kasnije postao muž.
U to vreme se masovno pušilo, alkohol takođe nije bio stran, hranili smo se konvencionalnom domaćom kuvanom hranom. Ja lično sam imala problema pored povećane težine i sa bolom u kičmi, krstima. I dalje nisam sprovodila ni jedan vid rekreacije. Došao je rat, niži standard i povećan stres. Nas dvoje smo odlučili da odemo iz zemlje.

Živela sam u inostranstvu četiri godine. Bio je to život pun stresa, neurednog života, materijalnih dostignuća i povremenih depresija. Iz depresija sam izlazila tako što bih „porazgovarala“ sama sa sobom, okrenula se unazad i analizirala šta me je činilo srećnom. U to vreme srećnom me najčešće činio dopadljiv fizički izgled, tako da sam uglavnom u toj oblasti pravila promene i tako sam uspevala da izađem iz depresije. Međutim i dalje sam bila niskog samopuzdanja i emotivno nestabilna. Brak mi se raspadao. Došlo je i do nasilja. Bila sam izložena svim vidovima nasilja: fizičkim, seksualnim, emotivnim i finansijskim od strane tadašnjeg supruga. To me je dovelo do duševnog obolenja. Vratila sam se u Srbiju.

Roditlji su me vodili na sve moguće preglede. Nisam imala prelome ni frakture, sem jednog hematoma u glavi i modrica po celom telu. Angažovali su privatnog psihijatra koji me je stavio na dosta jake lekove. Ja se u to vreme nisam dobro osećala i želela sam što pre da prestanem da pijem iste. Smanjivala sam doze samostalno, a onda bih uredno prijavila doktorki koja baš nije bila saglasna sa takvom mojom odlukom ali nije mnogo ni insistirala da nastavim da ih pijem. Samim dolaskom u Srbiju osetila sam bistrije misli, a posle terapije i njenog ukidanja mogla sam ponovo da funkcionišem i budem radno sposobna. U to vreme sam dosta vozila biciklo i išla peške. I dalje sam pušila i jela konvencionalnu hranu. Bila sam usamljena, nisam imala prijatelja, promenila sam grad, sredinu, nisam imala istomišljenike. Zaposlila sam sam se u radnji mešovite robe i tim poslom sam bila jako nezadovoljna, nije mi donosio satisfakciju ni u kom pogledu. Ostajala sam na njemu iz dužnosti prema roditeljima, jer sam živela sa njima i od njih. Povremeno pismo ili telefenski razgovor sa prijateljima koje sam upoznala u inostranstvu mi je davao osećaj sreće i ushićenja. Ja lično sam bila isfrustrirana, povređena, usamljena…

Posle otprilike godinu dana od zaposlenja dajem otkaz, ali uskoro po tom, moje psihičko stanje postaje gore, vratio se recidiv psihičke bolesti. Završavam u bolnici, međutim terapiju ne pijem, vešto manipulišući medicinsko osoblje. Tražim da izađem. Dobijam otpusnu listu, izlazim iz bolnice psihički nestabilna. Emotivno razumevanje ne dobijam ni od koga. Roditelji se oslanjaju isključivo na ocenu lekara. U jednom momentu, gde je okidač bilo odbijanje pomoći od strane bliskog rođaka, pijem sve lekove koji su mi propisani u pokušaju samoubistva. Preživljavam. Završavam u psihičkoj bolnici po drugi put. Ovog puta se prepuštam u potpunosti lekarima. Vodi me jedan mlad doktor, zaljubljenik u svoj posao. Pijem ponuđenu terapiju. Eksperimentišu koji bi mi lek najbolje odgovarao. Dolazim u sukob sa roditeljima. Nemamo razumevanje jedni za druge. Provodim u bolnici par meseci. Izlazim sa ustaljenom terapijom i nizom nus pojava. Jedna od njih je veliki apetit. I dalje jedem sve uobičajeno. Primećujem da uvođenjem terapije imam jaku potrebu za hladnom koka-kolom i brzom hranom.

Kod kuće vreme provodim monotono, bez društva, bez posla, bez bilo kakvog angažmana, bez televizije, uglavnom slušam muziku sa radija koju ne gasim 24 sata, koja mi donosi osećaj manje usamljenosti. I dalje ne nailazim na razumevanje bližnjih i okoline. Tražim posao i nalazim u ugostiteljstvu. Zovu me po potrebi, bez radnog vremena i fiksne plate, bez prijave. Po prestanku potrebe za mojim radom nisu me zvali niti me obavestili. Dolazi bombardovanje koje psihički dobro podnosim. Na terapiji sam i dalje. Na jesen iste godine počinjem da radim u jednom kafiću, mala plata, dugo radno vreme, smenski rad, neprijavljena, ali sa poslodavcem od reči i dobrim kolegom. Uživam u poslu. U to vreme moj doktor preporučuje da ukinem terapiju. Smršala sam bez posebne dijete. I dalje se isto hranim. Ne vežbam. Ne vozim biciklo. Pešačim, ali ne mnogo. Zimu sam provela u dobrom raspoloženju. Emotivno se budim, posle 5 godina, postajem ponovo zainteresovana za muški pol. Međutim vodim neuredan život, bez dovoljno sna, često budna noću, sa neredovnom ishranom, često baziranoj na kioske brze hrane, pušim i pijem pivo. Nažalost, na proleće, recidiv psihičke bolesti se vraća. Doktor mi uvodi ponovo terapiju. Ne odlazim u bolnicu. Osećam se malaksalo, iscrpljeno, nedovoljno snažno u svakom segmentu, apetit se pojačava do abnormalne granice, jedem halapljivo. Pokušavam da promenim posao posle malo ustaljenja terapije, ali se vraćam na stari, ne zadugo, više mi nije pružao satisfakciju. I ponovo odlazim u izolovanost i usamljenost koju ponekad prekidam izlascima u lokalne kafiće, leti često ostajući budna do ranih jutarnjih sati. Praktično ne živim, vegetiram kao u polusnu. Ponekad se okrećem dnevniku i pisanju nagomilanih osećaja. Posle duže vremenske pauze zapošljavam se kao kondukter u jednom saobraćajnom preduzeću. Od samog početka nisam zadovoljna poslom, uslovima i kolegama. Ne izjašnjavam se mnogo o svemu tome u radnoj sredini. U to vreme upoznajem oca mog deteta koji je radio kao vozač. Ulazim u vezu sa njim u želji da stvorim porodicu, da više ne budem sama. Osećam „kucanje“ biološkog sata. Bio je po nekim karakteristikama suprotan od prvog supruga, ali na kraju se ispostavilo da imaju istu crtu agresivnosti koju je pokazao kada sam posle šest godina veze odlučila da izađem iz tog odnosa. Živeli smo zajedno svega devet meseci, delom moje trudnoće i posle rađanja deteta. U vreme prestanka rada kao kondukter prestajem sa pušenjem. U trudnoći sam imala gestacijski dijabetes koji sam ishranom uspela da regulišem. Takođe sam imala u jednom momentu manjak plodove vode. U petom mesecu sam osetila bolove u krstima za koje se ispostavilo da su uzrokovani peskom iz bubrega. Porodila sam se u 38,5 nedelji trudnoće (mesec dana ranije). Beba je težila 2,150 gr i bila je dugačka 48cm. Ostali smo u porodiluštu duže zbog težine bebe. Beba je dobila ocene na porođaju 9/10. Imala je i fiziološku žuticu. Svo vreme trudnoće sam bila pod konstantnim stresom zbog nemogućnosti uspostavljanja prave komunikacije i emotivne povezanosti sa ocem deteta. Inače, pošto je trudnoća planirana u dogovoru sa psihijatrom sam ukinula terapiju oko osam meseci pre trudnoće, posvetila sam se redovnoj fizičkoj aktivnosti i konvencionalnoj izbalansiranoj ishrani. Prva dva meseca sam dojila bebu, ali zbog konstantnog stresa količina mleka mi se smanjivala. Počela sam da uvodim dohranu do šestog meseca, kada polako uvodim čvrstu hranu bebi. U to vreme definitivno ostajem bez mleka. Posle nekih osamnaest meseci od rođenja deteta osećam da mi se psihičko stanje pogoršava. Sama odlazim kod doktora. Ponovo mi uvodi terapiju, koju ne pijem redovno zbog loše koncentracije. Selim se u roditeljsku kuću sa detetom. I dalje nerazumevanje od strane roditelja. Otac deteta i dalje prisutan. Ostajem u bolnici. Uvode mi prejaku terapiju da nisam mogla da funkcionišem. Posle „čišćenja“ bez objašnjenja za nus pojave ne dozvoljavam da mi se da ni jedan lek. I dalje se hranim konvencionalno. Ponovo uvođenje terapije, glad za brzom hranom i koka-kolom.

Izlazim iz bolnice još uvek fizički slaba, ali emotivno stabilnija. Veza sa ocem deteta traje još nekih deset meseci kada definitivno odlučujem da je prekinem. Završavamo na sudu za starateljstvo nad detetom. Posle dve godine ja dobijam samostalno vršenje roditeljskog prava.

Prvi moj korak ka sticanju samopouzdanja i smirenosti bio je upisivanjem asertivnog treninga koji prvi put nisam do kraja završila jer sam završila u bolnici ( to je bilo još dok sam bila u vezi sa bivšim partnerom). Drugi put upisujem kurs asertvnog ponašanja par meseci po izlasku iz bolnice. U to vreme komunikaciju sa ljudima vodim uglavnom preko interneta. Povremeno gledam televiziju.
Posle godinu i po dana rastanka sa ocem deteta upoznajem čoveka sa kojim započinjem vezu u kojoj sam i danas. Ne pušim, jedem dosta mleka i mlečnih proizvoda (sir, jogurt), meso, težina mi varira, uglavnom je prekomerna. I dalje doživljavam stresove, uzrokovane agresivnim ponašanjem oca mog deteta. Dete često bolesno. U par navrata sam sa njim bila i u bolnici. U to vreme počinjem da pijem antireumatike za bolove u ramenima koje sam imala godinama unazad. Nisu mi prijali za stomak, a bolovi su i dalje perzistirali. Na tadašnjem poslu upoznajem i brata mog sadašnjeg partnera koji se amaterski bavi kiropraktikom. Nemam poverenja u tu vrstu lečenja.

Počinjem da radim na novom radnom mestu. Sedeći položaj, pognuta glava. Bol u vratu i ramenima nepodnošljiv. Rešavam da probam masažu, kiropraktiku partnerovog brata koji u to vreme počinje profesionalno da se bavi time. Godinu dana sam išla redovno na mesečnom nivou. Odlazim na more posle. Potreba za kiropraktikom sve manja ali i dalje je upražnjavam. Ramena me više ne bole. Upisujem Yoga časove. Pratim motivacione govornike na internetu ali malo toga primenjujem. I dalje se hranim konvencionalno. Dolazi opet period pojačanog stresa koji traje skoro godinu dana. Sve vreme redovno uzimam terapiju (od izlaska iz bolnice). Par zima za redom imam grip i dete i ja. Odlazim na redovne ginekološke preglede. Operišem polip. Na jednom od redovnih pregleda na papa testu koji je bio druga grupa stavlja se naznaka za ponavljanjem testa za par meseci. Sledeći papa test i narednih nekoliko pokazuju isti rezultat III b grupu. Zakazujem konizaciju. Tad se okrećem i „alternativi“. Prvo se obraćam homeopati. Dobijam terapiju. Počinjem da se hranim sirovom ishranom. Hleb nisam izbacila, sama sam ga mesila. Kafu i dalje pijem. Posle konizacije rezultati su bili CIN III. Okolno tkivo je bilo bez promena na ćelijama. Takođe mi je opet odstranjen i polip na grliću.

Yogu i dalje praktikujem, uvodim skoro svakodnevne meditacije, hranim se uglavnom salatama dostupnim u zimskom periodu, orašastim plodovima i semenkama. Gubim na težini toliko da nisam znala kako da to sprečim. Jedem dovoljne količine. Stalno mi je hladno u to vreme i često mi curi sekret iz nosa, a nisam prehlađena. Izgledam dosta iscrpljeno, mada se sasvim suprotno osećam. Imam više energije, mirnije spavam, brži mi je metabolizam, telesni miris je prijatniji, misli su mi bistrije i pozitivnije. Vežbam zahvalnost. Okolina uglavnom negativno komentariše moj način ishrane, ali ja ne odustajem. Krvna slika odlična. Smnajenje težine stalo posle nekog perioda. Sa dolaskom leta postaje mi toplije, nema više sekreta iz nosa, opšti izgled mi se popravlja. Smirenija sam, zahvalnija, zadovoljnija. Sve više mi prijaju tiša mesta bez puno ljudi. Uživam u trenucima kad sam sama. Eliminišem negativne osobe iz okruženja. Ne gledam televiziju. Čitam raznu literaturu. U par navrata osećam slabost koju pripisujem nekom virusu, ali me ne obara u krevet i dalje redovno idem na posao, koji je fizički zahtevan u dosta nezdravoj sredini i sa puno ljudi, ali ja osećam zahvalnost prema tom poslu jer sam uspela da pomerim neke moje granice. Ne dobijam grip, ni ja ni dete iako u mom okruženju je bilo dosta zaraženih ovim virusom. Primećujem da mi i dete sve manje oboljeva, mada se hrani klasičnom domaćom kuhinjom. Ostavljam kafu bez imalo želje da je pijem. Ponekad pojedem nešto od konvencionalne hrane, ali vrlo brzo se vratim na sirov način ishrane koji mi jako prija. Volim da popijem pola čaše crnog vina dnevno, uglavnom uveče. Izbacila sam iz upotrebe dezodorans i kreme za lice i telo. Umesto dezodoransa koristim sodu bikarbonu ili dezodorans koji sama pravim od prirodnih sastojaka (kokos ulje, soda bikarbona, eterično ulje, pčelinji vosak). Za negu kože lica i tela koristim kokosovo ulje. Pastu za zube takođe sama pravim od kokosovog ulja i sode bikarbone sa dodatkom eteričnih ulja. Prestala sam da farbam kosu. Yogu sam počela da praktikujem kod kuće. Upisala sam i trening Realnog aikida. I dalje pratim motivacione govornike i pozitivnu psihologiju. Odem i na poneki seminar. Stres je i dalje prisutan samo sad ga brže prevaziđem i sve češće ostajem mirna u takvim situacijama. I dalje se edukujem u pogledu ishrane, posta, meditacije i pozitivne psihologije. Po prvi put se iskreno okrećem religiji. Osvešćujem negativna osećanja i misli, i radim na tome da ih eliminišem. Posle pauze od nekoliko godina opet vodim dnevnik. Čitam iskustva ljudi koji su u sirovoj ishrani duže od mene. Ponešto i sama primenjujem, ali dozvoljavam sebi vreme za nove korake. Ništa ne radim naglo i na silu. Osluškujem svoje potrebe, kako fizičke, tako i emotivne i duhovne. Volim da pravim sirove slatkiše i da podelim sa ljudima u okruženju. Na taj način želim da im prenesem moju oduševljenost ovim vidom ishrane. I ako je prošlo oko godinu i po dana od uvođenja promena u moj život, smatram da sam na samom početku i da ima još mnogo da učim. Za ovo vreme bez naročite presije i sa lakoćom uvedene presne ishrane, osetila sam njene blagodeti. Dobila sam samopouzdanje zbog savladavanja prepreka koje sam imala na svom putu, smirenija sam i zadovoljnija. Osećam ushićenje pri odluci uvođenja bilo koje nove metode vezane bilo za ishranu, bilo za telesne vežbe ili duhovnost. Terapiju za postizanje koncentracije koje mi je prepisao psihijatar ne pijem šest meseci i ne osećam negativne promene. Takođe, primetila sam da nemam predmenstrualni sindrom od kako sam na sirovoj ishrani. Nemam permanentne bolove u ramenima, vratu ili leđima. Sveukupno, osećam se fizički, psihički i emotivno mnogo stabilnije i bolje nego sa dvadeset godina. Na starost ne gledam sa nelagodom, već naprotiv na dob još većeg saznanja i duševnog mira. Zahvalna sam na sve poteškoće koje sam imala u životu, jer su me izrodile u jaku i samosvesnu osobu. Moj hedonizam danas se ogleda u uživanju u zdravom i mirnom životu.

LITERATURA

1. “ Paralelni svet“ B.D. Benedikt
2. “ Moć je u vama“ L. Hej
3. „Živeti bez bolesti“ Ersnt Ginter
4. „Zdravlje za sve ljude“ Ernst i Ingeborg Ginter

Djurdjica Subotic

New perspective at hedonism

Summary: Aim: To live a happy and long lasting life filled with health and fitness.
Methods: The methodology included the information in the media, primarily the internet, visiting some lectures, seminars and trainings, and reading literature in the field of nutrition and positive psychology. Applying the acquired knowledge selectively, according to one’s own needs and sensibilities. Results: The most noticeable change caused by the diet is weight loss, improved metabolism and overall health (without colds and flu), purer skin, better stamina and flexibility of the body, quick handling of potential stress, the greater composure and confidence, changing priorities and clearer mind. Conclusion: Natural Nutrition, mostly raw, physical exercise (mainly yoga), meditation, life without television news, going to the nature, turning to God, spreading positive thoughts, good deeds and charity, acceptance of differences, and forgiveness lead to a reduction in stress, filled life love, understanding, confidence, faith, health, happiness and satisfaction. Keywords: Happiness, life, health, nutrition.

The post NOVI POGLED NA HEDONIZAM (LIČNO ISKUSTVO) appeared first on Breg.

ZDRAV ŽIVOT, DOBRA TRUDNOĆA, PAMETNA BEBA

Sažetak: Jedan od ciljeva većine žena u životu je da postanu majke. Nažalost, u današnje vreme se sve česće dešava da parovi kako stariji, tako i mlađi ne mogu da se ostvare u ulozi roditelja. Nekada ranije, žene nisu ni znale da su trudne, pa se samo odjednom porode. Rode zdravu decu, a da pritom nisu vodile računa ni šta jedu, ni koji fizički posao su obavljale. A danas… Danas trudnice rade sve i svašta kako bi trudnoću dovele do kraja. Idu na redovne, česte preglede, rade analize svega i svačega i naravno piju sve potrebne vitamine i ostale lekove koji se pripisuju trudnicama, radi što boljeg održavanja trudnoće, ali i pre svega, da bi im dete bilo zdravo i pametno. A ja mislim da je većina toga što se radi pogrešna… Ključne reči: Trudnoća, ishrana.

“Postoje dve vrste trudnica. One koje žele da znaju sve i one koje ne žele da znaju ništa”. To je pisalo na početku jedne od knjiga koju su mi rođaci doneli kada sam ostala trudna. Čim sam to pročitala, znala sam da sam ja ta druga vrsta. Nije da me nije ništa interesovalo, nego samo nisam bila od onih koji imaju 100 pitanja i potpitanja. Imala sam 28 godina i bio je početak maja kada sam ostala u drugom stanju. Ni jednog momenta u životu se nisam opterećivala kad ću postati majka, pa je tako i trudnoća došla spontano, onda kada sam o tome najmanje razmišljala, jer sam se tada pripremala za venčanje. Nisam od onih ljudi koji za svaku sitnicu trče kod lekara i uvek kod kuće imaju kutiju punu lekova, pa tako nisam ni žurila sa pregledima. Mada, čula sam dosta priča o tome kako žene odmah idu na preglede čim urade test, dok je trudnoća još mala, pa se desi da dođe do pobačaja neko vreme posle pregleda. Možda je i to bio jedan od razloga što nisam odmah odjurila na pregled. Pa sam tako, nakon izostanka ciklusa, test za otkrivanje trudnoće uradila u junu, a odlazak na pregled bio je 1. jula. Ginekolog u Kliničkom centru mi je potvrdio trudnoću, uradio te neke prve analize i briseve i rekao da se javim svom ginekologu radi daljeg praćenja trudnoće. Lekar koji je i danas moj izabrani ginekolog me je dalje uputio u porodilište Betanija na ekspertni ultrazvuk. Naravno, rezulatati su bili dobri, ali je na dnu izveštaja pisalo onim debelim, kosim, podvučenim slovima da je obavezno da se uradi genetska konsultacija. Tada sam otišla kod svog ginekologa, dr Bore Vujasina, koji se kada je pogledao rezultate nasmejao i rekao: “Mogu sa tobom da pričam kao doktor, a mogu i kao prijatelj”. Naravno, odabrala sam onu drugu opciju, gde mi je doktor objasnio kada i zbog čega se radi genetska konsultacija, a moji rezultati nisu ukazivali na to da je potrebno da je radim, što sam videla i u knjizi koju mi je doktor pokazao. Objasnio mi je još dosta stvari vezanih za trudnoću, dao neke savete i tako je izgledao moj pregled kod mog ginekologa. S obzirom da ne živimo u istom mestu, redovno smo se čuli telefonom, viđali na predavanjima o “Zdravijem načinu života” i tako su u stvari izgledale moje “posete” ginekologu. U prevodu, posle odrađenog ekspertnog ultrazvuka, nisam više imala ni jedan ginekološki, odnosno ultrazvučni pregled, sve do sedmog meseca, kada mi je komisija za bolovanje tražila rezultate poslednjeg ultrazvuka. Tada sam otišla na ultrazvučni pregled, sve je bilo u redu, trudnoća normalno napredovala, a doktorica koja je obavljala pregled (koji je inače bio u Betaniji) je insistirala da potpišem da neću da radim onu “obaveznu genetsku konsultaciju”. Jer “ne bi mi to pisao da nije neophodno da se uradi”. Dakle, tokom trudnoće, imala sam tri ultrazvučna pregleda, urađene briseve na početku trudnoće i jednu analizu krvi i urina. Sve je naravno bilo u redu, trudnoća je protekla normalno, a tačno na onaj dan koji mi je doktor i rekao, rodila sam zdravu devojčicu. Pol deteta nisam htela da znam dokle god se nisam porodila. Porodila sam se prirodnim putem, bez ikakvih problema i to tako brzo, da je ginekolog koji treba da bude prisutan u sali tokom porođaja bio na ulaznim vratima (stavljao je rukavicu) kada je moja beba “izletela”. Naravno, tu su bile tri babice, a ime doktora ne znam, jer faktički nije ni bio tu. A sam tok moje trudnoće, odnosno način mog življenja izgledao je malo drugačije nego kod većine žena. Bilo je to ovako…

Tokom trudnoće, sve sam radila normalno, bez ikakvih prenemaganja i ustezanja, sve dokle god mi je prijalo. Na posao sam išla prva tri meseca trudnoće i onda sam otišla na trudničko bolovanje, jer zbog posla koji sam tada obavljala nisam mogla da izdržim da radim. Spavala sam na stomaku do četvrtog meseca i nije mi ništa smetalo. A jela sam kao i dok nisam zatrudnela. Sve u granicama normale, bez ikakvih preterivanja i prohteva. Nisam bila onaj tip trudnica koje baš sad moraju da pojedu to i to, niti sam ustajala noću da bih jela. Zapravo, tokom cele trudnoće nije mi se ništa ni jelo, a da pritom nisam imala neka strašne mučnine, niti mi se nešto gadilo. Pa sam tako u prva tri meseca izgubila 6kg i tu kilažu od 49kg imala do sedmog meseca trudnoće. Onda sam tek počela da dobijam na težini, a tada je i stomak počeo da mi raste, odnosno, da se malo više primećuje. Do porođaja sam se ugojila 10kg. I sve je to bilo u stomaku. S leđa se nije ni primećivalo da sam trudna, nigde se osim u stomaku nisam ugojila. Nakon porođaja sam izgubila 4kg, a ostatak i još malo više otišlo je vrlo brzo.

Nikakve lekove, vitamine, gvožđe, folne kiseline, baš, baš ništa nisam koristila u trudnoći. Prvo što sam onaj tip ljudi koji lekove izbegava i kad je bolestan, a drugo zato što mi je i moj ginekolog rekao, a i ja sama smatrala da mi to ništa nije potrebno. Pa u ostalom zar i jedan lek može imati više vitamina nego voće i povrće?! A ni nakon porođaja nisam ništa pila od onog sto je preporučeno kako bih imala što duže i što više mleka. Dete sam dojila punh 11 meseci. Do tad sam imala mleka.

A što se tiče ishrane… Pa, u početu sam jela sve kao i inače. Onda sam krenula na predavanja o zdravijem načinu života koje drži dr Boro Vujasin, a povremeno i njegovi saradnici i malo bolje razmislila o svemu tome što unosim u organizam. Inače sam malo probirljiva što se hrane tiče, ali sam oduvek bila onaj tip ljudi koji ne vole meso, ali ga mogu ponekad pojesti. Mesne prerađevine sam još u osnovnoj školi prestala da jedem. Voće uglavnom jedem svo, ali nisam jela baš sve vrste povrća. Jela sam i slatkiše, pa moglo bi se reći u malo većim količinama. Kafu nikad nisam pila, sav alkohol koji sam u životu probala bila su ona tri gutljaja vina na venčanju u crkvi, sokove sam pila kako gazirane, tako i ne gazirane, a cigarete i bilo kakve vrsta droga nikad u životu nisam probala. I sve je to tako išlo do početka petog meseca, kada mi je krenuo kamen u žuči. Tada sam malo više obratila pažnju na sve ono o čemu doktor priča na predavanjima i počela malo više da vodim računa o ishrani. Prvo sam izbacila slatkiše i kupovne sokove, čak ni čajeve nisam nešto pila, ali zato jesam vodu u (za mene do tad) većim količinama. Tačnije i dan danas je pijem oko 2.5l dnevno. I to uglavnom hladnu. Ne znam koliko je dobro piti je hladnu, ali kao takva mi najviše prija. Zatim, polako sam počela da izbacujem meso, a počela sam da tražim razne recepte za povrće koje nisam volela, kako bi mi se svidelo. I tako sam počela da ga jedem svo. Čak se i mom suprugu više sviđa kada vidi ručak od raznovrsnog povrća, ali bez mesa.

Od izlaska iz porodilišta, vodila sam posebno računa o tome šta jedem, kako bih svojoj bebi obezbedila što kvalitetnije mleko. Jela sam uglavnom dosta voća i povrća, supe i čorbe, prvenstveno zbog grčeva koje bebe dobijaju. Pa ih je tako moja beba imala samo 5 dana, a rekli su mi da je to pojava koja traje od 20-ak dana do 4 meseca. Međutim, nisam baš u potpunosti prešla na zdrav način ishrane, pa sam tako četiri meseca nakon porođaja imala jedan baš jači napad kamenja u žuči, završila u bolnici i tada su me operisali. Posle operacije rekli su mi da sad nemam više žučnu kesu i da mogu slobodno da jedem sve što god hoću. I od tada je većina obroka sadržavala samo povrće. Sa napunjena 4 meseca, počela sam bebi da pravim kašice od voća i povrća i nisam se pridržavala onog što mi je pedijatar govorio. Radila sam onako kako sam ja mislila da treba, davala joj da jede i pije ono što smatram zdravim i dobrim za nju. Čak ni kad je bolesna, ne trčim odmah u apoteku, već prvo pokušam da je izlečim prirodnim načinima. Čajevi od crnog luka i belog sleza za kašalj, zaslađenh sa medom, čarapice potopljene u komovicu za temperaturu, itd. A osim onih redovnih poseta pedijatru u savetovalištu, imala je svega tri odlaska kod lekara. A moja ćerka raste i razvija se sasvim normalno. A za svoj uzrast je veoma jaka i čvrsta, a takva je od kad se rodila. Ni jednog momenta nije bila metiljava beba kojoj mora da se pazi na vratić, držala ga je čvrsto od početka. I sad ona rečenica koju svaki roditelj kaže, moje dete je izuzetno pametno. I jeste. Ide u vrtić sa decom koja su starija od nje godinu dana i to baš zato što je na višem intelektualnom nivou od svojih vršnjaka sa kojima je bila pre u grupi. Vaspitačice je stalno hvale kako je dete koje sve razume i zna šta hoće i da to i objasni. A ima tek dve godine. Kažu da je jedna od retke dece kojoj ne treba ništa ponavljati, nego samo jednom reći. Jako je poslušna i sve brzo shvata. Dovoljno joj je jednom da vidi ili čuje nešto i sve pamti. Sve mora da bude na svom mestu, sve pod konac, da ni slučajno nešto ne stoji kako i gde ne treba. A, eto, mislim da to nije samo stvar genetike i kućnog vaspitanja, već i do tog zdravog načina života koji sam ja vodila tokom trudnoće i koji sam počela da primenjujem i kod nje. Ipak, ona svašta vidi i čuje od druge dece u vrtiću, pa opet radi po svom onako kako misli da treba. Kao što sam već i spomenula nisam u potpunosti prešla na zdrav način ishrane, a kad to kažem, mislim na to što ne jedem baš sve presno, nego i termički obrađujem povrće. Ponekad pojedem i meso i mlečni proizvod, a tako dajem i detetu. Međutim, ne dajem joj da jede slatkiše i grickalice. Nije da ih nikad nije probala, ali joj ih jako, jako retko kupujem, a i ona ih retko kad traži. Ponekad nešto i hoće, i to zalogaj-dva i to je sve. Dok na primer voće svakodnevno traži sama, jabuke pogotovo.

Danas, dok ovo pišem, imam 30 godina i svakog dana očekujem da se porodim. Trudnoću podnosim malo teže nego prvu. Ovog puta išla sam na samo jedan ginekološki pregled i to onaj ekspertni ultrazvuk u 12-oj nedelji. I sve je u redu. Pre toga sam samo radila test, izvadila krv i javila dr Vujasinu da sam trudna. Pol deteta ni ovaj put ne želim da znam dok se ne porodim. Ugojila sam se 12kg, stomak mi je veći nego u prvoj trudnoći, a isto mi osim stomaka ništa nije veće. Opet se s leđa ni ne primeti da sam trudna. Radim sve isto normalno, kao što sam i tokom prve trudnoće. Međutim, još uvek nisam prešla potpuno na zdravu ishranu, mislim samo na presnu hranu. Ali, ipak prelazak na obroke koji sadrže uglavnom samo voće i povrće je bio prvi korak mene i moje porodice ka zdravom načinu života i uspešno idemo ka sledećem.

LITERATURA
1.HRANA KOJA LEČI, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin-27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 140-144.
2. PUT ZA ZDRAV I SREĆAN ŽIVOT, Boro M. Vujasin, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana budućnosti sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin-27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 29-31.
3.ŽELIŠ LI BITI ZDRAV? ZABORAVI KUHANJE! Helmut Wandmaker, Đakovo,2008, ISBN 978-953-208-296-8
4.ZDRAVLJE ZA SVE LJUDE, Ernst i Ingeborg Ginter, Beograd 1997, Narodma biblioteka Srbije, ID-57401868
5. Lično iskustvo

Tamara Vidanovic

HEALTHY LIFESTYLE, QUALITY PREGNANCY, SMART BABY
One of major goals for most women is to become mothers. Unfortunately, in the present time, many couples older as well as the younger, can not come into the role of parents. Once before, women did not even know they were pregnant, so they just gave birth all of a sudden. They usually gave birth to healthy children, but they did not care about what they eat or what physical work they were doing during pregnancy. And today… Today, pregnant woman are doing everything thay can exhaust their pregnancy to the end. They go to regular, frequent reviews, they do all the analyzes of everything and of course they drink all the necessary vitamins and other medicines that are attributed to pregnant women, in order to better maintain the pregnancy, but above all, that their child should be healthy and smart. And I think that the most of works what is doing is wrong… Key words: Pregnancy, nutrition.

The post ZDRAV ŽIVOT, DOBRA TRUDNOĆA, PAMETNA BEBA appeared first on Breg.

SVESNO RODITELJSTVO I NJEGOV UTICAJ NA VASPITAVANJE U PORODICI

Sažetak rada: Cilj rada: Kako možemo svesno uticati na svoj razvoj i na razvoj potencijala našeg deteta kroz razumevanje, ljubav i vaspitanje. Metode rada: Upoznavanje sebe, rad na sebi, podizanje svesti o tome ko smo mi da bi razumeli i našu decu, vaspitavanje u okviru svesnog roditeljstva. Rezultati: Svestan roditelj je onaj koji kroz razumevanje sebe i odnosa sa svojim roditeljima donosi odluku da svojoj deci pruži mogućnost za razvijanje svesti bez ograničavanja društva i sistema. Samo svesno roditeljstvo nam može pružiti mogućnost za razvoj i napredak porodice koja je osnovna ćelija ne samo društva, već i pojedinca. Svaki svesni roditelj mora prvo raditi na promeni svojih ograničavajućih uverenja da ih njegova deca ne bi nasledila. Svesno roditeljstvo nije nikakvo postizanje savršenstva kao roditelja, već isključivo prihvatanja sebe i prihvatanja dece baš takvih kakvi jesu kao i razvijanje njihovih sposobnosti i talenata sa kojim su došli na ovaj svet. Zaključak: Biti svestan kao roditelj ne podrazumeva nikakvu isključenost i demokratiju u procesu vaspitavanja deca. Svedoci smo da se sa odbacivanjem patrijahalnog načina vaspitavanja porodice zalutale trazeći alternative istom. Talas new age pristupa životu negde je doveo do pometnje i isključivanja vaspitanja dece. Imamo sve više roditelja koji osećaju nemoć u odnosu roditelj – dete. To je pre svega posledica nerazumevanja sebe i svojih potreba i needukovanja roditelja koji ulaze u te uloge samo sa uverenjima koja su nasledili generacijama unazad bez ikakve svesti zašto uopšte ponavljaju obrasce koji su ih i sami ograničili da žive živote za druge. Ključne reči: Svesno roditeljstvo, rad na sebi, porodica, vaspitanje, emocionalna inteligencija.

Rad:

Jednog dana dok je mama spremala svečani ručak povodom praznika ćerka je upitala: ”Mama, zašto ti ćurku sečeš na pola ?” “Ne znam, tako je uvek radila moja mama.”

“Ali zašto?” Mama se duboko zamislila. “Ajde da pozovemo baku da je pitamo”- odgovorila je.
“Bako, zašto si ti sekla ćurku na pola kada si je spremala za praznik?” Baka je malo razmislila i rekla: “ Pa, nisam imala veliki pleh, pa sam morala da je sečem na pola.”

Mi nasleđujemo uverenja četiri generacije unazad, roditelji, bake i deke, prabake i pradeke…
Naša svest je otvorena do 6 godine kada u našu podsvest informacije ulaze automatski. Mi smo rođeni savršeni, da ostvarimo što postavimo sebi za cilj. Uverenja prevenstveno roditelja su ta koja su nas oblikovale dalje kroz život. Nasleđena uverenja. Ne postoji uloga koju igramo u ovom životu, a u koju ulazimo samo sa onim što smo dobili kao obrazac ponašanja od roditeljstva. Bez ikakve edukacije i saznanja. Znam koliko mi je bilo izazovno kada sam postala roditelj. U meni je tada nastao pravi haos. Imala sam određena uverenja koja sam dobila kroz svoje odrastanje, ali sam imala i osećaj da može drugačije. Bila sam dete koje je nasledilo puno uverenja koja su me sprečavala da živim onako kao želim, jer je uvek bilo potrebno zadovoljiti očekivanja svojih roditelja, rodbine, okoline. Tada sam se upustila u pustolovinu rada na sebi. Znala sam da neću biti kao moji roditelji, ne zato što mi nisu preneli osnovne životne vrednosti nego zato što su me uvek ograničavali. Sada sam ja kao roditelj dva divna dečaka trebala da preuzmem odgovornost u svoje ruke otpustim sve ono što me je sputavalo i ponovo pronađem ko sam, da bi njima pružila mogućnost da žive svoju svrhu. Indijanska poslovica kaže: Dete je tvoj gost. Nahrani ga, ugosti ga i pusti ga da ode.

Neznanje i strah su oni koji vladaju roditeljstvom i odnosom roditelj – dete. Danas smo svedoci da usled nedostatka vaspitavanja dece imamo sve više roditelja koji osećaju nemoć. Odrekli su se patrijahalnog pristupa roditeljstvu bez ikakve alternative. Odrekli su se i životnih vrednosti, a jedna institucija kao porodica apsolutno ne može da opstane bez njih. Koliko je važna porodica i roditeljstvo je svest da je porodica izvor svega onoga što se dešava u nama i oko nas.

Prvi odnos koji mi ostvarujemo u ovom životu je odnos sa našim roditeljima. Fascinantno je to koliko taj odnos utiče na naš život i sve njegove celine kao što su zdravlje, emocije, karijera, novac i veze. Godinama posećujem razne radionice, seminare i radim direktno sa ljudima, svaka priča počinje sa porodicom i nerazumevanjem ko smo mi, pod raznim uticajima uverenja koja su nam preneta. Mi danas imamo moć kao roditelji da apsolutno preuzmemo odgovornost za naš život i tako našoj deci obezbedimo zdrave uslove da odrastaju i da žive. Biti roditelj znači biti mentor svom detetu. Ljubav, razumevanje, oproštaj, svest o tome ko smo su glavne odlike svesnog i mudrog roditeljstva. Svaki svestan i mudar roditelj kreće od samog sebe i rada na osvešćivanju programa i uverenja koja ga sputavaju da živi život koji želi. Često me roditelji pitaju šta da rade sa decom, ja im uvek odgovorim ništa. Vi radite na sebi.
Kada danas pomenete koncept svesnog roditeljstva ljudi su poprilično skeptični. Kažu to je ono moderno roditeljstvo? To nije nikakvo moderno roditeljstvo, to je prenošenje životnih vrednosti uz prisutnost i svest da niko nije savršen i da se tu baš krije vrednost, a to je razumevanje jedni drugih. I ono što je jako bitno svesno roditeljstvo ne isključuje vaspitanje već naprotiv insistira na njemu. Jer ukoliko vi ne vaspitavate svoju decu drugi će to uraditi umesto vas. Da li ste spremni dati takvu moć drugima? Ja znam da ne bih.

Znanje je moć. Svaki roditelj može pogledati u svoje dete i oglednuti se. Vaše dete vas imitira u svakom trenutku. Ukoliko vam se nešto trenutno ne dopada kod vašeg deteta u smislu ponašanja ili odnosa koji ima sa vama možete prepoznati da vas imitira u svemu bili vi svesni toga ili ne.

Svaki roditelj koji danas odbija da se edukuje već je zakasnio, a onaj koji se interesuje za nešto više je onaj koji je najbolji i u punoj svesti.

Prvi korak ka svesnom roditeljstvu je oproštaj svojim roditeljima. Mnogi će reći da je to apsolutno nemoguće i da vi ne znate šta su oni preživeli, ali ja znam da je za oproštaj potrebno veliko razumevanje. A šta da vam neko kaže da smo mi sami birali naše roditelje? Kako bi na to reagovali? A šta da je sve to što ste prošli bilo potrebno da bi danas bili oni koji jeste? Kada sam se ja prvi put susrela sa ovom mišlju želudac mi se okrenuo. Bilo mi je muka. Kako to da sam ja to izabrala, pa ko bi za sebe izabrao da bude ne voljen?! Puno rada mi je bilo potrebno da to prihvatim i shvatim da sam ja baš upravo zbog toga danas tako divan roditelj svojoj deci.

Možda vaš najveći doprinos ovom svetu nije to šta ćete vi uraditi, možda je to koga ćete vi odgajiti.
U celom ovom procesu opraštanja je glavno razumevanje kao najveći oblik stanja ljubavi. Razumevanje da svako daje najbolje što ume i zna u svakom trenutku. A i jedne vrlo bitne stvari da li vam može neko nešto dati a da to nema, ili ni sam nije dobio? Ovo je sjajna polazna tačka koja budi razumevanje. Ukoliko ste imali roditelje koji vam nisu davali ljubav, podršku, samo dobro pogledajte da li su oni to dobili od svojih roditelja? I da li vam mogu dati nešto što i sami nemaju? Danas vi imate izbor da budete bolji od njih. Danas vi imate priliku da pružite sve svojoj deci što je i vama bilo potrebno kao detetu, ali samo pod uslovom da ste oprostili svojim roditeljima, i da ste doneli odluku da je vreme da menjate svoja uverenja. Ukoliko ih vi ne promenite ona će zauvek ostati u podsvesti vaše dece. Da li želite da vaša deca žive vaš život? Takav će upravo i živeti.

Ljubav je jedina koju samo i da nju dobijemo u porodici već dovoljna da preživimo u ovom svetu. Ljubav i razumevanje je temelj svakog odnosa, a u roditeljstvu je najpotrebnija. Najveći izraz ljubavi koji možete dati svom detetu je da ga volite baš takvog kakav jeste. Najveći ključ je u prihvatanju jedni drugih. Zdravo dete je prihvaćeno dete. I medicina počinje u poslednje vreme da se bavi čak i prenatalnim dobom kao preduslova za zdravo potomstvo. Dobar deo bolesti koje su danas prisutne počinju iz dubokog osećaja krivice koju smo dobijali kao deca zato što nikada nismo bili dovoljno dobri i dovoljni. Dobila sam karcinom dojke u 21. godini, operisana i informisana da ću ići na hemoterapije i da će se on najverovatnije i vratiti, do kraja života moram biti obazriva i ići na kontrole. Evo već petnaest godina ja ne idem na kontrole jer znam da se nikada više neće vratiti. Dubokim uvidima da je on samo posledica onih emocija koje osećam duboko u sebi, shvatila sam da nosim veliki osećaj krivice. Savršena baš takva kakva jesam nikada nisam bila dovoljna, i kada bi se kao davljenik domogla do savršenstva koji su mi postavili kao normu uvek bi se postavilo novo očekivanje i sav uspeh koji sam do tada postigla bio je bačen u vodu. Moji roditelji su bili oni koji su pribegavali jednom velikom uverenju ”da ako hvalite, vi kvarite”. I tu dolazimo do straha koji upravlja roditeljstvom više od ljubavi. Strah i neznanje je ono što upravlja odgajanjem i odnosom roditelj – dete, i njihove posledice su katastrofalne. Njihovi rezutati su milioni roditelja koji su nezadovoljni svojom decom, i milionima dece koji preziru svoje roditelje. Strah i briga su oni koji nas odaljuju od sadašnjeg trenutka i svesnosti njegove lepote. Ljubav mora pobediti strah, a vi dragi roditelji dopustite da ljubav i razumevanje vlada vama i odgajanjem dece.
Zahvalnost je jedna velika aktivnost u kojoj ste vi kao i u svemu glavni primer svojoj deci. Zahvalnost je ona koja menja život iz korena. Zahvalan roditelj – zahvalno dete. Zahvalnost je po meni posledica najbitnijeg mentalnog mišića a to je percepcija. Ona uvek oslikava na čemu vam je fokus u životu. A definicija mentalnog zdravlja je da se pronađe dobro u svakoj situaciji. To je sposobnost uma koju imamo svi samo je ne koristimo. Kada krenete da nabrajate zahvalnosti u kojima uživate učite decu da onaj koji ima na čemu biti zahvalan u zivotu je onaj koji ima sve. Svesnost roditelja u pogledu zahvalnosti je jako potrebna detetu da nauči da svoj fokus uvek prebaci na pozitivno u svakom trenu.

Odlika svesti roditelja je i u učenju i naglašavanju deci da uvek imaju izbor. A nije li to što nam je svima bilo izostavljeno kao deci?! Jer insistiranje na izboru rađa odgovornost. O da, odgovornost. Glavna odlika svesnog roditeljstva je u stalnom ponavljanju i insistiranju na njoj. Odgovornost je ta koja nas uvek vraća na razumevanje posledice i uzroka. Do nase 21. godine mi nemamo razvijen deo u mozgu za odgovornost zato je jako bitno da kao roditelji iznova i iznova insistiramo na njoj. Jako je bitno stavljanje fokusa na uzrok i posledicu jer hteli mi to da priznamo ili ne na to se svodi život. Svesnost da imamo izbor, da svaki izbor kreira i da budemo svesni da smo svojim izborom kreirali i posledicu. Mi kreiramo naš život.

Kada se osvrćemo na odgovornost dolazimo do najbitnijeg dela u odgajanju i vaspitavanju dece, a to je doslednost. Doslednost je ta kojom jedino roditelj upravlja i tu leži naša najveća odgovornost. Biti dosledan roditelj podrazumeva i postavljanje granica kao i njihovo poštovanje. I tu uglavnom padaju na testu roditelji koji kada im odgovara poštuju granice koje su postavili a kada nisu raspoloženi i sami ih preskaču, a zahtevaju od deteta da ih poštuje konstantno. Tu leži najveći paradoks u roditeljstvu. Postavljanje granica obezbeđuje jedno stabilno okruženje za decu. Za njihovo mentalno zdravlje ono je presudno. Deca žele da se osećaju bezbedno da u svakom trenutku znaju šta se od njih očekuje. To ne znači da će oni svojom inteligencijom i urođenom ispitivanju granica i njih poštovati, i da neće uraditi sve da ih ruše. To je za njih najveća igra. A tu onda stupa doslednost, da stalno budete u svesti i prisutni, jer ukoliko kao roditelji to ne budemo gubimo najveću osobinu odnosa roditelj – dete, a to je poverenje. Poverenje se stiče kod dece i nije urođena i ne dobija se rođenjem i titulom roditelja. Ono se zaslužuje. Zaslužuje se uzajamnom ljubavlju, doslednošću, opraštanjem, slobodom dok zajedno prolazite iskustva odgajanja i odrastanja.

Ono što je takođe jedna od odlika svesnog roditeljstva je razumevanje emocija, i njihovo praćenje.
Vaša deca će zaboraviti šta ste uradili za njih, ali nikada neće zaboraviti kako su se osećala zbog vas.
Emocije su nam date kao najveći putokaz u životu. Svestan roditelj je onaj koji ih razume i dopušta im da ih oseća, a samim tim i svojoj deci. Roditelji često guše negativne emocije kod dece, govoreći im kako nisu dobri ili da ćute. Sebi dozvoljavaju da se ne osećaju dobro svakog trena, ali svojoj deci ne. Svestan roditelj će pustiti dete da iskaže svoju emociju, ali će sa njim porazgovarati i zašto ju je osetilo. Većina ljudi na ovoj planeti ne kontroliše svoje emocije, zato je jako bitno kod emocija to da ih razumemo u svakom trenutku pitajući se zašto se sada tako osećam. To je prava odlika emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencija je ono kako se osećamo kada idemo prema nečemu, u svakom trenutku.
Najbitniji elementi emocionalne inteligencije su:
– Samopouzdanje
– Samosvest
– Empatija

Samopouzdanje je vera u vlastite sposobnosti. Građenje samopouzdanja deteta je jako bitno, to je ono što ćemu dozvoliti da veruje da nema toga što ne može postići uz trud i zalaganje. Glavna odlika uspešnih ljudi je da veruju u svoje sposobnosti i da veruju da su dovoljni baš takvi kakvi jesu.
Nema tog samopouzdanja koje može dati roditelj kao što i nema nikoga koji nam ga može urušiti kao roditelj.

Samosvest je svest o sebi samom. Svest o sopstvenim snagama, željama i zašto želimo da ih ostvarimo, i šta to može ponuditi porodici i društvu u kojem živi. To je najveća odlika emocionalne zrele osobe jer podrazumeva pošten odnos prema sebi i prihvatanje sebe baš onakvi kakvi smo u svoj svojoj nesavršenosti. Zato takvu svest može razviti samo svestan roditelj. On je onaj koji nas prihvata i tako uči dete da prihvata sebe. Težak zadatak, zar ne? Manje samosvesne osobe su otuđene od svoje istinske ličnosti i potreba. One su naučene da zadovoljavaju potrebe drugih, a prvenstveno svojih roditelja. Zato se javlja krivica koja vlada odnosom roditelj – dete. Zato je od velike važnosti da detetu dozvoljavamo da ispunjava svoje potrebe a ne naše koje su nam često zadavane kao vrednost koliko nas neko voli i prihvata, a posebno od naših roditelja i okoline.

Empatija je saosećanje, sposobnost da se razume šta druga osoba preživljava. To je u suštini stavljanje u tuđu poziciju i dozivljavanje tuđih emocija. Empatija nije isto što i sažaljenje. Većina ljudi to meša. To je razumevanje bez osuđivanja. Nije li to izraz najveće inteligencije? Da li bi i vi možda da ste na mestu te osobe možda isto reagovali? Empatija je nešto što se razvija od rođenja kao i ostali elementi emocionalne inteligencije. Ona se uči od prvog dana rođenja. Učiti dete empatiji je nešto što je u najvećem skladu čovečanstva. Ovom svetu su potrebni ljudi puni empatije, razumevanja. Sve što volim, volim što razumem. Svedoci smo da pogrešan pristup u vaspitavanju dece daje kao rezultat decu bez osećaja koja su na sve spremna samo da ostvare svoje ciljeve. To su deca puna samopouzdanja, a bez tračka empatije. To su oni koji sutra ne prezaju ni od čega. To su oni koji empatiju nemaju ni u tragovima. Čovek čoveku nije vuk. Empatiju je čak i najlakse razviti kod dece, jer oni već samim rođenjem žive u zajednici kao što je porodica i odatle kupe sve obrasce ponašanja. Nedostatak empatije savršeno pokazuje odnos između članova porodice.

Ponovno detinjstvo kroz decu je genije života. Imamo mogućnost da budemo bolji i da znamo više nego naši roditelji, da budemo bolji nego juče. I da budemo u svesti da ne odbacujemo životne vrednosti koje smo dobili od njih nego da ih nadograđujemo u skladu sa znanjem i saznanjem čovečanstva.

LITERATURA
1. Goleman, Daniel, “Emocionalna inteligencija”, Mozaik knjiga, Zagreb, 1995. godina.
2. https://psihoterapijaoli.com/2013/03/03/samosvest-kao-vestina/

Jelena Sekulić Maksimović
Conscious parenting and its impact on upbringing in family
Summary: The purpose of the work: How one can consciously influence his development and potential development of his child though understanding, love and education. Methods: Getting to know oneself, working on it, raising awareness about who we are in order to understand our children, upbringing in the frame of conscientious parenting. Achievements: Conscious parent is the one who through self-understanding and relationships with his parents make a decision to give opportunity to his children for developing awareness without limits of the society and the system. Only conscious parenting can give us opportunity for developing and the progressing of the family as the basic unit not only of the society,but also the individual.Every conscious parent must work firstly on changing their restrictive beliefs in order to their children not to inherited that.Conscios parenting is not achieving perfection,but only accepting yourself and the children really such as they are and developing their innate skills and talents. Conclusion:Be aware as a parent doesn’t imply any exclusion and democracy in the upbringing of the children.We are all witnesses that families are looking forward an alternative upbringing method because they stray with refusing of patriarchal mode of education.A wave of new age approach to life has led to confusion and exclusion of the children’s upbringing.There are more and more parents who feel powerlessness in relation between parents and children.This is primarily due to lack of education themselves and their needs andeducation of the parents who entering into roles with beliefs that are inherited for generations without any awareness at all why repetitive patterns that they have limited themselves to live life for others. Key words: Conscious parenting, self-working,family, education, emotional intelligence.

The post SVESNO RODITELJSTVO I NJEGOV UTICAJ NA VASPIT… appeared first on Breg.

„ČOVEK JE ČOVEKU LEK“
ŠTA PREDSTAVLJA POMOĆ I KAKO JE PRUŽITI
(NA MENTALNOM I EMOCIONALNOM NIVOU)

Sažetak rada: Cilj rada: Pojasniti i sagledati suštinu pružanja pomoći na mentalnom i emocionalnom planu. Razjasniti kriterijume i razlučiti proces pomaganja od drugih formi interakcija sa drugima, kao što je „modelovanje“, „kupovina vremena“, „prodaja ili darivanje vere i nade“. Metode rada: Metodologija se zasniva na istraživanju naučno stručne literature, kao i analizi praktičnih iskustava iz psihoterapijske prakse, radionica i trening programa obuke iz kliringa i koučinga. U pitanju je sistematski pristup koji je baziran na praktičnoj primeni strukture čoveka (Slika 1), pet nivoa kliringa (Slika 2), komunikacionog ciklusa (Slika 3) i procesovanja (Slika 4).

(C) Copyright by D.Ivanović 2016.

Struktura čoveka (Slika 1.)

NIVO ODLIKE EFEKTI
4 Fiksirani stavovi i krute crte ličnosti Sposobnost za neposredne i
otvorene odnose sa drugima
3 Stid i griža savesti Prestanak okrivljavanja drugih
Češći osećaji zadovoljstva i sreće
2 Jasni životni ciljevi
Rasterećenje i razrešenje problema Sposobnost da prepozna uzroke problema i oslobodi vezanu pažnju
1 Međuljudski odnosi Sposobnost da govori o svemu i sa svakim
-1 Samoća, izolacija Sposobnost da odgovara na postavljena pitanja

(C) Copyright by D.Ivanović 1994.

Pet nivoa kliringa (Slika 2.)

1. Jasna misao 6. Unutrašnji rad
2. Intencija 7. Odgovor
3. Slanje 8. Prijem
4. Prijem 9. Razumevanje
5. Razumevanje 10. Potvrđivanje

(C) Copyright by D.Ivanović 1996

Komunikacioni ciklus (Slika 3.)

(C) Copyright by D.Ivanović 1996.

Procesovanje (Slika 4.)

Ukratko, neophodno je poznavati strukturu čoveka i kako se praktično postupa, radi i čisti: mentalni materijal (misli, slike), emotivni (osećanja) i telesni (bolovi, senzacije). Zatim poznavati slojeve ljudskog uma, i na kraju, kriterijume i praksu terapijske komunikacije.
(Više i detaljnije o ovome se može naći u knjizi „Od usamljenosti do odnosa“ od istog autora).

Rezultati: Rezultati iz prakse pokazuju da je nivo pružene pomoći u psihoterapijskom radu, i drugim vidovima i praksama mentalnog i emocionalnog pomaganja drugima, zavistan od tri faktora:
1. Od interesa i motivacije samog klijenta da promeni svoju situaciju i nepodnošljivo stanje u kome se trenutno nalazi.
2. Proporcionalan je nivou, dubini i kvalitetu, međusobnog kontakta koji je ostvaren između praktičara i klijenta.
3. Od metoda rada i stručne osposobljenosti praktičara.

Zaključak: Proces pružanja pomoći drugoj osobi na prvom mestu podrazumeva definisanje vrste pomoći koja je potrebna, kao i spremnost same osobe da je prihvati. Naredni korak jeste uspostavljanje kontakta, izgradnja odnosa i definisanju ugovora, dogovora, o zajedničkom radu. Tokom dijaloga i primenom psihoterapijskih alata treba klijenta rasteretiti od nagomilang emocionalnog naboja i mentalne rigidnosti. Nakon ostvarivanja veće jasnoće i uvida u tekuću realnost, pomoći mu u definisanju budućeg pravca razvoja, tj. određivanju praktičnih i ostvarljivih ciljeva. Neophodno je vreme za usvajanje i razvoj novih životnih i poslovnih sposobnosti i veština, kao i permanentna podrška i praćenje napredovanja.

Suštinu ovog procesa predstavlja mentalno i emocionalno čišćenje, pročišćavanje, jer bez uklanjanja nekog prvobitnog uzroka ne možemo očekivati trajno poboljšanje. (Zakon uzroka i posledica).

Ključne reči: Um, emocije, rasterećivanje, mentalno i emocionalno pročišćavanje, uvid, ciljevi, ugovor, razvoj ličnih sposobnosti.

Rad:

Šta pomoć jeste:

1. Uvodni intervju i odluka praktičara da podrži i pomogne klijenta.
Praktičar treba pažljivo da sagleda situaciju u kojoj se neka osoba, potencijalni klijent, nalazi i da bude realističan u vezi pomoći ili podrške koju mu može pružiti. U slučaju da je procenio da može pružiti odgovarajuću pomoć, treba da u sebi donese odluku o tome. Tu svoju odluku donosi sam za sebe i ne saopštava je kao takvu klijentu, već nakon toga, zakazuje narednu sesiju i predlaže vrstu i dinamiku zajedničkog rada.

2. Podsticaj za razgovor. Da bi se psihoterapijski proces mentalnog i emocionalnog pročišćavanja uspešno odvijao klijent treba da ima očuvane dve sposobnosti: da se suočava sa svojim unutrašnjim sadržajima i da je spreman da ih verbalizuje i iznosi drugoj osobi, praktičaru.

3. Slušanje, razumevanje, potvrđivanje. Dozvoliti im da ispoljavaju svoje misli, emocije i telesne senzacije, bez procenjivanja ili osuđivanja. Potvrđivati primljeno, stavljati do znanja da smo nešto čuli i razumeli. Bez da praktičar govori klijentu šta mora ili treba da učini, bez suđenja i savetovanja.

4. Razvoj međusobnog odnosa i relacijskih (komunikacionih) sposobnosti.
Praktičar treba da veruje u proces i da ohrabri klijenta da veruje u njega. Treba mu pomoći da pravi razliku između onoga šta je njegovo pravo Ja, od trenutnog raspoloženja. To što trenutno oseća jeste samo jedan deo onoga što on jeste.

5. Rasterećivanje od zadržaja i emocionalnog naboja. Kada je neki sadržaj iz čovekovog uma iznešen bez ostataka i uobličavanja drugoj osobi, onda dolazi do terapijskog efekta, odnosno do rasterećenja od tog iskomuniciranog sadržaja.

6. Podizanje nivoa mentalne jasnoće (uvidi). Kao posledica procesa mentalnog i emocionalnog rasterećivanja, dolazi do toga da klijent sve jasnije i realnije sagledava svoje trenutno stanje i datu životnu situaciju.

7. Definisanje jasnih ciljeva. Definisanje lične i profesionalne misije, kao i konkretnih ciljeva na tom putu je važno radi kanalisanja životne energije i ostvarivanja uspeha. Iskustvo iz rada sa zdravstveno obolelim ljudima, posebno sa onima sa težim oboljenjima, pokazuje da njima nedostaju lični ciljevi i motivi za život.

8. Transformisanje problema u projekte. Kao rezultat predhodno navedenog napredovanja u procesu rada, određene životne situacije se počnu sagledavati iz drugog ugla i mogu se shvatiti kao životni ili profesionalni izazov.
To podrazumeva kultivisanje i razvoj nekih novih ličnih sposobnosti i veština, kao i jedan vremenski plan rada i istrajnosti na njihovom razvoju, treningu i primeni.

9. Oslobađanje od griže savesti i kultivisanje lične etike. Pomoći klijentu da uči iz svojih predhodnih iskustava i učinjenih grešaka, na opraštanje sebi i drugima, kako ga takva negativna iskustva nebi zaustavila na njegovom putu ka zacrtanim ciljevima.
Takođe, praktičar treba da permanentno uči i usavršava se, kao i da bude dobar prema samome sebi, te da se ne iscrpljuje previse u pomaganju drugima.

10. Detektovanje i anuliranje destruktivnih i ograničavajućih uverenja, mentalnih šablona (mustri u razmišljanju i ponašanju). Redovno uočavati ispoljene blokade, kočnice, krutosti u razmišljanju i funkcionisanju, i navoditi ga da sagleda širu sliku stvarnosti i drugu stranu medalje.

11. Podsticaj i podrška za sticanje i razvijanje novih znanja, veština i ličnih sposobnosti. Čovekovo školovanje nije završeno onog momenta kada je formalno završio svoje školsko obrazovanje. Učenje i sticanje praktičnih životnih i profesionalnih veština treba shvatiti kao neprekidni proces. Po pravilu, problemi sa kojima se neka osoba trenutno susreće, ukazuju da ga upravo čeka neka nova lekcija, koju treba da savlada, kako se ne bi zakočio u svom daljem napredovanju.

12. Provera napredovanja. Pokazati klijentu da nam je stalo do njega i do njegovog razvoja. Šta su najbolji indikatori ili merilo za napredovanje? Kako i kada pratimo učinak?

LITERATURA

1. Čarls Berner: TEHNIČKI MATERIJALI ( Why Help is necessary, How to help people, How help take place, Receivig help, Degrees of help, The supportive environment) bez oznake mesta i godine objavljivanja.
2. Čarls Berner: MAJSTORSTVO KOMUNICIRANJA Priručnik za savremenu psihoterapiju, Beograd, 1996.
3. Desimir D. Ivanović: OD USAMLJENOSTI DO ODNOSA, Beograd, 2011.
4. Desimir D. Ivanović: MENTALNI I EMOCIONALNI ASPEKTI ČOVEKOVOG ZDRAVLJA – Odsustvo ličnih ciljeva i životne misije kao inicijalni faktor narušavanja čovekovog fizičkog zdravlja, Beograd, 2010. (Predavanje na Prolećnom festivalu zdravlja, 17. aprila 2010. god.)
5. Sally-Ann Lipson: CRISIS – How to cope with change, London, 1999.

Desimir D.Ivanović

„THE MAN IS THE MAN’S BEST CURE“
(Fr. “L’homme est le remede pour l’home”)
WHAT HELP IS AND HOW TO GIVE IT
(ON MENTAL AND EMOTIONAL LEVEL)

Summary: The process of providing help to another person involves a complex set of carefully implemented steps firstly involving the willingness of the person to accept it. The next steps are: defining the type of assistance needed, establishing contact, developing a relationship and establish contracts, arrangements for working together. During therapeutic dialogue and application of psychotherapeutic tools, the client should be relieved of built-up emotional charge and mental rigidity. After achieving greater clarity and insight into current reality, we help a client define the future development direction; mainly determine practical and achievable goals. It takes the time to adopt and develop new life and business skills and abilities, as well as permanent support and progress monitoring. The essence of this process is mental and emotional cleansing, purification. Without removing some original cause we cannot expect permanent improvement. (The Law of Cause and Effect). Keywords: mind, emotions, relief, mental and emotional purification, insight, goals, contract, development of personal abilities.

The post ČOVEK JE ČOVEKU LEK appeared first on Breg.

D. JOVANOV – ČAJ ZA GENITALIE
Sažetak: D. Jovanov čaj za genitalie omogućuje čišćenje urinarnog sistema, smanjuje rizik od pojave infekcije i raka, poboljšava opšte zdravlje genitalnih organa. Postoje četiri osnovne metode uz pomoć kojih možete zaštititi vaše genitalne organe, ali jedna od njih koja je najbolja je D. Jovanov čaj za genitalije. Isto tako ovaj čaj pomaže kod početni stadium karcinoma matka i jajnike, kako i je dobar borac protiv HPV virus, CIN 1 i CIN 2. Dok konzumirate ovaj čaj izbegavajte konzumiranje prerađenih namirnica, posebno belog brašna i šećera, te mlečnih proizvoda koje podstiču stvaranje sluzi u organizmu. Rešite se stresa.

Bolesti reproduktivnih organa – ženske bolesti

Svaki ženski polni organ može da oboli i da pričinjava odgovarajuće smetnje. Imajući u vidu važnu ulogu materinstva u životu žene, lečenju oboljenja polnih organa treba posvetiti punu pažnju uz stručnu pomoć lekara i fitoterapeuta. Najčešće oboljenje stidnice i vagine je vulvovaginitis – pojačano lučenje vaginalnog sekreta. Od polno prenosivih bolesti najčešće su veneričke bradavice, koje izazivaju HPV virusi, a prenosive su polnim putem. Najčešće oboljenje grlića materice je upala – cervicitis koju izazivaju bakterije, virusi (HPV) i specifični agensi (hlamidija, mikoplazma i ureoplazma). Simptomi su: pojava sekreta, bol u krstima, učestali nagon za mokrenjem i nepravilno krvarenje. Oboljenja materice su: Miomi (fibroidni tumori) – benigni tumori nepoznatog uzroka. Razvijaju se na spoljašnjem zidu materice, u sredini i prema šupljini materice. Upale jajovoda mogu biti akutne i hronične, jednostrane ili obostrane i najčešće su izazvane bakterijama. Oboljenja janika su: Ciste jajnika – kesasti izraštaj koji sadrži tečnost ili polučvrsti materijal. Većina cisti je mala i klinički beznačajna, a u zavisnosti od veličine i klasifikacije bira se način lečenja.

Мatičnjak (Melissa officinalis)

Matičnjak ili melisa je dugogodišnja zeljasta biljka visine do 80 centimetara. Iz korenovog sistema izbija više stabljika koje su četvorougaone, duž stabljike raspoređeni su naspramno listovi, jajastog oblika. Donji listovi su krupniji na dužoj peteljci, dok su gornji na kraćoj. Po rubu su nazubljeni. Cela je biljka pokrivena sitnim dlačicama. Cvetovi su beli, sitni i izbijaju iz pazuha lista. Biljka obično cveta u julu mesecu, premda se kod nas može naći biljka koja je počela cvasti već polovinom maja, posebno u toplijim krajevima, npr. Hercegovini. Za upotrebu se prikuplja biljka neposredno pre cvetanja (herba melissae). Obično se odmah nakon prikupljanja biljke sa stabljike skida list koji je i najvredniji (folium melissae). Biljku treba sušiti u hladu i na promaji. Miris biljke je neobično prijatan, posebno kad se malo protrlja između prstiju. Miriše po limunu, zbog čega se biljka često zove limunka. Ukus je topao i aromatičan. Nalazište biljke: Melisa se uzgaja zbog svojih visokih kvaliteta. Medjutim uspeva i u slobodnoj prirodi kao samonikla biljka, kod nas gotovo u celoj zemlji. Osnovni hemijski sastav biljke: Biljka u prvom redu sadrži etersko ulje (aetheroleum mellissae) kojeg ima u dosta skromnim količinama do oko 0,3% . Glavni sastojak ulja je citral a zatim jedan aldehid geraniol-aldehid i citronelala. Biljka takođe sadrži kamfoa, tanina, aglikona i neke gorke supstancije. Sveži listovi takođe sadrže neke vitamine i enzime. Svojstva biljke: Preparati matičnjaka deluju izvanredno povoljno na covekov organizam, u prvom redu kao sredstvo za umirenje i opuštanje. Posle uzimanja čaja od matičnjaka, čovek se nekako smiri i opusti, čak se javi pomalo i neko euforično stanje. Koliko je prijatan napitak ilustruje i podatak da se čaj od matičnjaka preporučuje i budućim majkama koje u prvim mesecima trudnoće teško nose uz česta povraćanja. Preparati matičnjaka deluju kao intelektualni i fizički stimulatori, pa se posebno preporučuju onima koji se bave intenzivnim intelektualnim ili fizičkim radom. Matičnjak deluje kao tonik na mozak, srce i digestivni aparat. Pokazuje izrazita antispazmodična svojstva. Deluje kao karminativ, stomahik i fermifug. Indikacije: Posebno se preporučuje kod nervnih kriza melanholije, gubitka pamćenja ili intelektualnog zamora. Migrena, neuralgija, emotiviteta, sinkopa i vrtoglavice. Primjenjuje se i kod kolika izazvanih oboljenjem žučne kesice kao i kod lošeg varenja.

Hajdučka trava (Аchillea millefolium)

Latinski naziv i familija : Achillea millefolium L. (Asteraceae) Opis : Biljka je sa puzećim rizomom i vunasto dlakavom stabljikom sa dosta listova koji su perasto deljeni. Glavice su u gronjastim štitolikim cvastima sa prljavo belim središnim cvetovima i belim obodnim cvetovima. Raste u umerenom pojasu severne hemisfere, pored puteva, na sušnim livadama. Kao lekoviti deo biljke koristi se: Osušen nadzemni deo biljke (Millefolii herba). Hemijski sastav: Herba hajdučice sadrži flavonoide, etarsko ulje (sa najmanje 0,02% proazulena), alkaloide, germakranolide, poliacetilene, triterpene, sterole, cijanogene glikozide, organske kiseline i šećere. Upotreba: Kao sredstvo za olakšavanje tegoba organa za varenje, za poboljšanje apetita, eliminisanje gasova, regulisanje lučenja žuči, kod bolova i grčeva u stomaku, kod amenoreje Takođe se koristi: U narodnoj medicini za kupke kao antiseptik i sredstvo protiv upala. Neželjeni efekti i interakcije sa lekovima: Kao i ostale biljke iz porodice Asteraceae, može da izazove alergijske reakcije.

Zalfija (Salvia officinalis)

Latinski naziv i familija: Salvia officinalis L. (Lamiaceae) Opis: Višegodišnji, jako aromatičan, razgranat polužbun, sa uspravnim stabljikama visine do 70cm. Listovi su naspramno raspoređeni, debeli, baršunasto dlakavi, srebrno sive do sivozelene boje, lancetastog oblika, na naličju naročito izražene mrežaste nervature. Raste na krečnjaku, na sušnim kamenim mestima uz Jadransku obalu. U Srbiji se kao samonikla javlja u Sićevačkoj klisuri. Kao lekoviti deo biljke koristi se: Osušen list (Salviae folium) i etarsko ulje (Salviae aetheroleum). Hemijski sastav: List sadrži 1-2,5% etarskog ulja čiji su glavni sastojci tujon, cineol i kamfor Upotreba: Lekoviti sastojci žalfije deluju antibakterijski, protivupalno, površinski skupljaju tkivo i smanjuju lučenje znoja. U obliku vodenog ekstrakta i tinkture, list žalfije se primenjuje spolja za ispiranje i premazivanje sluznica kod zapaljenja usta i grla. Čaj od žalfije pije se kod poremećaja varenja i povećanog lučenja znoja. Takođe se koristi: Za dobijanje lista koji se koristi kao farmaceutska sirovina i kao začin, kao ukrasna i medonosna biljka. Ograničenja u upotrebi: Ne preporučuje se upotreba žalfije tokom trudnoće i dojenja. Čaj od žalfije ne treba piti duže od dve nedelje zbog mogućeg ispoljavanja toksičnih efekata usled prisustva tujona.

Rezultati čaja za genitalije, njegov sastav i dejstvo:

1. Da li ste upoznati sa lekovito bilje Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija?
Tabela br : 1
Da Ne Delumno
Muški 51 0 16
Ženskih 69 0 14
Procenat 80 % 0 % 20 %

Spored dobienih rezultata više od ispitanica 80 % su upoznaeni sa lekovito bilje Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija, 20 % od ispitanica su delumno upoznaeni. Nijedan od ispitanica nije se izjasniot da ne je upoznaen sa ovih lekovitih bilja.

2. Jer znate da Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija imaju lekovitih svojstva ?
Da Ne Delumno
Muški 55 7 5
Ženskih 69 5 9
Procenat 82,7 % 8 % 9,3 %

Od dobienih rezultata na drugo pitanje vise od ispitanica odnosno 82,7 % su upoznati sa lekovitih svojstva Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija 9, 3 % od ispitanica su delumno upoznaeni. Samo 8 % od ispitanica nisu znali da ovih lekovitih bilja imaju lekovitih svojstva.

3. Jer sa pravilnom upotrebu na D. Jovanov – Caj za geitalija Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija ste dobili očekivanih rezultata ?

Da Ne Delumno
Muški 46 6 15
Ženskih 61 6 16
Procenat 71,3 % 8 % 20,7 %

Od ukupni broj na anketiranih lica, konstarirali smo da pri pravilnija upotreba na Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija, 71,3 % od lica su postignuli očekivanih rezultata. Jer 20,7 % od ispitanica delumno su postignule očekivanih rezultata pri pravilnoj upotrebu na Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija, 8 % od ispitanica ni su postignuli očekivanih rezultata so cel da se podobri zdrastvenoj sostojbi pri belodrobnih zabolenja.

Zaključak:
Od ovo istraživanje, smo došli do zaključak, da retko ko nije upoznaen sa Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija i njihova lekovitost. Isto tako, možemo da zaključimo da pogolem del od ispitanica preku dejstvo na ovih lekovitih bilja su postignule očekivani rezultata. Pogolemi del od ispitanica su upoznaeni sa nesakanih efekta pri odredenih sostojba, kako šta su alergiskih reakcija i dr.

Možemo da konstatujemo da su se ispitanici izjasnili da su detaljno informirani za upotrebu, primenu, pravilnih doza, kontraindikaciju i nesakanih efekta od ovih lekovitih bilja Matičnjak, Hajdučka trava, Žalfija.

LITERATURA

1. Jovanov D. 2014: Uticaj začinskih lekovitih biljaka na zdravlje ljudi, Međunarodni kongres ,,Ishrana Budućnosti,, Spens, Novi Sad, Republika Srbija
2. Јovanov D. 2016: Savremena makedonska fitomedicina, Matica Makedonska, Skopje, Republika Makedonija
3. Јоvanov D. 2017: Makedonska tradicionalna medicina, Ars lamina, Skopje, Republika Makedonija
4. Jovanov D. Cekova. B, Zaharinov. B, Lisickov. K, Velickovic. S, 2017: Antimicrobial activity of extracts of medicinal plants Hipericum perforatum, Matricaria chamomilla, Geranium sangguineum and Nepeta cataria and their application in the treatment of certain infectious diseases in Republic of Macedonia, Knowledge Without Borders – 12th International Conference, Vrnjacka banja, Serbia
5. Јovanov D. 2017: Phytomedicine and nutrition that help fight cancer, International Journal of Nutritional Science and Food Technology, Virginia

Dragan Jovanov
D. Jovanov – GEN Tea for genitals

Apstract: D. Jovanov tea for genitalia allows cleansing the urinary system, reducing the risk of infection and cancer, improve the general health of the genital organs. There are four basic methods by which you can protect you of your genital organs, but one of them which is the best e D.Jovanov tea genitals. Also, this tea helps with the initial stadium carcinoma Hedgehog and ovaries, as well as the solid has gone against HPV, CIN 1 CIN and 2. While this consume tea avoid the consumption of processed foods, in particular the white flour and sugar, and milk derived products mucus in the body. Get rid of stress.

The post ČAJ ZA GENITALIE appeared first on Breg.

ZBOG ČEGA SU LED FARME NEIZBEŽNA BUDUĆNOST

Sažetak: Cilj: Skretanje pažnje na nove tehnologije uzgajanja useva i proizvodnje zdrave hrane koja će nahraniti rastuću populaciju. Metode: Metodologija se bazira na naučnoj literaturi, kao i na analizi istraživanja proizvodnje hrane tokom mnogo godina u kontrolisanim uslovima koristeći LED osvetljenje. Rezultati: Rezultati pokazuju mogućnost LED osvetljenja i zatvorenih farmi da proizvode hranu koja je zdravija, ukusnija, boljeg izgleda i mnogo lakša za proizvodnju nego ranije. Možemo imati sveže i ukusno povrće u bilo koje doba godine koja zahteva mnogo manje prostora za proizvodnju kao i mnogo manje truda jer se u uzgoju ne koriste nikakve pesticidi, herbicidi i fungicidi koji se inače korsite kod uzgoja povrća. Možemo proizvesti 7 puta više biljaka na potpuno istoj površini, imati mnogo bolje rezultate nego ranije kao i značajno ubrzati rast samih biljaka, jer su uslovi u kojima rastu savršeni za svaku biljku. Zaključak: Čvrsti LED svetlosni izvori nude broj prednosti u proizvodnji hrane kao i u industriji holtikulture, uključujući povećanje žetve, ranije cvetanje, brzi rast korena, bolja kontrola rasta biljke i više ekenomičnog korištenja prostora. LED osvetljenje je takođe visoko energetski efikasno, što pomaže ljudima koji se bave holtikulturom da smanje potrošnju električne energije, pogotovo tokom velike potrošnje na jesem i zimu. Ključne reči: Led farme, led osvetljenje, hrana, proizvodnja hrane, rastuća populacija, philips, hortikultura.

Philipsova nova tehnologija led osvetljenja omogućava gajenje biljaka na potpuno nov način. U odnosu na fluo cevi koje su se do sada koristile, led osvetljenje donosi neverovatne uštede i samim tim gajenje biljaka i u zimskom periodu kada su kraći dani, i nema toliko sunčeve svetlosti.

Kontrolisano okruženje bez zagađenja i upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava omogućava proizvodnju organske hrane koja je sve traženija.

U svetu su trenutno dominantna dva problema kada je reč o proizvodnji hrane.

Prvi je raspoloživa površina obradivog zemljišta, a drugi stalno uvećanje populacije.

Broj stanovnika raste, a samim tim i potreba za većim količinama hrane, naročito organske. Istovremeno sve je manje uslova da se takva hrana proizvede, jer nedostaje pogodno zemljište, a i negativni uticaj klimatskih promena sve je veći.

Zbog toga je kompanija philips pokrenula poseban segment, odnosno kreiranje opreme koja pospešuje proizvodnju hrane, a to su led svetiljke koje daju svetlost najpribližniju sunčevoj.

Današnja proizvodnja hrane se obavlja u staklenicima. Međutim staklenici ponovo imaju taj glavni problem koji kaže da u razlicitim godišnjim dobima su i različiti uslovi u stakleniku, što znači da zimi ne možemo da proizvodimo ništa. Prakticno on stoji prazan, a druga stvar jeste što zauzima ogromnu površinu koja može drugačije da se iskoristi. I sad ponovo imamo problem, imamo zemljište imamo taj staklenik koji nam opet ne služi cele godine, i u takvim uslovima, recimo u jednoj zatvorenoj hali gde se povrće slaže na nivoe.

Znači imamo jedan prostor koji se podeli po spratovima i nivoima i svaki nivo može biti veličine tri metra recimo, i tako od jednog kvadratnog metra zemlje napravimo 8. U takvim uslovima, tj. takvim policama se postavljaju proizvodi: paradajz, cveće, salata.

Centri za uzgoj hrane u svetu postaju bukvalno sve popularniji, sve su više zastupljeni u Americi, Britaniji i u Japanu.

Čak njihov univerzitet koji se time bavio proteklih godina je sada kompletno prešao na led rasvetu i oni prozivode 80g salatu koja se kreira u takvim uslovima, koja apsolutno ne treba ni da se pere.
Hrana se u takvim uslovima proizvodi bez ikakvog zagađenja, jer se ne koriste nikakva hemijska sredstva. Biljkama je potrebna samo svetlost i redovno zalivanje u određeno doba dana.

Takvi sistemi su ranije postojali, međutim sa zastarelim tehnologijama osvetljenja, oni su ranije trošili mnogo struje kako bi se ta svetlost proizvela. I što je još bitnije takvi (stari) uređaji za proizvodnju su stvarali dosta toplote i onda se u takve sisteme moralo ulagati u rashlađivanje, jer biljke jednostavno ne trpe preveliku toplotu i trebaju im posebni uslovi.

Tako da je philips kreirao taj specijalan program i stvorili su jedan njihov naučni centar koji specijalno testira kakvi uslovi trebaju kakvim biljkama, jer na primer određena biljka ne koristi istu količinu i isti spektar svetlosti u različito godišnje doba.

Na početku kada se razvija koren i stablo biljke, potrebna joj je jedna svetlost, kasnije kada se razvijaju sami plodovi, potrebna je druga svetlost i samim korišćenjem takvog osvetljenja vi možete biljci u tačno kojoj fazi razvoja se ona nalazi, dati odgovarajuće osvetljenje kako bi se ona što bolje i što lepše razvila.

Novi philipsov program još uvek je u eksperimentalnom periodu, ali stručnjaci veruju da će za 10.-ak godina u projektima pametnih zgrada, poseban deo biti namenjen proizvodnji voća i povrća gde će ove led sijalice imati svoju punu primenu.

Za Srbiju je međutim to još uvek isuviše skupa tehnologija.

Kod nas ni ovi zastareliji sistemi nisu implementirani, a ovi novi sistemi za sada jako puno koštaju i onda je jako veliki problem pronaći investicije (ko je spreman da ulozi toliki novac u tako nešto), pogotovo što je to još uvek novo i uglavnom ljudi kod nas kada se odlučuju za tako neke projekte, uvek traže da imaju neki jako dobar primer ili neki jako isplativ primer u inostranstvu, pa tek onda malte ne iskopiraju tako nešto i urade to isto ovde.

Sad pošto je tih primera u inostranstvu još uvek jako malo, ali su oni dosta veliki kao sistemi, to su dosta velike investicije i zbog toga još uvek u Srbiji generalno nemamo baš primer da eto „oni su uradili tako“, nešto se radi, nešto se pokreće.

S obzirom na svakodnevni napredak tehnologije, stručnjaci veruju da se treba pripremiti za nov način proizvodnje hrane koji se do sada u svetu pokazao kao izuzetno uspešan.

Podaci UN-a koji su danas dokazane činjenice:
Problemi moderne civilizacije
– povećanje populacije
– prenaseljenost gradova
– poizvodnja hrane
– obradivo zemljište.
Problemi koje možemo rešiti
– kontrolisana sredina
– kvalitetnija i ukusnija hrana
– rast i uzgajanje tokom cele godine
– transport.
Trenutni trend kod proizvodnje hrane su staklenici, međutim oni poseduju dve velike mane.
1. zahtevaju velike količine svetlosti koju nemaju tokom cele godine
2. zauzimaju veliki prostor.

Rešenje budućnosti – LED Farme
Isti prostor – 8 puta bolji rezultati

Koji su najveći problemi i pretnje generacijama koje dolaze?

URBANIZACIJA – Gradovi su sve veći i sadrže sve više ljudi a oko sebe ostavljaju pustoš i neobradivu zemlju. Urbanizacija čovečanstvu svakim danom oduzima sve veće površine obradivog zemljišta.

KLIMA – Na klimu više ne možemo računati. Poplave su sve učestalije, sušni periodi se javljaju na svakih par godina, grad je postao redovna pojava svakog proleća a globalna temperatura se povećava iz godine u godinu. Čovek sve više i brže menja klimu i tome nema naznaka prestajanja. Do kraja 21.-og veka globalna temperatura povećaće se za 1.5 oC.

Kako LED Farme utiču na same biljke?

Sunčev spektar je širok i sadrži sve tipove i talasne dužine svetlosti. Međutim svaka biljka potražuje različitu svetlost i različitu količinu svetlosti u određenim fazama razvoja. Kod razvitka korena potrebna je jedna svetlost, kod rasta stabljike i listova druga, a pri kreiranju ploda biljci je potreban ponovo neki drugi deo sunčevog spektra. Unapređena LED svetlost može da zameni i unapredi kvalitet i kvantitet biljaka. Zaključak koji možemo izvući – Specifična svetlost daje mnogo bolje rezultate.

Mnogi zagovornici klimatskih promena kao i ljudi koji iz zagađenja planete imaju lične koristi tvrde kako problem ne posotoji i kako je sve ovo daleka budućnost. Za njih postoji samo jedan odgovor, a to je podatak UN-a da je već danas 805 miliona ljudi gladno i neuhranjeno.

Koje su prednosti LED Farmi?
+ više useva
+ više žetvi godišnje
+ mnogo manje otpada
+ nema zagađenja okoline
+ minimum štetnih gasova
+ transport hrane se eliminiše.

Zaključak
• potrebno je 16 dana za uzgoj biljke kojoj inače treba 30 dana pod sunčevim svetlom
• koristi se 50% manje đubriva
• 0% pesticida, herbicida i fungicida
• uzgoj tokom cele godine
• ekološki efikasno i održivo rešenje
• gubi se potreba za GMO hranom –povrće je ukusnije, zdravije i lepše.

Na površini od 9.000 metara2 moguće je proizvoditi sveže povrće za 30 miliona ljudi u okolini farme.

LITERATURA

1. LIGHTING PRODUCTS FOR HORTICULTURE, Philips Lighting – dostupno na: www.philips.com/horti 31.05.2017.
2. PHILIPS CITY FARMING, Philips Lighting – dostupno na:
http://www.lighting.philips.com/main/products/horticulture/city-farming31.05.2017.
3. PHILIPS GREEN SENCE FARMS, Philips Lighting – dostupno na:
http://www.lighting.philips.com/main/cases/cases/horticulture/green-sense-farms31.05.2017.

Snezana Blagojevic

Why are LED Farms unavoidable future

Summary: The aim: Raising awareness about new methods of growing crops and producing healthy food that will feed the growing population.The methods: The methodology is based on a survey of scientific literature, as well as analysis of the results of many years of growing food in controlled conditionsusing LED light. Results: The results show the ability of LED lighting and indoor farms to produce food that is more healthy, more tasty, better looking and way easier to produce then before. We can have fresh and tasty vegetables any time of the year that require way less space to produce and way less effort, since no pesticide, herbicide of fungicide is used during the plant growth. We can produce 7 times more vegetables in the same area, and have much better results then before and significantly reduse the plant growth time since the conditions are perfect for every plant. Conlusion: Solid-state LED lighting offers a number of benefits to the food production and horticulture industry, including increased yields, earlier flowering, faster root growth/germination, better control of plant growth, and more economical use of space. LED lighting is also highly energy-efficient, helping horticultural producers to lower electricity consumption, especially during the high consumption periods of autumn and winter. Keywords: Led farm, led lighting, food, food production, growing population, philips, horticulture.

The post ZBOG ČEGA SU LED FARME NEIZBEŽNA BUDUĆNOST appeared first on Breg.

ŽIVOT U SKLADU SA PRIRODOM

Sažetak rada: Ovim tekstom želim da se osvrnem na ljudsku zavisnost od hrane prvenstveno, kao najveće droge današnjice, pa onda na njegovu prividnu zavisnost od sistema. Cilj rada je da probudi u svakom pojedincu onu klicu koja je posejana našim dolaskom na ovu planetu, a to je život u skladu sa prirodom, jednostavan, prirodan, skladan, bez stresa, ljutnje, agresije. Ishrana koja nije napor, koja ne izaziva bolesti, zbog koje ne oboljevamo. Već samo punimo baterije našem fizičkom telu. Metoda rada je praktično i lično iskustvo pojedinca koji uz samo slobodu svoje volje promeni svoj život iz korena. Zaključak: Utišaj svoj um, dopusti duši da govori i svedoči magiji. Ključne reči: prirodan život, prirodna hrana, prirodno detinjstvo, mir, ljubav.

Hrana, hrana, hrana, da li je moguće da se ljudski rod sveo samo na to? Da li je moguće da je većina čovekolikih majmuna na nivou svesti koji podrazumeva samo zadovoljavanje potrebe za hranom. Da je to potreba u smislu punjenja baterija na materijalnom, fizičkom nivou čoveka to je skroz ok za nas, ali ne, ljudi su se pretvorili u HRANU.

Čovek ukoliko recimo posti nema o čemu da priča sa ljudima. Ukoliko izbacimo temu HRANE iz naših razgovora i dešavanja šta nam ostaje? Razmislite malo o tome ili čak testirajte sebe.

Pre više od dve godine počela sam sa pisanjem ovog bloga i želja mi je bila da se ljudi skinu sa industrijske tradicionalne, ishrane koja zlostavlja nevina bića. I moram vam reći da sam veoma zahvalna Bogu što mi je pomogao i olakšavao ovaj moj put. Vi ste zahvalni meni, a ja vam uvek ponavljam da treba da budete zahvalni samo Bogu i sebi, jer sve što ste postigli sami ste uspeli u tome uz Njegovu pomoć. Ja sam samo neko ko je poslušao svoju intuiciju, i poruke na putu šta mi je činiti. Ove dve godine sam vam davala sve od sebe na polju hrane, jer znam da je taj korak najteži. Skinuti se sa droge zvana HRANA. Bila sam sa vama na tom putu, i ostajem na njemu, kao vaša podrška ili vodilja, a najviše kao osoba sa ličnim PRIMEROM koja je postigla da se skine sa zavisnosti zvana HRANA.

Ono što morate da shvatite je da cilj nije skinuti se sa tradicionalne ishrane i navući se na sirovu, vegansku ili bilo koju drugu. Cilj je osvestiti da HRANA nije cilj, već sredstvo za održavanje našeg fizičkog tela u životu i to samo dok vi tako želite. Postoji mnogo različitih vidova „hrane“ za fizičko telo, ali nažalost većina nas i dalje ide na hranu u obliku voća, povrća, žitarica. Međutim kao što postoje već auta koja ne idu više na benzin i slično već na vazduh, vodu, struju tako postoje i ljudi koji se isto tako hrane. To je ono što treba da bude cilj, jer to je potpuna SLOBODA. Tada je čovek skroz slobodan, da ispunjava svoju DHARMU u ovom životu. Pitanje je da li će 1% ljudske populacije to postići u ovom veku, ali najbitnije je biti svestan toga, da ne smemo da se skinemo sa industrijske hrane, a navučemo na ovu biljnu. Naravno postoje faze prelazne, koje traju za svakoga drugačije, ali dobro se zapitajte ako ste na ovom putu već godinama a i dalje ste u fazonu recepata, slikanja, pripreme istog itd… Zapitajte se da li je to stvarno vaš maksimum ili vi možete puno više i bolje od toga?
Moja misija sada jeste da ljudima pomognem da skinu OKOVE modernog čoveka i vrate se svojoj prirodi, ne samo u smislu onoga što unose u sebe putem hrane, već i načina na koji žive. Jer nema veće sreće i blagostanja od potpune SLOBODE. Moj život na ovoj zemlji predstavlja služenje Njemu i Vama, na taj način što svojim primerom vam DOKAZUJEM da je moguće promeniti SEBE iz korena, i SVE(t) oko sebe.
U prirodi nema površnosti i prazne priče. U prirodi postajete UPRAVO ono što JESTE. I to želim od srca svakom čoveku na planeti Zemlji.

Početak odvikavanja od tradicionalne hrane je bio kao i za svakog drugog, najlakši kada se nađe adekvatna zamena. U mom slučaju to je bila sirova biljna ishrana. Zavisnost je onda prešla na to, i odlično je bilo jesti hranu bez grižnje savesti. Vremenom se to sve postepeno menjalo, telo je sve manje imalo potrebu za velikim količanama voća, povrća, torti, kolača, a sve veću potrebu za prirodom, svežim vazduhom, travom i bosonogim hodanjem po njoj, hladnom izvorskom vodom. Sve više sam imala potrebu za odlaskom u prirodu, i to ne na vikend već da to načinim mojom stalnom adresom. Kreiranje mislima je trajalo skoro godinu dana, i to se ovaplotilo. Prostranstvo ljubavi je stvoreno i u ovozemaljskom opipljivom svetu.
Imam psorijazu od svoje trinaeste godine, po laktovima, kolenima najviše, u najtežim stanjima je bila svuda po nogama, u pubertetu čak i po temenu glave. Sa početkom promene ishrane i ona se menjala. Međutim, nije nestala kao kod nekih. Bila je i dalje tu, i tačno bi se aktivirala na određenim mestima u određenim situacijama. U prvih deset dana života na Prostranstvu ljubavi ona se skroz smirila i skoro pa nestala. Nakon dva meseca života tamo, u skladu sa prirodom, pijenjem izvorske vode, jedenjem jednog obroka dnevno sa užinama od samoniklog voća/povrća od nje su ostale bele fleke. Koža mi je ponovo glatka nakon više od petnaest godina. Moja spoznaja je da je za ozdravljenje čoveka od bilo kod stanja potrebna kombinacija svega. To je i razlog zašto me sve više privlači ajurvedski princip i njihova nauka. Ne može za svakoga biti izlečenje sirova hrana, vitamin C, klistir i post. Nismo svi isti. Potrebno je da se mnogo stvari poklopi, a prvenstveno da duša obolelog bude u miru. Da osvestimo, spoznamo i sprovedemo svoju svrhu na zemlji.

Od prvog trenutka preseljenja na imanje dolazim u veliko iskušenje potpunog povlačenja, jer to je najprirodnije kada čovek napusti sistem. Ali kako je jedan čovek moj divni prijatelj, učenik Sri Chinmoya rekao, kada bi se svi osvešteni ljudi povukli u pećine da meditiraju šta bi se desilo sa svetom? Svi smo mi Božija deca i nije ni fer ni pošteno da čovek koji nije još osvestio štetnosti svog života ostane u mraku. Budni, osvešteni ljudi, moraju i trebaju da svojim primerom pokušaju da ukažu blagodeti prirodnog života u skladu sa prirodom. Sve drugačije je opet egocentrizam i samo briga o sebi. A mi smo svi jedno.
Meni je veoma krivo bilo kada sam tek odlučila da idem van sistema što su svi ljudi koji su taj korak napravili uglavnom NEDOSTUPNI putem interneta, a internet je danas glavno sredstvo informisanja BUDNIH ljudi. Upravo zato sam odlučila da ja ostanem dostupna ljudima koji žele da dođu i vide kako je moguće živeti VAN SISTEMA.

Život na Prostranstvu ljubavi je blagoslovljen svake sekunde. Zvuk kojim smo okruženi, miris koji nas omamljuje, vetar koji nas miluje i voda koja nas poji je sve Bogom dato. To blago postoji svuda na ovoj našoj planeti. Naša Majka nas voli i brine se za nas. Samo što mi u većini slučajeva to ne vidimo od plastike, hemije, betona koji nas okružuje i koji njoj šteti.

Život u skladu sa prirodom za nas podrazumeva jedinstvo sa prirodom i životinjama. Život bez eksploatacije istih. Imamo koze, ali ne za mleko već su slobodne da budu ono što jesu. A sa tim što jesu nama čine uslugu i kose nam travu i brste šiblje. Imamo guske ali ne za tov, jaja i slično već isto da budu ono što jesu, a sa tim što jesu takođe nam pomažu u košenju trave i teranju zmija sa imanja. Isti slučaj je sa kokoškama. Kljucaju oko kuće i teraju zmije. Imamo mačke koje love same sebi hranu i podstičemo ih na buđenje svoje prirode. Majka mačka produženo doji svoje mačiće, donese im hranu i onda da siku. Mačići sve uče od nje. Kokoška takođe šeta sa svojim pilićima već mesec dana i uči ih životu, ne odvaja se od njih ni na sekund. Hranimo ih jednom dnevno sa kukuruzom a ostalo jedu sve prirodno što pronađu sami. Isti je slučaj i sa kozama i guskama. Jedu hranu koju im je Bog namenio, tako da mi nemamo velikog posla oko životinja. Ovo nam je prva godina i posadili smo dve bašte, jednu na tradicionalan način sa okopavanjem, a jednu sa slamom, koju je nažalost preuzeo korov, ali biljke i dalje rastu pored korova. Videćemo šta će biti od nje.

Živimo u kući od drveta, odnosno noćimo u njoj, jer živimo napolju od izlaska sunca do pojave zvezda i meseca. Nemamo sat niti kalendar. Za izgradnju svega na imanju koristimo lokalni materijal uglavnom dostupan u šumama i na livadama.

Hranim se jednom dnevno, sa nekim ili voćem ili salatom ili toplim veganskim obrokom koje muž spremi. Između svega toga pijem izvorsku vodu i berem voće koje je u sezoni. Nekada ne jedem ništa, nekada sam tako sita od svega čemu svedočim. Život je tako lep i jednostavan.

Naše trogodišnje dete je odgajano od rođenja kao sirovi vegan, od nedavno konzumira i neke tople veganske obroke, hoda bosa i gola, neguje životinje i zna sve oko njih. Shvata život bolje od mnogih odraslih ljudi. Slobodna je i srećna. Ne gleda crtane filmove, ne koristi tablete i telefone (osim za slikanje jer je fotografija veoma privlači). Samostalna je veoma i zrela. Zahvalna sam Bogu što je mene izabrala za majku i što me svakim danom uči nečem novom.

Odgajanje deteta u prirodi je mnogo jednostavnije nego u gradu, govorim iz iskustva i poređenja jednog s drugim.

Strah je najveći problem ljudske rase. Strah je taj što nas vezuje za materijalno, strah je taj putem kog vladajuće strukture upravljaju s nama. Kada čovek otpusti svoje strahove, suoči se sa njima, i oni nestanu, SLOBODA je tu. A sloboda je ono čemu svi treba da težimo. Šta nas sprečava u ostvarivanju našeg povratka u prirodu? Osim straha? Šta nas sprečava u nečemu što silno želimo? Ono što želimo i osećamo da je ispravno u dubini svoje duše, će se manifestovati SAMO od sebe, jedino treba da kreiramo svojim mislima, i usmerimo svu energiju u to. A ne u strahove da li ćemo imati dovoljno da platimo ovo ili kupimo ono, to je trenutna prividna sreća, sve materijalno je trenutno, i uvek zahteva nešto novo, nešto veće, nešto skuplje i modernije. A ono istinsko vredno nema cenu ono se samo oseti dušom…

2015. godine je nastala kreacija mislima našeg prostranstva ljubavi. 2016. je ono kupljeno, a od aprila 2017. smo zvanično tu. Znači sve se manifestovalo VEOMA BRZO, tako da kada bi svi koji su toliko aktivni po društvenim mrežama sa pričama o životu u skladu sa prirodom usmerili svoju energiju u kreiranje i manifestaciju svog savršenog života u skladu sa prirodom u realnosti a ne samo na mreži, mi bi imali već mnogoooooo zavičajnih imanja širom Balkana.

Otpustite STRAHOVE, oni u prirodi ne postoje (bar ne ti egzistencijalni koji vas koče).
Volim vas i HVALA, HVALA, HVALA…

LITERATURA

1. Biljna ishrana za bebe i decu, Jasmina Bogućanin-Sarvan
2. Zvoneći kedri Rusije, Vladimir Megre
3. http://www.skolanekuvanja.com/prostranstvo-ljubavi-blog/kako-savrseno-ziveti-sa-malo-novca
4. http://www.skolanekuvanja.com/prostranstvo-ljubavi-blog/ponovno-roenje

Jasmina Bogućanin-Sarvan
LIVING IN ACCORDANCE WITH NATURE

Summary: In this text I want to reflect on the human dependence on food primarily, which is the biggest drug today, but then to his apparent dependence of the system. The aim of this text is to awaken the seed planted in every single one of us about life in harmony with nature, simple, natural, harmonious, stress free, anger free, without aggression. Life with eating food that is not effort in every day life, which does not cause disease, food that no one needs to be killed for. Food that is being used as what it really is, a fuel to our physical body. The methodology of this work is practical and personal experience of the individual by the freedom of his will to change his life from the roots. Conclusion: Silence your mind, let the soul speak and testify magic. Key words: natural life, natural food, natural childhood, peace, love

The post ŽIVOT U SKLADU SA PRIRODOM appeared first on Breg.