Jasmina Bogućanin-Sarvan
Dipl. soc. radnik, doula i autorka bloga Škola NeKuvanja
Kuljenovci, BiH
Email: skolanekuvanja@gmail.com
ŽIVOT U SKLADU SA PRIRODOM
Sažetak rada: Ovim tekstom želim da se osvrnem na ljudsku zavisnost od hrane prvenstveno, kao najveće droge današnjice, pa onda na njegovu prividnu zavisnost od sistema. Cilj rada je da probudi u svakom pojedincu onu klicu koja je posejana našim dolaskom na ovu planetu, a to je život u skladu sa prirodom, jednostavan, prirodan, skladan, bez stresa, ljutnje, agresije. Ishrana koja nije napor, koja ne izaziva bolesti, zbog koje ne oboljevamo. Već samo punimo baterije našem fizičkom telu. Metoda rada je praktično i lično iskustvo pojedinca koji uz samo slobodu svoje volje promeni svoj život iz korena. Zaključak: Utišaj svoj um, dopusti duši da govori i svedoči magiji. Ključne reči: prirodan život, prirodna hrana, prirodno detinjstvo, mir, ljubav.
Hrana, hrana, hrana, da li je moguće da se ljudski rod sveo samo na to? Da li je moguće da je većina čovekolikih majmuna na nivou svesti koji podrazumeva samo zadovoljavanje potrebe za hranom. Da je to potreba u smislu punjenja baterija na materijalnom, fizičkom nivou čoveka to je skroz ok za nas, ali ne, ljudi su se pretvorili u HRANU.
Čovek ukoliko recimo posti nema o čemu da priča sa ljudima. Ukoliko izbacimo temu HRANE iz naših razgovora i dešavanja šta nam ostaje? Razmislite malo o tome ili čak testirajte sebe.
Pre više od dve godine počela sam sa pisanjem ovog bloga i želja mi je bila da se ljudi skinu sa industrijske tradicionalne, ishrane koja zlostavlja nevina bića. I moram vam reći da sam veoma zahvalna Bogu što mi je pomogao i olakšavao ovaj moj put. Vi ste zahvalni meni, a ja vam uvek ponavljam da treba da budete zahvalni samo Bogu i sebi, jer sve što ste postigli sami ste uspeli u tome uz Njegovu pomoć. Ja sam samo neko ko je poslušao svoju intuiciju, i poruke na putu šta mi je činiti. Ove dve godine sam vam davala sve od sebe na polju hrane, jer znam da je taj korak najteži. Skinuti se sa droge zvana HRANA. Bila sam sa vama na tom putu, i ostajem na njemu, kao vaša podrška ili vodilja, a najviše kao osoba sa ličnim PRIMEROM koja je postigla da se skine sa zavisnosti zvana HRANA.
Ono što morate da shvatite je da cilj nije skinuti se sa tradicionalne ishrane i navući se na sirovu, vegansku ili bilo koju drugu. Cilj je osvestiti da HRANA nije cilj, već sredstvo za održavanje našeg fizičkog tela u životu i to samo dok vi tako želite. Postoji mnogo različitih vidova „hrane“ za fizičko telo, ali nažalost većina nas i dalje ide na hranu u obliku voća, povrća, žitarica. Međutim kao što postoje već auta koja ne idu više na benzin i slično već na vazduh, vodu, struju tako postoje i ljudi koji se isto tako hrane. To je ono što treba da bude cilj, jer to je potpuna SLOBODA. Tada je čovek skroz slobodan, da ispunjava svoju DHARMU u ovom životu. Pitanje je da li će 1% ljudske populacije to postići u ovom veku, ali najbitnije je biti svestan toga, da ne smemo da se skinemo sa industrijske hrane, a navučemo na ovu biljnu. Naravno postoje faze prelazne, koje traju za svakoga drugačije, ali dobro se zapitajte ako ste na ovom putu već godinama a i dalje ste u fazonu recepata, slikanja, pripreme istog itd… Zapitajte se da li je to stvarno vaš maksimum ili vi možete puno više i bolje od toga?
Moja misija sada jeste da ljudima pomognem da skinu OKOVE modernog čoveka i vrate se svojoj prirodi, ne samo u smislu onoga što unose u sebe putem hrane, već i načina na koji žive. Jer nema veće sreće i blagostanja od potpune SLOBODE. Moj život na ovoj zemlji predstavlja služenje Njemu i Vama, na taj način što svojim primerom vam DOKAZUJEM da je moguće promeniti SEBE iz korena, i SVE(t) oko sebe.
U prirodi nema površnosti i prazne priče. U prirodi postajete UPRAVO ono što JESTE. I to želim od srca svakom čoveku na planeti Zemlji.
Početak odvikavanja od tradicionalne hrane je bio kao i za svakog drugog, najlakši kada se nađe adekvatna zamena. U mom slučaju to je bila sirova biljna ishrana. Zavisnost je onda prešla na to, i odlično je bilo jesti hranu bez grižnje savesti. Vremenom se to sve postepeno menjalo, telo je sve manje imalo potrebu za velikim količanama voća, povrća, torti, kolača, a sve veću potrebu za prirodom, svežim vazduhom, travom i bosonogim hodanjem po njoj, hladnom izvorskom vodom. Sve više sam imala potrebu za odlaskom u prirodu, i to ne na vikend već da to načinim mojom stalnom adresom. Kreiranje mislima je trajalo skoro godinu dana, i to se ovaplotilo. Prostranstvo ljubavi je stvoreno i u ovozemaljskom opipljivom svetu.
Imam psorijazu od svoje trinaeste godine, po laktovima, kolenima najviše, u najtežim stanjima je bila svuda po nogama, u pubertetu čak i po temenu glave. Sa početkom promene ishrane i ona se menjala. Međutim, nije nestala kao kod nekih. Bila je i dalje tu, i tačno bi se aktivirala na određenim mestima u određenim situacijama. U prvih deset dana života na Prostranstvu ljubavi ona se skroz smirila i skoro pa nestala. Nakon dva meseca života tamo, u skladu sa prirodom, pijenjem izvorske vode, jedenjem jednog obroka dnevno sa užinama od samoniklog voća/povrća od nje su ostale bele fleke. Koža mi je ponovo glatka nakon više od petnaest godina. Moja spoznaja je da je za ozdravljenje čoveka od bilo kod stanja potrebna kombinacija svega. To je i razlog zašto me sve više privlači ajurvedski princip i njihova nauka. Ne može za svakoga biti izlečenje sirova hrana, vitamin C, klistir i post. Nismo svi isti. Potrebno je da se mnogo stvari poklopi, a prvenstveno da duša obolelog bude u miru. Da osvestimo, spoznamo i sprovedemo svoju svrhu na zemlji.
Od prvog trenutka preseljenja na imanje dolazim u veliko iskušenje potpunog povlačenja, jer to je najprirodnije kada čovek napusti sistem. Ali kako je jedan čovek moj divni prijatelj, učenik Sri Chinmoya rekao, kada bi se svi osvešteni ljudi povukli u pećine da meditiraju šta bi se desilo sa svetom? Svi smo mi Božija deca i nije ni fer ni pošteno da čovek koji nije još osvestio štetnosti svog života ostane u mraku. Budni, osvešteni ljudi, moraju i trebaju da svojim primerom pokušaju da ukažu blagodeti prirodnog života u skladu sa prirodom. Sve drugačije je opet egocentrizam i samo briga o sebi. A mi smo svi jedno.
Meni je veoma krivo bilo kada sam tek odlučila da idem van sistema što su svi ljudi koji su taj korak napravili uglavnom NEDOSTUPNI putem interneta, a internet je danas glavno sredstvo informisanja BUDNIH ljudi. Upravo zato sam odlučila da ja ostanem dostupna ljudima koji žele da dođu i vide kako je moguće živeti VAN SISTEMA.
Život na Prostranstvu ljubavi je blagoslovljen svake sekunde. Zvuk kojim smo okruženi, miris koji nas omamljuje, vetar koji nas miluje i voda koja nas poji je sve Bogom dato. To blago postoji svuda na ovoj našoj planeti. Naša Majka nas voli i brine se za nas. Samo što mi u većini slučajeva to ne vidimo od plastike, hemije, betona koji nas okružuje i koji njoj šteti.
Život u skladu sa prirodom za nas podrazumeva jedinstvo sa prirodom i životinjama. Život bez eksploatacije istih. Imamo koze, ali ne za mleko već su slobodne da budu ono što jesu. A sa tim što jesu nama čine uslugu i kose nam travu i brste šiblje. Imamo guske ali ne za tov, jaja i slično već isto da budu ono što jesu, a sa tim što jesu takođe nam pomažu u košenju trave i teranju zmija sa imanja. Isti slučaj je sa kokoškama. Kljucaju oko kuće i teraju zmije. Imamo mačke koje love same sebi hranu i podstičemo ih na buđenje svoje prirode. Majka mačka produženo doji svoje mačiće, donese im hranu i onda da siku. Mačići sve uče od nje. Kokoška takođe šeta sa svojim pilićima već mesec dana i uči ih životu, ne odvaja se od njih ni na sekund. Hranimo ih jednom dnevno sa kukuruzom a ostalo jedu sve prirodno što pronađu sami. Isti je slučaj i sa kozama i guskama. Jedu hranu koju im je Bog namenio, tako da mi nemamo velikog posla oko životinja. Ovo nam je prva godina i posadili smo dve bašte, jednu na tradicionalan način sa okopavanjem, a jednu sa slamom, koju je nažalost preuzeo korov, ali biljke i dalje rastu pored korova. Videćemo šta će biti od nje.
Živimo u kući od drveta, odnosno noćimo u njoj, jer živimo napolju od izlaska sunca do pojave zvezda i meseca. Nemamo sat niti kalendar. Za izgradnju svega na imanju koristimo lokalni materijal uglavnom dostupan u šumama i na livadama.
Hranim se jednom dnevno, sa nekim ili voćem ili salatom ili toplim veganskim obrokom koje muž spremi. Između svega toga pijem izvorsku vodu i berem voće koje je u sezoni. Nekada ne jedem ništa, nekada sam tako sita od svega čemu svedočim. Život je tako lep i jednostavan.
Naše trogodišnje dete je odgajano od rođenja kao sirovi vegan, od nedavno konzumira i neke tople veganske obroke, hoda bosa i gola, neguje životinje i zna sve oko njih. Shvata život bolje od mnogih odraslih ljudi. Slobodna je i srećna. Ne gleda crtane filmove, ne koristi tablete i telefone (osim za slikanje jer je fotografija veoma privlači). Samostalna je veoma i zrela. Zahvalna sam Bogu što je mene izabrala za majku i što me svakim danom uči nečem novom.
Odgajanje deteta u prirodi je mnogo jednostavnije nego u gradu, govorim iz iskustva i poređenja jednog s drugim.
Strah je najveći problem ljudske rase. Strah je taj što nas vezuje za materijalno, strah je taj putem kog vladajuće strukture upravljaju s nama. Kada čovek otpusti svoje strahove, suoči se sa njima, i oni nestanu, SLOBODA je tu. A sloboda je ono čemu svi treba da težimo. Šta nas sprečava u ostvarivanju našeg povratka u prirodu? Osim straha? Šta nas sprečava u nečemu što silno želimo? Ono što želimo i osećamo da je ispravno u dubini svoje duše, će se manifestovati SAMO od sebe, jedino treba da kreiramo svojim mislima, i usmerimo svu energiju u to. A ne u strahove da li ćemo imati dovoljno da platimo ovo ili kupimo ono, to je trenutna prividna sreća, sve materijalno je trenutno, i uvek zahteva nešto novo, nešto veće, nešto skuplje i modernije. A ono istinsko vredno nema cenu ono se samo oseti dušom…
2015. godine je nastala kreacija mislima našeg prostranstva ljubavi. 2016. je ono kupljeno, a od aprila 2017. smo zvanično tu. Znači sve se manifestovalo VEOMA BRZO, tako da kada bi svi koji su toliko aktivni po društvenim mrežama sa pričama o životu u skladu sa prirodom usmerili svoju energiju u kreiranje i manifestaciju svog savršenog života u skladu sa prirodom u realnosti a ne samo na mreži, mi bi imali već mnogoooooo zavičajnih imanja širom Balkana.
Otpustite STRAHOVE, oni u prirodi ne postoje (bar ne ti egzistencijalni koji vas koče).
Volim vas i HVALA, HVALA, HVALA…
LITERATURA
1. Biljna ishrana za bebe i decu, Jasmina Bogućanin-Sarvan
2. Zvoneći kedri Rusije, Vladimir Megre
3. http://www.skolanekuvanja.com/prostranstvo-ljubavi-blog/kako-savrseno-ziveti-sa-malo-novca
4. http://www.skolanekuvanja.com/prostranstvo-ljubavi-blog/ponovno-roenje
Jasmina Bogućanin-Sarvan
LIVING IN ACCORDANCE WITH NATURE
Summary: In this text I want to reflect on the human dependence on food primarily, which is the biggest drug today, but then to his apparent dependence of the system. The aim of this text is to awaken the seed planted in every single one of us about life in harmony with nature, simple, natural, harmonious, stress free, anger free, without aggression. Life with eating food that is not effort in every day life, which does not cause disease, food that no one needs to be killed for. Food that is being used as what it really is, a fuel to our physical body. The methodology of this work is practical and personal experience of the individual by the freedom of his will to change his life from the roots. Conclusion: Silence your mind, let the soul speak and testify magic. Key words: natural life, natural food, natural childhood, peace, love