Oljača Georgijević Branislava
promoterka ishrane budućnosti Bobota
Republika Hrvatska
Svako živo biće se raduje životu i uživa u njemu. Zbog brzog i savremenog načina života, čovek, kao najsavršenije živo biće, sve više i više, iz godine u godinu, gubi osećaj uživanja i sreće, kao najvažnijih elementa postojanja. Istražujući naučno stručnu literaturu o ovoj oblasti, dobijeni su zabrinjavajući podaci. Rezultati govore, da čovek sve manje i manje uživa u životu… da čovek sve više i više gubi osećaj sreće i zadovoljstva. Koliko stvarno uživamo u svom životu? Koliko vjerujemo da je to moguće? Možda znamo da bi voleli da imamo i mogli imati više radosti u životu, ali nekako se to stalno odgađa. Možda imamo osjećaj da je život kojim živimo sada najbolje što možemo postići?
Negde duboko, svi osećamo da je moguć mnogo lepši život. Naši osećaji nas vuku ka tome, ali često želje i ciljeve odgađamo ili gušimo iz straha.
Kako bi zaboravili neispunjenost i nezadovoljstvo, koristimo različite načine da sebi odvratimo pažnju od neispunjenosti životnog zadovoljstva.
Potrebno je da se čovek okrene sebi i da pronikne u sebe. Analizirajte što radite kad imate malo slobodnog vremena ili kada počnete osećati blagu dosadu? Možda sedate za kompjuter mada znate da nemate u njemu nešto stvarno, bitno ili zanimljivo za raditi? Možda automatski počinjete u sebi nabrajati obaveze i planirati sledeće dane? Možda sedate pred televiziju i gledate program, i ne udubljujući se u njega? Takve beznačajne aktivnosti u početku mogu biti način opuštanja od stresa, ali s vremenom se pretvore u naviku toliko automatsku, da jedva i primetimo kako smo se našli pred televizijom ili kompjuterom, a to smo učinili bez razmišljanja i gotovo nesvesno. Svaka navika rezultat je nastojanja našeg mozga, da se što više ponavljanih aktivnosti pretvori u rutinu i automatizam, kako bi više kapaciteta svesti i pamćenja ostalo slobodno za učenje novog i primećivanje što se dešava oko nas. Što se neko ponašanje češće ponavlja, to se jače neuronske veze stvaraju u mozgu, koje omogućavaju da to ponašanje postane automatizovano. Radi toga naviku nije lako odmah promeniti, čak i ako nema emocionalne vezanosti. Potrebno je određeno vrijeme ulaganja svesnog truda da se ostvari promena.
Za navike kojima odvraćamo pažnju, obično jesmo bar donekle emocionalno vezani – one su privremeno bežanje od unutrašnje napetosti, prilika da na trenutak zaboravimo svoj život. To su aktivnosti koje nas prenose u neki drugi svet – televizija, opojne droge, čitanje… Te aktivnosti nam omogućuju da zaposlimo um i suzimo fokus na emocionalno neutralne ili ugodne stvari koje nas ne opterećuju (rad na kompjuteru, čišćenje kuće i slično).
Ponekad se i u vezi takvih navika zavaravamo slično kao i kad se radi o zavisnostima: mislimo nešto kao Još danas ću malo, a od sutra posvećujem više vremena važnijim stvarima! Ali, to je obično zavaravanje i nije ni izdaleka tako lako sprovesti. Što bi se dogodilo kad bi umesto korištenja takvih aktivnosti ostali sa svojim osećajima? Možda bi postali svjesni nervoze, straha, a možda i emocionalne tuposti i praznine. Biti sami sa sobom, stvarno osjećati sadašnji trenutak, dovodi nas u vezu s osjećajima koje potiskujemo. Zbog toga mnogi ljudi imaju potrebu stalno imati uključenu televiziju ili radio koji zapošljavaju svaki slobodni trenutak koji bi njihova svijest inače uhvatila, ili živjeti u budućnosti, planirajući buduća zadovoljstva.
Česti su savjeti o tome da budemo prisutni u sadašnjem trenutku, no njih nije ni izdaleka tako lako primijeniti kako nam se na riječima čini. Kad to pokušaju, mnogi ljudi vrlo brzo osjete nelagodu i potrebu da si nastave odvraćati pažnju. Odvojenost od emocija može biti ne samo posljedica, nego i uzrok bježanja od sadašnjosti. Ako potiskujemo neugodne osjećaje, nećemo biti sposobni niti uistinu uživati u onim ugodnima. Emocije ili teku ili su blokirane; nemoguće je potpuno osjećati pojedine emocije, a druge potiskivati. Tako, što više vježbate prihvaćati i voljeti i svoje neugodne osjećaje, to ste više sposobni stvarno uživati i u onima ugodnima, i tek onda možete stvarno uživati u bilo čemu što doživljavate.
Što smo više prisutni u svim svojim osjećajima, manje nam je potrebno da bi bili sretni. Možemo osjećati puninu i užitak i kad se izvana ne događa ništa ili vrlo malo. Nasuprot tome, osobe koje potiskuju svoje osjećaje mogu ih snažno doživjeti jedino pomoću intenzivnih izvanjskih situacija. Zato mnogi takvi ljudi i teže intenzivnim podražajima: horor filmovima, riskantnim aktivnostima (kockanje na velike uloge, ekstremni sportovi), pa i sadizmu ili mazohizmu. Nakon što se na te podražaje naviknu, oni im postaju nedovoljni te moraju tražiti još snažnije. U takvim aktivnostima mnogi ljudi pronalaze osjećaj prisustva u trenutku, punine emocionalnog iskustva, osjećaj protoka energije i stvarne svijesti o tome da su živi. Zbog toga i te aktivnosti često postaju zamjenska potreba i izazivaju određenu ovisnost.
Prirodno je da nam nove stvari i iskustva snažnije zaokupljaju pažnju, izazivaju emocije i posvećivanje pune pažnje sadašnjem trenutku, pa je dobro što češće ići na izlete, putovanja, iskušavati nove stvari kako bismo razbili rutinu. No, nije prirodno da se jedino u takvim situacijama osjećamo istinski živi i usredotočeni. Kako najčešće nismo svjesni koliko dubine nedostaje u našem svakodnevnom životu, počinjemo je tražiti u različitim zamjenama, obično planiranjem budućeg zadovoljstva ili kupovanju stvari. Sigurno ste već primijetili koliko se često događa da željeni predmet gotovo odmah nakon kupnje gubi svoju emocionalnu vrijednost, jer nam nije donio zadovoljstvo kojem smo se nadali. U šoping centrima nije lako pronaći sretnu, nasmiješenu osobu! Što više netko žudi za gomilanjem stvari, to je vjerojatnije da žudi za vlastitim osjećajima, koje potiskuje.
Nije lako prepoznati što se događa i izaći iz tog kruga.
Što više radite na prihvaćanju svojih osjećaja i integraciji potisnutih dijelova sebe, to vam je dostupniji, puniji i bogatiji raspon emocionalnog doživljaja u svakom trenutku života. Uz to može biti potrebno uložiti malo svjesnog truda i vremena u rastvaranju starih navika i stvaranju novih – primeerice navike da se umirimo i oslušnemo što se događa u nama u trenucima kad bi inače pribjegli nekom od načina odvraćanja pažnje. S vremenom, uživanje u sadašnjem trenutku postaje sve prirodnije i lakše, bez da se moramo boriti protiv niza osjećaja koje potiskujemo. Usput možemo uštediti na stvarima koje bi inače gomilali i skupim zamjenama za ljubav i radost, za kojima više nemamo potrebu.
Uživanje je osnovna ljudska potreba. Život bez uživanja je puko preživljavanje, odrađivanje života. Kako se prepustiti svojim osećajima i uživati?
Smisao nije samo duhovna, već i biološka potreba. Dok nešto smisleno povezujemo, u mozgu se stvara dopamin koji je u našem nervnom sistemu povezan sa centrima za nagrađivanje. Dakle, kada nešto otkrijemo, povežemo ili spoznamo, pa zatim osetimo mešavinu uživanja i euforije, za taj dobar osećaj odgovoran je dopamine.
Prihvatajući odgovornost za kreiranje životnog smisla preuzimamo i odgovornost za osećaj sopstvene sreće i uživanja. A kad smo srećni i kad uživamo u životu, na to možemo inspirisati i druge. Kako god tumačili to ushićenje, motivisanost i osećaj svrhe, važno je negovati ga kao jednog od glavnih životnih prioriteta. Kreiranje smisla je ključ sreće. Četiri saveta za život ispunjen užitkom.
1. Raščistite svoju prošlost da biste mogli da vidite svetliju budućnost. Svoju prošlost možemo uporediti sa korenjem, a budućnost sa krošnjom drveta. Ako je korenje trulo, onda će i krošnja dati bolestan ili nikakav plod. Isto tako, ako prošlost vidimo kao niz neuspeha i razočarenja, odakle nam ideja da bi budućnost mogla biti drugačija? Ljudi koji pate od anhedonije često uopšte ne mogu da se prisete da im se u životu dogodilo išta lepo. S druge strane, ljudi koji uživaju u životu se lako prisećaju prijatnih iskustava i imaju sasvim drugačiju, smislenu i povezanu priču o svojoj prošlosti, što predstavlja kvalitetan koren za viziju svetle budućnosti. Njihov lični mit, priča o životu, skrojena je tako da bolnim događajima i životnim teškoćama pridaje smisao koji im pomaže da nastave dalje. Dakle, ovde čak nije ni u pitanju to koliko ste u životu imali pozitivnih, a koliko negativnih iskustava, već kako na njih gledate. Naravno, način na koji gledate svoja iskustva veoma često dolazi od vaših roditelja, od načina na koji ste vaspitani i poruka koje su vam oni slali. I, mada promeniti poglede na svet često deluje kao jako teško ili čak nemoguće, ovo ipak nije slučaj. Nažalost, ovakvo menjanje sebe zahteva veliki trud i vreme.
Znači, raščistite svoju prošlost da biste mogli da vidite svetliju budućnost.
2. Moram i treba zamenite sa hoću i želim. Jedite namirnice koje podižu nivo dopamina. Doživite sinesteziju i osvestite povezanost sa svetom.
Bilo da je reč o razgovoru s drugima ili o unutrašnjem govoru, znajte da sebi rečima kao što su moram i treba stvarate teret prisile i očekivanja. Takvo izražavanje povećava strah od neuspeha: Moram da obavim ovo, jer će inače… ili Treba da počnem ranije da ustajem, jer ću u suprotnom… Kada nešto baš morate ili treba da, negde u pozadini uma automatski iskrsava pitanje – što ako ne uspem? Bilo to dobro ili loše, sve što radimo trenutno predstavlja naš najbolji izbor, tvrdi američki psihijatar Vilijam Glaser. Ako počnete svoju trenutnu životnu situaciju da posmatrate kao skup svojih najboljih izbora, počećete sve češće da upotrebljavate reči hoću i želim. Ako imate naporan i dosadan posao, vi zapravo ne morate sutra da odete na svoje radno mesto. Možete da ostanete kući i dobijete otkaz. Međutim, ako vam se ustajanje i odlazak na posao ipak čini boljim izborom, znajte da je to zato što to izabirate (hoćete ili želite), a ne zato što to morate ili treba da. Vaš najbolji trenutni izbor, koliko god vam se lošim činio, je i dalje vaš. Ovaj, temeljni stepen odgovornosti za svoje izbore je nužan za kreiranje sopstvene, smislene životne priče. Sasvim je jasno da u životu ne možemo uvek raditi stvari koje hoćemo i želimo, ali ukoliko uspemo da sebi objasnimo da su čak i stvari koje ne želimo svim srcem, ipak stvari koje sami biramo da uradimo, i da izbor uvek postoji, samo je druga opcija mnogo gora od one koja nam je mrska, ali je ipak odaberemo, biće nam mnogo, mnogo lakše. Važno je da upamtite da izbor uvek postoji, i da je situacija u kojoj ste vaš izbor. 3. Jedite namirnice koje podižu nivo dopamine.
3. Dopamin je neurotransmiter koji je usko povezan sa osećajem životnog smisla, euforije i uživanja. Kako bi na dnevnom nivou počeli da se dobro osećate, počnite da jedete više namirnica koje podstiču sintezu dopamina. Dopamin se sintetizuje uz pomoć: aminokiseline tirozina, vitamina B9 i B12, kao i minerala magnezijuma. Tirozin možete da dobijete iz banana, avokada, svežeg kravljeg sira, kikirikija, badema, kao i bundevinih i suncokretovih semenki. Vitamina B9 ima u zelenom lisnatom povrću, braon pirinču, jajima i brokoliju. Vitamina B12 ima u mlečnim proizvodima i ribi, a magnezijuma u zelenom lisnatom povrću, soji, braon pirinču, orašastim plodovima i semenkama.
Kada jedete, ograničite sebi količine. Hedonizam je suprotnost anhedoniji, ali ne vodi ka sve većem uživanju, već ka otupljivanju čula. Gladan čovek, kada jede, uživa u hrani celim svojim telom. Naročito ako je ukusnom ručku ili večeri prethodila telesna aktivnost. Ne zaboravite da svaki put kada birate nezdravu hranu i sedenje pred televizorom (umesto zdrave hrane i vežbanja), birate život sa manje uživanja. Kratkotrajno uživanje jedenja čokolade i gledanja neke serije je samo varka koja, dugoročno gledano, vodi u čulno i emocionalno mrtvilo. Neka vaši izbori budu usmereni ka stvaranju i održavanju trajnog, dugoročnog uživanja.
4. Doživite sinesteziju i osvestite povezanost sa svetom.
Kada dodirujete, gledate, slušate, mirišete ili jedete, unesite se u svoja čula. Dopustite sinesteziju, ujedinjenje čula.
Kada nešto probate ili dodirujete, zatvorite oči i pustite da vam ukus i dodir stvaraju oblike i boje. Kada slušate muziku, zamislite teksturu zvuka. Ako vam to ne ide tako lako, uključite maštu. Idite korak po korak, lagano. Ujedinjavanje čula podiže kvalitet uživanja.
Osim sinestetičke povezanosti čula, osetite i svoju povezanost sa svetom. Dok grickate bademe ili jedete bananu, zapitajte se kako je ta hrana nastala i kako je stigla do vas. Možda je upijala sunce iz dalekih egzotičnih krajeva i proputovala pola sveta da bi na kraju postala deo vašeg tela.Mi smo u stalnoj povezanosti sa celim svetom. Postoji jedna kineska poslovica koja kaže: Ako otkineš struk trave, protrešćeš celi svemir. Ne zaboravite: osećaj izolacije i odvojenosti vodi u anhedoniju, a osećaj povezanosti i bliskosti vodi ka otvorenom, prepuštajućem životnom uživanju. Nemojte se plašiti povezivanja. Bilo da je to povezivanje sa svetom, sa drugima, sa nekim predmetom, kao što su umetnička dela, ili da je u pitanju muzika, možda neka vrsta hrane, bilo šta. Posmatrate li zrelo i odraslo, prosto je nemoguće da ne postoji baš ništa dobro na ovom svetu sa čime biste mogli da se povežete. Ukoliko imate problem sa povezivanjem krenite od malih stvari. Utopite se u nekoliko tonova muzike, ili u ukus omiljene hrane, u miris cveta ili parfema, u osmeh vašeg deteta.
Nije tako teško kako se čini na prvi pogled.
Zaključučak nameće potrebu da naučimo sebe da uživamo. To je verovatno najlakši način da pobegnemo od besmisla. Ukoliko ne znamo puno o tome, počnimo od malih stvari. Polako i s vremenom, naučićemo da takva iskustva proširimo, naučićemo da svet ima i boju, i miris, i ukus, i dodir, i sliku, i naravno smisao. I naravno naš je lični izbor da li ćemo i u čemu ćemo uživati. Dozvolite sebi da se prepustimo.I naravno uživajmo. Uživajmo u životu, jer je kasno, da kasnije ne može biti…Što je nebo tamnije to će zvezde biti sjajnije. Samo u mirnom jezeru, ogleda se svetlo zvezda. Žaba u bunaru ne zna koliko je daleko more. Ako pčela ima pruge na leđima…to još uvek ne znači da je tigar.Ceni svog neprijatelja, ali budi brži od njega. Ko samo iza sebe gleda, izgubi cilj pred sobom. Samo onaj ko zna svoj cilj, može pronaći svoj put. Pronađemo uvek ono što tražimo. Ko istinu traži, ne sme se uplašiti kada je pronađe. Ko uvek misli samo u jednom pravcu, vrti se u krug. Kada život poželi nešto da ti pokloni, zapakuje to u jedan problem. Predvidi poteškoće, pre nego što se pojave! Sve teško počinje dok je još lako. Sve veliko počinje dok je još malo. Napravi veliko, dok je još malo! Kada vidiš nekog velikog ko želi da te ugrozi, pogledaj prvo u pravcu Sunca. Tada ćeš videti da je to veliko, možda samo senka patuljka Oči su ogledalo duše. Voli svoje misli kao detelinu sa 4 lista. Duša će ti biti laka… kao pesma. Voli svaki dan koji ti donosi srećne sate, tako će oni ostati uz tebe cele godine.
Imam samo jednu želju za tebe: Da te sreća uvek prati!!! To ti želim od sveg srca! Ako želiš, pošalji ovu rad onome, ko ti nešto znači… Onome, ko te zna nasmejati i razveseliti… Onome, ko Ti pokazuje dobro i kada loše vidiš…Onome, do koga ti je stalo… Ako je i ne pošalješ nikome, ne uznemiravaj se, ništa loše se neće desiti…Gubiš samo priliku, da nekome ulepšaš dan…
Uživajmo! Život je magija.Menjajući sebe-menjamo svet!