Borka Malić
promoter ishrana budućnosti
Slavonska Požega, Republika Hrvatska
Sažetak rada:
Cilj svakog živog bića jeste da njegov organizam obiluje supstancama zdravlja i sreće.
Metodološkim istraživanjem naučno stručne literature, tragali smo za saznanjima kako da svako ljudsko biće bude srećnije nego što jeste.
Rezultati istrživanja potvrđuju da se u organizmu ljudske populacije stvaraju hormoni sreće, tj. serotonin i endorfin. Ukoliko ih nema dovoljno, čovek može imati elemente bezvoljnosti, nesanice, čestih glavobolja…
Serotonin nema velikih oscilacija u svom lučenju, što nije slučaj sa endorfinom. Endorfin se stvara u situacijama koje su stresne, bolne ili jako prijatne.
Dobro raspoloženje, koje kod nekih ljudi može trajati 12 i više sati, nastaje usled oslobađanja endorfina. Ljubav je najsjajniji način da se podigne nivo endorfina. Pozitivno razmišljanje i kad verujemo da nešto pomaže, jeste direktan rezultat moći pozitivnih misli, koje izazivaju lučenje endorfina.
Znanstveno je dokazano da nas pojedine namirnice mogu oraspoložiti, kao što su kompleksni ugljikohidrati koji imaju nizak glikemijski indeks. Time se glukoza u krvi polako oslobađa, a osjećaj sitosti je duži. Hrana unesena u organizam mijenja kemijske procese u mozgu i tako utječe i na dobro i na loše raspoloženje.
Zaključiti možemo, da možemo imati više hormona sreće no što imamo, samo ukoliko radimo ono što nas ispunjava zadovoljstvom, blaženstvom i srećom, ali samo pod uslovom da drugoj osobi ili drugom živom biću ne nanosimo bol, tugu ili njegovu patnju, jer samo tada životna energija prožima ljudsko telo u celosti.
Moj endorfin su moji minuti i sati, provedeni sa mojim poštovanim i dragim suprugom. Još veću količinu endorfina mi daju moja tri sinčića i moja curica, kada kažu „Mama, volim te. Ja bih da se mazim i malo odspavam u tvom krilu“. Ljubav prema mojoj porodici i životu, je moja životna snaga i moj endorfin, koji se stalno luči 24 sata.
Ključne reči: Endorfin, ljubav, porodica
Rad:
Cilj svakog živog bića jeste da proživi srećan život. Čovek kao najsavršenije biće planete zemlje, zna i oseća da su sreća pravi prijatelji i dobro zdravlje.
Metodološkim istraživanjem naučno stručne literature, kao i na osnovu ličnog iskustva, tragali smo za saznanjima kako da svako ljudsko biće bude srećnije nego što jeste.
Rezultati istrživanja potvrđuju da se u organizmu ljudske populacije stvaraju hormoni sreće, ukoliko se radi nešto dobro i humano, ali sa zadovoljstvom i smisleno, te se tada osećaju sjajno. Otkriveni su 1975. od strane dvije nezavisne grupe istraživača. Akupunktura ih oslobađa, što je dokazano 1999. godine.
Hormoni sreće nose naziv serotonin i endorfin.
Ukoliko se hormona sreće nema dovoljno, ili ih je premalo, organizam šalje negativne signale, pa čovek može imati elemente bezvoljnosti, nesanice, čestih glavobolja…
Serotonin i endorfin su supstance koje nastaju u nervnoj ćeliji. Nazivaju se neurotransmiteri i prenose informacije od jedne do druge nervne ćelije.
Serotonin ima razne funkcije – ubrzava motorne funkcije, reguliše krvotok u mozgu, utiče na regulaciju telesne temperature, smanjuje bol, smanjuje apetit, a ukoliko ga ima previše smanjuje seksualnu želju ili onemogućava erekciju kod muškarca.
Ukoliko postoji smanjeno stvaranje serotonina u nervnom sistemu, dolazi do poremećaja raspoloženja u vidu depresije, a veoma je često prisutan strah.
Nedovoljno raspoloženje, to jest depresija zavisi od mnogih faktora, te nedostatak ili smanjenje serotonina, jeste samo jedan od razloga za njeno nastajanje.
Serotonin nema velikih oscilacija u svom lučenju, što nije slučaj sa endorfinom.
Endorfin se stvara u situacijama koje su stresne, bolne ili jako prijatne. Na primer, ako pojedete čili papričicu stvoriće se velika količina endorfina koja ublažava ljutinu koju osećamo, što više papričice to više i endorfina.
Sport ublažava bol, djeluje anksiolitički, pa za vrijeme tjelesnog napora mozak oslobađa endorfin, tvar koja ima smanjuje bol i strah.
Endorfin se i tijekom intimnog odnosa stvara. Ako se miris doživi kao ugodan, podražaj u limbičkom sustavu oslobađa npr. encefalin i endorfin, koji su djelotvorni protiv bolova i općenito poboljšavaju raspoloženje.
Dobro raspoloženje, koje kod nekih ljudi može trajati 12 i više sati, nastaje usled oslobađanja endorfina. Supstance, kao što su morfijum, heroin ili kokain predstavljaju klasični primer supstanci koje utiču na oslobađanje endorfina. Ali, srećom po nas, postoje i najprirodniji načini da se iskusi to lepo osećanje.
Ljubav je sjajan način da podignete nivo endorfina.
Pozitivno razmišljanje i kad verujemo da nešto pomaže, jeste direktan rezultat moći pozitivnih misli, koje izazivaju lučenje endorfina.
Fizička aktivnost, kap što su fizičke vežbe, skijanje, plivanje, tenis… osobađaju endorfin.
Uživanje u sitnim zadovoljstvima, kap što je pogled na lepu umetničku sliku, cveće, lepote prirode, gledanje interesantne pozorišne predstave ili slušanje omiljene muzike takođe održava nivo endorfina.
Akupunkturom se takođe može izazvati lučenje endorfina.
Smeh, bilo da se radi o dobrom vicu, ili komičnom filmu… izaziva lučenje hormona zadovoljstva, koji utiče na jačanje imunološkog sistema.
Znanstveno je dokazano da nas pojedine namirnice mogu oraspoložiti, kao što su kompleksni ugljikohidrati koji imaju nizak glikemijski indeks. Time se glukoza u krvi polako oslobađa, a osjećaj sitosti je duži. Hrana unesena u organizam mijenja kemijske procese u mozgu i tako utječe i na dobro i na loše raspoloženje.
Hrana koja najbolje utječe stvaranje endorina u mozgu jeste: Voće – grejp, jabuka, trešnja, naranča i grožđe, koje ima nizak GI. Voće ima niži GI (glikemijski index) od voćnih sokova, jer sadrži vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera. Tako su cijela jabuka ili naranča bolje za mozak od njihovog soka. Ipak, svježe iscijeđeni sok sadrži mnogo pulpe, pa je svakako bolji izbor od industrijskog. Cjelovite žitarice imaju najniži GI, dok cornflakes i ostale žitarice prevučene šećerom imaju visoki GI. Povrće i leguminoze – grah, grašak, mahune i leće imaju najniži GI, a krumpir i mrkva najviši. Namirnice banana stimuliraju oslobađanje dopamina, odgovornog za stanje budnosti i mentalne oštrine.
Zeleno lisnato povrće glavni je izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva depresiju i zaboravljivost. Naime, njen nedostatak izaziva pad serotonina u mozgu, a to za sobom povlači i loše raspoloženje. Istraživanjem se utvrdilo da i neznatan manjak selena kvari raspoloženje, a prisutan je u žitaricama.
Zbog svog neugodnog mirisa, češnjak se ili obožava ili izbjegava. Nekoliko istraživanja potvrdilo je da izaziva osjećaj ugode, otklanja umor, tjeskobu i razdražljivost.
Kapsaicin, koji je prisutan u ljutim chilli papričicama, potiče lučenje endorfina – hormona raspoloženja. Kao moguće objašnjenje osjećaja ugode navodi se da kapsaicin spaljuje živčane završetke na jeziku i u ustima, pa kako bi zaštitio od ozljede, mozak luči sredstvo protiv boli – endorfin, koji uzrokuje ugodnu omamljenost. Zbog toga neki postaju pravi ovisnici o njima.
Esencijalne masne kiseline prava su hrana za mozak, a obilje ih je u lanenom semenu, susamu, golici…
Alkohol ne djeluje stimulativno, već pridonosi depresivnosti, a pri povećanoj konzumaciji smanjuje funkcionalnost moždanih stanica i sposobnost koncentracije.
Endorfin deluje slično opijatima, kao što su morfijum, opijum, heroin.
Postoji podatak da je endorfin od 50 do 100 puta jači od opijuma.
Endorfin smanjuje bol, izaziva prijatnost (koju na primer osećamo prilikom milovanja), ali ima i euforičan efekat. Deluje na podizanje imuniteta i revitalizaciju organizma u celini.
Ima situacija, kao kod osoba koje su bile teško povređene (recimo u ratu), kada im je metkom bila pogođena ruka ili noga, ili su imali otvoren prelom, a nisu ništa primetili, niti ih je nešto zabolelo, dok se nisu sklonili od opasnosti. Upravo endorfin daje snagu i energiju da pobegnete i kada ste teže fizički povređeni i zbog toga je važan za preživljavanje u ekstremnim situacijama.
Endorfin se stvara i luči u trenucima sreće, zadovoljstva, pobede.
Nivo serotonina zavisi od više faktora. Za njegov optimalni nivo potrebno je da unosimo hranu, koja sadrži aminokiselinu triptofan, koja utiče na njegovo stvaranje. Ovu aminokiselinu organizam ne može sam da sintetiše i mora se unositi hranom. Najviše je ima integralnim žitaricama, kikirikiju, semenu suncokreta, sojinom mleku, grašku, bananama…
Takođe je važno i da konzumiramo namirnice biljnog porekla, koje su bogate vitaminima B grupe i složenim ugljenim hidratima, kojima je potrebno vreme da se razlože i apsorbuju i zato imaju bolji i trajniji efekat od slatkiša, koji trenutno dovode do skoka serotonina i brzo potroše u organizmu.
Na količnu serotonina značajno utiču i mentalne aktivnosti.
Ponašanje, razmišljanje i osećanja utiču na nivo neurotransmitera. U jednom eksperimentu naloženo je učesnicima da pričaju o veselim temama, ali da, pri tom, budu tužni. Niko od ispitanika nije uspeo da uradi eksperiment, zato što mimika lica povlači određeni emocionalni ton i određeno razmišljanje. Tako da kada razmišljamo o nečem tužnom ili lepom, to povlači emociju, odnosno ponašanje. Radi toga, zarad svoga sopstvenoga zdravlja, bez obzira na životne situacije, neophodno je uvek biti mentalno pozitivan.
Endorfin se ne luči konstanto kao serotonin, nego samo u pojedinim situacijama. Endorfin se luči samo kada smo pod velikim stresom, kada osećamo bol, opasnost ili nešto jako lepo.
Endorfin ima takozvani SOS efekat, stvara se po potrebi. Da bismo imali povišen endorfin trebalo bi stalno da radimo nešto jako prijatno ( ili jako neprijatno ).
Serotonin je povezan sa globalnim osećajem zadovoljstva. Endorfin je povezan sa trenutnim i kratkotrajnim poimanjem zadovoljstva i sreće.
Ukoliko neko stalno ponavlja neke aktivnosti koje konstantno utiču na stvaranje endorfina, kao što je preterano vežbanje, onda mogu postati zavisni od tog osećanja prijatnosti. Da bi se endorfin stvarao, intezitet vežbanja mora stalno da se povećava do granice bola i izdržljivosti. Zato se dešava da neko može da vežba i po 12 sati.
Kod muškaraca se serotonin stvara čak i do 52 odsto više, pa se pretpostavlja da su žene zbog toge podložnije depresiji. Postoji sociopsihološko objašnjenje za ovaj fenomen, koji se objašnjava postojanjem određenih emocija koje su poželjne i nepoželjne kod muškaraca i kod žena. Muškarcima je dozvoljeno da budu ljuti, besni, gnevni, agresivni, dok je ženama sve ovo “zabranjeno”, ali je zato normalno da budu plačne, tužne, nesrećne, jadne… što muškarcima, nije dozvoljeno.
S obzirom da emocije utiču na nivo serotonina, moguće da je to razlog zbog čega jači pol ima više ove supstance. Oni su agresivniji, više sebe podržavaju, samouvereniji su… a žene su naučene da budu pasivne i kada imaju neki problem.
Inače, serotonin i endorfin stvaraju se u odgovarajućim količinama za funciju koju imaju u datom trenutku. Sav višak se razgrađuje i vraća u ćeliju nervnog sistema, gde je i stvoren, gde čeka svoje ponovno izlučivanje radi osećaja zadovoljstva i sreće.
Zaključiti možemo, da možemo imati više hormona sreće no što imamo, samo ukoliko radimo ono što nas ispunjava zadovoljstvom, blaženstvom i srećom, ali samo pod uslovom da drugoj osobi ili drugom živom biću ne nanosimo bol, tugu ili njegovu patnju, jer samo tada prožima ljudsko telo u celosti.
Moj serotonin je moja divna porodica, moja razboritost, smirenost, dobrota, moj pozitivan životni stav. Moj endorfin su moji minuti i sati, provedeni sa mojim poštovanim i dragim suprugom. Još veću količinu endorfina mi daju moja tri sinčića i moja curica, kada kažu „Mama, volim te. Ja bih da se mazim i malo odspavam u tvom krilu“.
Ljubav prema mojoj porodici i životu, je moja životna snaga i moj endorfin, koji se stalno luči 24 sata.
Zlatno pravilo života je umerenost, i ni u čemu ne treba preterivati. Na sreću svako pravilo ima i svoj izuzetak, a to je LJUBAV. Ljubavi nikad nije dosta.
U životu treba neizmerno voleti i LJUBAV davati, jer ona je najveći izvor harmonije, zdravlja, sveopšteg blagostanja, sreće i endorfina.
Literatura:
1. Boro M. Vujasin, Put za zdrav i srećan život, Zbornik Radova: III Multidisciplinarni Kongres Ishrana Budućnosti sa Međunarodnim Učešćem, Zrenjanin-27.09-28.09.2013, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala knjiga-Novi Sad, ISBN 978-86-915909-1-8, 29-31.
2. Petar Radaković, dr. med., Narodni zdravstveni list, svibanj-lipanj 2009. str. 26
2. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
3. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević, savremena administracija, ISBN 86-387-0622-7
4. Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija, savremena administracija, Beograd.