Marija Čenejac
promoterka ishrane budućnosti
Šajkaš, Republika Srbija
Cilj svakoga od nas, jeste imati krvne sudove bez aterosklerotičnih promena, kako bi putem zdravih krvnih sudova, svo vreme svoga života dobijali neophodne životne materije za dobro zdravlje.
Metodološka istraživanja stručno-naučne literature, daju iznenađujuća i ohrabrujuća saznanja.
Rezultati istraživanja potvrđuju, da je do 1912 godine ateroskleroza bila nepoznata bolest, dok danas ima epidemijske razmere.
Naučnici upozoravaju, da se danas već i unutarmateričnog razvoja uočavaju prapočeci zakrečenja krvnih sudova, te da svakih 60 sekundi neko umire od posledica aterosklerotičnih krvnih sudova. Ateroskleroza je oboljenje opasno po život.
To je proces u gde dolazi do stvaranja plakova u zidovima arerija, koji smanjuju ili u potpunosti blokiraju prolaz krvi. U pojedinim slučajevima ovaj proces može da dovede do infarkta miokarda, šloga i smrti.
Faktori rizika su: visok krvni pritisak, visoka koncentracija holesterola, pušenje, dijabetes, gojaznost i fizička neaktivnost.
Uzroci nastanka ateroskleroze do danas su nejasni. Međutim veliki broj naučnika smatraju da ateroskleroza nastaje usled oštećenja unutrašnjeg zida areterija, zvanog endotelijum. Tokom vremena supstance koje se nalaze u krvi, kao što su holesterol, masti i drugi produkti, akumuliraju se unutar oštećenih delova zida arterije. Hemijske reakcije koje nastaju u oštećenim delovima arterije utiču na oksigenaciju holesterola i dovode do zapaljenskog procesa unutar arterije. U tom momentu endotelne ćelije oštećenih delova arterije ispuštaju supstance koje aktiviraju odbrambeni mehanizam. Dolazi do aktiviranja monocita koji dolaze na mesto oštećenja arterije. Oksigenirani holesterol dovodi do transformacije monocita u makrofage. Makrofagi jedu i vare molekule holesterola. Rezultat ovog procesa je akumulacija makrofaga i nastanak plaka unutar arterije. Kako plak raste arterijski zid postaje krući. U isto vreme glatke mišićne ćelije unutar zida arterije se umnožavaju. Onda se veliki broj mišićnih ćelija pomera na površinu plaka. Ove ćelije su odgovorne za čvrstinu plaka pokrivajući ga. Tokom vremena plak može da pukne i manji delovi plaka, mogu da nastave da se kreću krvotokom. Plakovi koji se kreću krvotokom, mogu da se zadrže u pojedinim delovima arterije i onemogućuje dalje kretanje krvi. Kao rezultat sprečavanja kretanja toka krvi je kompromitovanje tkiva, koje taj krvni sud ishranjuje što može dovesti do umiranja okolnog tkiva. Ukoliko se to desi u krvnim sudovima srca i mozga, može doći do infarkta ovih organa.
Zaključiti možemo, da je uzrok aterosklerotičnih promena pogrešna ishrana čoveka. U prirodi ni jedno živo biće ne umire od srčanog ili moždanog infarkta, jer jedu prirodnu hranu.
Zvanična medicina nudi sintetičke medikamente, a suština svakog leka je da se on koristi za lečenje određene bolesti. Svaki drugi efekat leka, a koji nije lečenje, je neželjeno dejstvo leka.
Važno je naglasiti da su mnogi simptomi neželjenih dejstava slični simptomima različitih bolesti. Iako se lekovi prave da služe za lečenje određene bolesti oni ponekada, osim što utiču na bolest, remete i utiču na druge funkcije i način rada organizma. Zbog uticaja leka na te druge funkcije organizma nastaju neželjeni efekti. Često se dešava da se zaustavi čitav proces razvoja nekog novog leka baš zbog njegove toksičnosti.
Hipokrat je davno rekao Hrana neka bude tvoj lek.
Hrana budućnosti je idealna za obnavljanje zakrečenih krvnih sudova. To je hrana u svom izvornom obliku, bez bilo kakvih ksenobiotskih materija. Naše telo je programirano da koristi samo takvu hranu. Promena načina ishrane, a samim tim i života, daje prirodni by-pas krvnih sudova.
Kod mene, za oko za godinu dana, zakrečeni krvni sudovi mojih karotidnih arterija proširili su se bostrano za 10%. To je zahvaljujući promeni načina ishrane i korišćenjem biološko akrtivnih preparata.
Mnogi ljudi u svetu izlečeni su na ovaj način.
Svako ima svoj izbor i niko ne mora biti bolestan.
Nemojte biti bolesni.
Rad objavljen u Zborniku sažetaka I Kongresa Ishrane Budućnosti Sa Međunarodnim Učešćem, Titel 2011, 15.10. 2011, str. 33-34, Društvo Za Populacionu Politiku „Breg“, printXpress Novi Sad, ISBN 86-68497-11-07