Biljana Antonijević
promoter ishrana budućnosti
Novi Sad, Republika Srbija
Sažetak rada:
Cilj moga rada jeste da ukažem, koliko je važno sprečiti nastajanje bolesti promenom načina ishrane i življenja, a ne sačekati njeno ispoljavanje i njene pogubne posledice po zdravlje i životnu sreću.
Metodologija rada se zasniva na istraživanje stručno-naučne literature, kao i na mom ličnom iskustvu i iskustvu mojih prijatelja.
Rezultati istraživanja potvrđuju da mnogi misle da vode zdrav život. Tako sam mislila i ja. Na to me je na neki način obavezivalo i nasleđe, jer je moja majka ceo život imala problema sa zdravljem. Posle smrti majke, zabrinula sam se za svoje zdravlje. Počela sam kontrolisati nivo masnoća i pritisak jer sam osetila početne probleme, što su potrvrdili i lekarski nalazi. Kad sam im rekla da je i majka imala iste probleme, samo su zaključili da je onda normalno da ih i ja imam.
Počela sam koristiti lekove. Moje se zdravstveno stanje pogoršavalo. Na određene nedefinisane tegobe u utrobi otišla sam kod lekara. Nakon dijagnostike su konstatovali da imam tumor na jajniku. Prilikom operacije, lekari su rekli da je tumor na jajniku dobroćudan, ali novo razočarenje je bilo da imam karcinom debelog creva.
Posle operacije šest meseci sam primala hemoterapiju. Trpela sam bolove, mučnine, iznemoglost. Taj period ne smem ni da zamislim. Izašle su mi afte u usnoj duplji, a stalne mučnine i povraćanja jedva sam podnosila. Gadila mi se hrana, nisam imala apetita. Sada znam da sam bila puna hemije koja mi je razdirala život. Nisam znala šta uraditi i kako dalje. Sve više me napuštala nada u oporavak.
Međutim, srela sam prijateljicu koju dugo nisam videla. Ona mi je pričala o svome mužu koji je imao karcinom i njegovoj uspešnoj borbi sa najtežim oboljenjem na prirodan način. Meni se njena priča učinila zanimljivom. Poželela sam da lično popričam sa Vladom, njenim suprugom. To je bio zaokret u mom životu. To je bio pun pogodak. Prvi put u životu sam pomislila da sam sigurna u metodu koju sprovodim, da je ključ svakog uspeha u meni.
Odbacila sam sve lekove, stare navike u ishrani i distancirala se od negativnih ljudi, u meri koliko je to moguće. Odjednom sam počela da posećujem predavanja, tribine na kojima se okuplja mnogo pozitivnih ljudi, konačno sam imala malo vremena i za sebe. Vremenom su mi svi ti novi ljudi postali bliski. Slušala sam o ljudskim moćima da se sami iscele ako ih ne blokiramo nepravilnom ishranom i načinom života. Sirova ishrana mi je postala ljubav, oduševljava me svaka namirnica koja mi znači život. Uživam u sirovim specijalitetima. Više mi ne treba šporet. Jedino ga koristim za pripremanje čaja, i za pripremu kombuhe. Očistila sam jetru, klistiram se za vreme posta. Uživam u gledanju u sunce. Pijem zdravu, živu vodu, mnogo pešačim. Vremenom mi je ovaj način života i ishrane postao stil života.
Zaključiti se da, da je to univerzalna mogućnost za otklanjanje bilo kojeg zdravstvenog problema. Krvna slika mi je uvek dobra. Ni traga od povišenog pritiska, masnoća u krvi ili nekih drugih problema. Rezultati idealni. Više nema potrebe za lekovima. Sada imam potrebu da tu sreću i zadovoljstvo delim sa što više ljudi. Moji ukućani zajedno sa mnom uživaju u mojim specijalitetia i polako osećaju pozitivne promene i dobrobiti. Sve manje je i kod članova porodice loše nezdrave hrane, kroz vreme, verujem da će je kao i ja u potpunosti odbaciti.
Kad pomislim na sve ove mogućnosti, nekako sa setom se prisetim sviju onih dragih, najbližih, poznatih, koji su prerano otišli. Da sam znala sve ovo pre, mnogi ili svi su još mogli uživati u lepotama života.
Ovome načinu života toliko verujem, ne bih ga menjala nizašta. Samo ponekad odem kod lekara zbog kontrole, uradim laboratorijski pregled krvi i urina i svaki put se iznova oduševim sjajnim rezultatima.
Sada mi ostaje želja da svakodnevno pričam ljudima o svojim rezultatima, posebno onima koji su životno ugruženi. Svaki put im napomenem da se ugledaju na one koji su to uradili pre njih, da ne gube vreme i da ne propuštaju, možda poslednju priliku.
Ključne reči: Holesterol, rak, hrana, život
Rad:
Cilj moga rada jeste da ukažem, koliko je važno sprečiti nastajanje bolesti promenom načina ishrane i življenja, a ne sačekati njeno ispoljavanje i njene pogubne posledice po zdravlje i životnu sreću.
Metodologija rada se zasniva na istraživanje stručno-naučne literature, kao i na mom ličnom iskustvu i iskustvu mojih prijatelja.
Rezultati istraživanja potvrđuju da mnogi misle da vode zdrav život. Tako sam mislila i ja. Mislila sam da živim zdrav život. Na to me je na neki način obavezivalo i nasleđe, jer je moja majka ceo život imala problema sa zdravljem. Zdravstveni problemi su bili posebno sa masnoćama u krvi (holesterol, trigliceridi), visokim pritiskom i svim onim što uz to ide. Na kraju, nije uspela da se izbori sa tim problemom. Najpre je imala infarkt, zatim operaciju a na kraju je i završila život u 65-oj godini.
Posle odlaska majke, zabrinula sam se za svoje zdravlje. Počela sam kontrolisati nivo masnoća i pritisak jer sam osetila početne probleme, što su potrvrdili i lekarski nalazi. Kad sam im rekla da je i majka imala iste probleme, samo su zaključili da je onda normalno da ih i ja imam. Pomirila sam se sa tim, uzimala terapiju i strepela od kontrole do kontrole. Na početku je to išlo korekcijom ishrane i ustaljenih životnih navika ali ubrzo sam morala početi koristiti redovnu terapiju. Tako sam masnoće u krvi i povišeni krvni pritisak držala pod nekakvom kontrolom. Vremenom to više nije bilo moguće. Počela sam koristiti lekove. Lekari su kombinovali lekove, povećavali doze ali oni nisu doveli do ozdravljenja.Mnoge okolnosti u porodici, pre svega oboljenje supruga je samo pogoršavalo stanje. Trebalo je živeti sa problemima šlogiranog supruga, decom u osnovnoj školi i na fakultetu, ispuniti obaveze na radnom mestu i jednostavno ostati živ. U takvoj situaciji, najmanje sam mogla misliti na sebe.
Sve je to išlo nekako, dok nisam počela osećati probleme takvog života i svih stresova koje sam u tom periodu proživljavala. Moje se zdravstveno stanje pogoršavalo. Na određene nedefinisane tegobe u utrobi otišla sam kod lekara. Nakon dijagnostike su konstatovali da imam tumor na jajniku. Odmah je preporučena operacija, koju sam prihvatila, jer nisam znala za neke druge mogućnosti lečenja. Prilikom operacije, lekari su rekli da je tumor na jajniku dobroćudan ali novo razočarenje je bilo da imam karcinom debelog creva. Operativnim zahvatom je preventivno uklonjen levi jajnik jer su lekari rekli da to treba uraditi tako. Urađena je i intervencija isecanje dela debelog creva na kome je bio tumor. Posle operacije šest meseci sam primala hemoterapiju. Trpela sam bolove, mučnine, iznemoglost. Taj period ne smem ni da zamislim. Izašle su mi afte u usnoj duplji, a stalne mučnine i povraćanja jedva sam podnosila. Gadila mi se hrana, nisam imala apetita. Sada znam da sam bila puna hemije koja mi je razdirala život. Organizam mi je oslabio i toliko sam klonula da nisam znala kako dalje. Nakon venske terapije imala sam jako visoku temperaturu, posle koje su mi lekari promenili terapiju da je uzimam kod kuće u vidu tableta. Tada su mi problemi bili malo umanjeni. Shvatila sam da su me sve te životne okolnosti dovele u smrtnu opasnost. Nisam znala šta uraditi i kako dalje. Sve više me napuštala nada u oporavak.
Međutim, u životu postoje iznenadne situacije u kojima naknadno shvatiš da si se našao u pravo vreme na pravom mestu. Srela sam prijateljicu koju dugo nisam videla. Popričale smo o proteklom vremenu i problemima sa kojima se i kako nosimo. Ona mi je pričala o svome mužu koji je imao karcinom i njegovoj uspešnoj borbi sa najtežim oboljenjem na prirodan način. S obzirom da smo dugogodišnji prijatelji, za njegov slučaj sam čula, ali bez nekih detalja, jer je vremenom bilo sve manje druženja baveći se svako svojim problemima. Meni se njena priča učinila zanimljivom. Poželela sam da lično popričam sa Vladom, njenim suprugom.
To je bio zaokret u mom životu. On mi je pričao o svakom delu problema i načinu rešavanja na prirodan način. Odmah mi je predložio primenu sirove ishrane i promenu načina života. Pomislila sam, slušajući njega, da je to nešto fantastično i za mene. To je bio pun pogodak. Od tog dana prijateljstvo sa Vladom i Nenom je bilo jače od svih nedaća. Prvi put u životu sam pomislila da sam sigurna u metodu koju sprovodim, da imam nekoga sa kim se o svemu mogu konsultovati i da tim načinom mogu rešiti svaki problem, na kraju da je ključ svakog uspeha u meni.
Odbacila sam sve lekove, stare navike u ishrani i distancirala se od negativnih ljudi, u meri koliko je to moguće. Odjednom sam počela da posećujem predavanja, tribine na kojima se okuplja mnogo pozitivnih ljudi, konačno sam imala malo vremena i za sebe. Vremenom su mi svi ti novi ljudi postali bliski. Slušala sam o ljudskim moćima da se sami iscele ako ih ne blokiramo nepravilnom ishranom i načinom života. Sa Vladom svakodnevno razmenjujem iskustva, principe ishrane i drugih metoda i stubova zdravlja. Sirova ishrana mi je postala ljubav, oduševljava me svaka namirnica koja mi znači život. Uživam u sirovim specijalitetima. Više mi ne treba šporet. Jedino ga koristim za pripremanje čaja, i za pripremu kombuhe. Taj fantastični eliksir redovno pravim, delim drugim ljudima i ukazujem na njenu lekovitost. Posebno uživam u postovima, probala sam svaki način, od posta na vodi, na ceđenim sokovima do suvog posta. Sve to sprovodim svaki mesec. Očistila sam jetru pomoću gorke soli, maslinovog ulja i crvenog grejpfruta, klistiram se za vreme posta. Uživam u gledanju u sunce. Pijem zdravu, živu vodu, mnogo pešačim. Više ne razmišljam o višku kilograma, čini mi se da konačno imam idealnu težinu. U sve ovo ušla sam zbog karcinoma i otklanjanja posledica hemoterapije, a vremenom mi je ovaj način ishrane postao stil života. Shvatila sam da je to univerzalna mogućnost za otklanjanje bilo kojeg zdravstvenog problema. To je način kako se rešiti strahova, kroz koje sam prolazila lakše u društvu pozitivnih ljudi i prijatelja. Onda sam jednog dana i pored toga što se fantastično osećam, iz radoznalosti odlučila da proverim kompletnu krvnu sliku. Iznenađenje je bilo prijatno, mada u neku ruku i očekivano jer sam se osećala dobro bez korišćenja lekova. Ni traga od povišenog pritiska, masnoća u krvi ili nekih drugih problema. Rezultati idealni. Više nema potrebe za lekovima. Sada, kada mi se sve pozitivno dešava, kada nestaju problemi jedan za drugim, imam potrebu da tu sreću i zadovoljstvo delim sa što više ljudi. Prvo je porodica shvatila da u svemu navedenom postoji snaga koja štiti i čuva zdravlje. Zajedno sa mnom uživaju u mojim specijalitetima i polako osećaju pozitivne promene i dobrobiti. Sve manje je i kod članova porodice loše nezdrave hrane, kroz vreme, verujem da će je kao i ja u potpunosti odbaciti.
Sada moja deca svojim prijateljima pričaju o našoj ishrani, svima je to novo, ali neki to prepoznaju kao kvalitet i počnu primenjivati. Neki su u svemu tome istrajni, pa kao i ja uživaju u promenjenom načinu života, drugi koji su manje poverljivi, lakše podnose zdravstvene metode i lekove, mada je toliko evidentno da im oni ne pomažu. Meni ostaje samo da žalim što nisu poverljivi i uporni. Ipak se nadam da pored svega, jednoga dana i njima sirova ishrana postane ljubav. Ni sami ne znaju šta gube i propuštaju po pitanju zdravlja.
Kad pomislim na sve ove mogućnosti, nekako sa setom se prisetim sviju onih dragih, najbližih, poznatih, koji su prerano otišli. Da sam znala sve ovo pre, mnogi ili svi su još mogli uživati u lepotama života.
Ovom načinu života toliko verujem, ne bih ga menjala ni za šta. Samo ponekad odem kod lekara zbog kontrole, uradim laboratorijski pregled krvi i urina i svaki put se iznova oduševim sjajnim rezultatima.
Sada mi ostaje želja da svakodnevno pričam ljudima o svojim rezultatima, posebno onima koji su životno ugroženi. Neka sami procene da li imaju vere i snage da to prihvate i da tako reše i najteže zdravstvene probleme. Svaki put im napomenem da se ugledaju na one koji su to uradili pre njih, da ne gube vreme i da ne propuštaju, možda poslednju priliku.
ZAKLJUČAK: Kroz život smo učili kako treba brinuti o zdravlju, redovno kontrolisati i koristiti prepisanu terapiju. Kada se ozbiljnije razbolimo shvatimo da silna hemija ne može pomoći u ozdravljenju ili ne u onoj meri u kojoj bismo bili zadovoljni. Onda, ako nas sreća posluži da na vreme dođemo do istine, shvatimo kako principi ozdravljenja leže u nama i prirodi.
Onaj ko sve to primeni može računati na potpuno ozdravljenje i kod najtežih oboljenja. Oni koji to ne prihvate, ostanu čvrsto vezani za lekare i lekove, a preostali deo života, čijom se kvalitetom uglavnom ne mogu pohvaliti, provedu negde na putu između lekara i apoteka.
Ja sam tu unutrašnju moć i moć prirode našla u sebi. Prepoznala sam je kao istinu i put ka ozdravljenju pa sada zadovoljna uživam u životu. Isto želim i svima drugima da skupe snage, da odbace svoje loše navike, da u sebi nađu snagu i veru u uspeh te prihvate zakone prirode.
Literatura:
1. Lično iskustvo i medicinski nalazi
2. TAJNA JE RAZOTKRIVENA, Boro M.Vujasin, II Međunarodni kongres Ishrane Budućnosti, Titel 31.08-01.09.2012, Društvo za populacionu politiku „Breg“ Titel, Mala Knjiga Novi Sad, 22-25, ISBN 978-86-915909-0-1
3. Milovanović, Biti ili ne biti vegeterijanac, NIP „Zdrav Život“, Zemun, 2004.
4. Elez, Smrt iz tanjira BSE-bolest ludih krava, Metaphysica, Beograd, 2004.
5. Dean, Null, (2004), Smrt od medicine, Nexus Magazin, Broj 4, 23-28