Elvira Moroanka
dr med. spec.
Vršac, Republika Srbija
Danas, na početku XXI veka, kada je zbog preterane upotrebe sintetičkih antibiotika, većina mikroorganizama stekla otpornost na njih, neophodno je naći mudra rešenja za suzbijanje infekcije koje priroda nudi.
Cilj svakog zdravstvenog radnika i saradnika jeste Primum non nocere, to jest Prvenstveno ne naškoditi na putu sticanja, održavanja i poboljšanja zdravlja.
Uvidom u stručno naučnu literaturu, vidljivo je da veštački antibiotici imaju neželjene efekte, sa njihovim akutnim ili odloženim ispoljavanjem, dok darovi prirode nemaju neželjena dejstva.
Rezultati potvrđuju da u prirodi postoji mnoštvo proizvoda sa antibiotskim dejstvom, te da propolis prestavlja proizvod i savršenstvo koje hrani i leči ljudsko telo.
Propolis (pčelinji lepak) je zajedničko ime za smesu smolastih supstanci koje pčela skuplja sa cvetova različitih biljaka. To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih žlezda bogatih fermentima. Ona je specificnog izgleda, jedinstvenog nagorkog ukusa, karakterističnog i aromatičnog mirisa.
Intezivnim proučavanjem utvrđeno je da je to prirodni baktericid, anestetik, antioksidant, antiseptik, antibiotik, da deluje protiv većine virusa uključujuci i virus gripa. Odličan u borbi protiv gljivica i parazita.
Pčele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštecenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava uljeza ih podstiče na proizvodnju propolisa.
Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstakli su naučnike da se zainteresuju za njegov sastav. Tako je utvrđeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu karakterističnog izgleda, boje i mirisa.
Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvecoj meri utiču na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno… delovanje.
Sama reč propolis dolazi od grcke reči: pro (pre) i polis (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što pčele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice.
Do skora se propolis u košnici uzimao kao smetnja jer se, kada je topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja košnice i vađenja okvira. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah. Propolis – pčelinja smola je simbol snage i oštrine.
Propolis je jedan od onih mudrih lekova prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno čuva zdravo tkivo i leči obolelo. Čist propolis sam je po sebi već balzam: to je smola sa razlicitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama.
Ukus mu je trpak i oštar, peče na jeziku, a miris karakterističan, varira od vrste do vrste, ali uvek je prijatan.
Kod nas se propolis može dobiti kao smola, ali i kao već pripremljen rastvor, najčešće. Postoje tablete propolisa za sisanje, kao i propolisne masti za spoljnu upotrebu.
Od svih pčelinjih eliksira, propolis je najizdržljiviji i najstabilniji.
Biološka svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujući njihovu životnu sposobnost.
Deluje lokalno anestetički, zaustavlja svrab i deluje umirujuće; dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisom pa će se umiriti kašalj i obezbediti dubok san.
Propolisne masti su odlične za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: opadanje kose u vidu pečata, upalu kože nastalu spoljnim nadražajem, za gljivična oboljenja kože i vlasišta, piodermiju, ekcem, seboreju, gljivična oboljenja kože i noktiju…
Propolis ima svojstvo da koči nenormalno razmnožavanje celija (citostatičko delovanje) i leči dobroćudne tumore.
Poznata su regenerativna, epitelizirajuća i dermatoplastička svojstva ovog balzama.
On brzo obnavlja pozleđena tkiva i ubrzava njihovo zarastanje. Njegovo delovanje protiv mikroba, krvarenje, opekotine i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, čireva, opekotina i dr.
Zapaženo je delovanje propolisa kao sredstva za pojačavanje znojenja i diurezu.
U nauci je poznata i kao antioksidans i antitoksicko sredstvo.
U slučaju teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao moćno i vrlo efikasno sredstvo, koje nema negativnih propratnih efekata.
Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma, povećanju telesne težine i normalizaciji metabolizma i imuniteta.
Interesantno je ukazati na to da su Stradivarius i mnogi drugi italijanski majstori za izradu violina iz Kremone koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova.
Propolis se u SSSR-u i drugim evropskim zemljama upotrebljava u veterinarskoj i humanoj medicini za spravljanje raznih masti i melema za rane, posekotine, čireve i druga kožna oboljenja.
Propolis se koristi i za lečenje ušnih oboljenja, desni i raznih oboljenja usta.
Propolis služi pčelama vec hiljadama godina kao dezinfekciona materija, jer njime poliraju saće i oblažu zidove košnice.
Za čovekov organizam je koristan zbog toga što deluje kao antibiotik na bakterije narocito za lecenje opekotina, posekotina i raznih rana na koži, pomaže i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida, upale mokraćnih kanala, svraba, gastritisa.
Isparavanjem propolisa, u pčelinjoj zajednici stvaraju se nepovoljni uslovi za razvoj bakterija i gljivica koje mogu ugroziti zdravlje zajednice. Od jedne pčelinje zajednice na godinu se skupi između 150 i 400 grama propolisa.
Naziv propolis potječe od grčke riječi pro – pre ili ispred i polis – grad, zbog upotrebe propolisa za izgradnju i regulaciju ulaza u košnicu. Propolis se kao naziv upotrebljava u gotovo svim dijelovima svijeta.
Istorijski zapisi pokazuju da je propolis bio važan i cenjen proizvod u medicini Egipćana, Babilonaca, Arapa, Grka, Rimljana i drugih starih naroda. U zapisima XII veka, opisano je lečenje usne šupljine i ždrijela, kao i karijesa lekovitim propolisom.
Poreklo materija u propolisu potiču iz tri izvora – biljnih izlučevina, sekretornih supstanci pčelinjeg metabolizma i materije dodanih u vreme njegove dorade.
Hemijski sastav propolisa još nije u potpunosti razjašnjen. U jednoj analizi propolisa u Engleskoj samo je u jednom primerku otkriveno 150 sastojaka (Greenaway, 1990.), ali ubrzo ih je izolovano 180. Sastav propolisa zavisi od vrsta biljaka u staništu pčela.
Propolis se razlikuje po boji, mirisu i verovatno po lekovitim osobinama, zavisno od sastava i godišnjeg doba.
Poznato je da propolis sadrži razne smole i smolama slične materije, balzame i eterična ulja, vosak, polen, flavonoide, mineralne materije te takozvane biljne hormone.
U biljnom su svetu flavonoidi inače široko rasprostranjeni, a uloga im je zaštita biljaka od patogena iz okoline. U propolisu su zastupljeni brojni flavonoidi: galangin, kvercetin, krizin, kempferol, apigenin, pinocembrin, pinobaksin.
Na temperaturi između 25 i 45°C propolis je mekan, podatan za oblikovanje i lepljiv. Na temperaturi nižoj od 15°C postaje krut i lomljiv, a na onoj iznad 45°C gumasto lepljiv. U tekuće stanje najčešće prelazi na temperaturi između 60 i 70°C. Za neke uzorke tačka topljivosti je i iznad 100°C.
Propolis je lekovit proizvod pčela medarica i deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, pa se smatra lekom XXI veka.
Zbog svoga sastava propolis deluje protiv virusa, bakterija i gljivica. Posebnost propolisa je da bakterije na njega ne stvaraju otpornost i nema štetnih popratnih pojava, što je mana sintetskih antibiotika.
Kao snažan antioksidant efikasno deluje protiv slobodnih radikala, koji se danas smatraju uzročnicima mnogih, pa i najtežih bolesti, poput ateroskleroze, katarakte, starenja, Parkinsonove i Alzheimerove bolesti.
Propolis se upotrebljava u stomatologiji kao sredstvo u lečenju paradentoze i za jačanje zubnog mesa. Preventivno deluje kod upale grla, a izuzetno dobre rezultate postiže u lečenju infekcija, opekotina, otvorenih rana i čireva organa za varenje.
Novija istraživanja sve više potvrđuju da jača imunološki sistem te ima neposredni antikancerogeni učinak. Stoga ga mnogi stručnjaci smatraju zlatnim proizvodom košnice i lekom XXI veka.
Istraživanja naučnika su dokazala uticaj pčelinjih proizvoda na tumore.
Zbog specifičnog sastojka flavonoida, kojeg najviše ima u propolisu i polenu i medu, u kombinaciji s ostalim terapijskim lekovima postiže se uspjeh u prevenciji i lečenju tumora.
Pčelinji proizvodi pospešuju delovanje drugih lekova, poput citostatika, u lečenju tumora. S druge strane, znatno smanjuju neželjne efekte lekova ili zračenja na zdrave ćelije jer omogućuju njihovo zadržavanje isključivo u tumorskoj ćeliji.
Propolis ima direktan učinak na prevenciju i lečenje tumora, jer sadrži desetak flavonoida, koji stimulacijom imunološkog sistema i uklanjanjem slobodnih radikala (odgovornih za starenje, za nastanak tumora ili nekih drugih bolesti) i izazivanjem programirane smrti tumorskih ćelija, direktno utiče na tumore.
Propolis se zbog svojih osobina upotrebljava u apiterapiji, to jest lečenju ljudi i životinja.
U medicini se propolis primenjuje kod stanja anemije, respiratornih problema, nege usne šupljine, u dermatologiji (regeneracija kože, čirevi, ekcemi, povrede, rane), kod povećanja imuniteta organizma, infekcija želudačno crevnog sistema, zaštite jetre, i kao pomoć pri mnogim drugim problemima.
Veliku primenu propolis ima u kozmetici jer utiče na brzu regeneraciju tkiva i ima antibakterijsko i antigljivično delovanje.
Vodeni ekstrakt propolisa se priprema tako, što se sirov propolis pretvori u fini prah dubokim zamrzavanjem i mlevenjem. Jedna kafena kašičica tog praha se uveče pomeša sa 250 ml čiste vode. Sledeceg jutra, pacijent može da popije tecnost (u malim gutljajima) a propolis da proguta pre doručka ako je potrebno.
Sirov propolis: (3-5 grama dnevno, izmedu obroka) pre gutanja, pacijent treba da siše i žvaće propolis najmanje 15-30 minuta. Preporučljivo ga je uzimati pre, tokom i nakon trudnoće, tačnije ZAUVEK.
Tinktura se primenjuje davanjem 20-90 kapi dnevno, zavisno od stanja pacijenta, izmedu obroka, sa pola kašicice meda, mlake vode ili čaja.
Ekstrakt propolisa sa puterom. Dobro izmešati u odnosu 1:8 propolis pretvoden u prah i puter (u vidu želea). Zagrejati smešu na slaboj vatri (plamen svece i slično) ili u vodenom kupatilu, dok se smeša veoma dobro ne homogenizuje, ostaviti da se ohladi i onda staviti u frižider, uzimati 2-6 kašicica dnevno, prema stanju pacijenta, izmedu obroka.
Za bolove u želucu preporučuju se 20 kapi 30% alkoholnog rastvora propolisa, a ako su bolovi česti uzimati 30 kapi svežeg mleka ili vode, 3 puta dnevno pre jela u toku dvadeset dana.
Problemi sa žuljevima se rešavaju pomoću propolis masti, tako što se žulj namaže debelim slojem masti i fiksira flasterom.
Krvarenja od ozleda i posekotina zaustavljaju se brzo pomoću vate umočene u propolis kapi.
Gljivična oboljenja kože se svakog dana namažu po nekoliko puta sa propolis mast ili propolis kapima.
Opekotine se odlično leče stavljanjem gaze prethodno umočene u propolis mast.
Psorijaza se leci propolisom. Uzimati tri puta dnevno po 15 kapi propolisa a u isto vreme mazati
Hemoroide otklanja propolisova mast u kombinaciji sa propolis kapima.
Nakapati 10 kapi u posudu s čajem od kamilice ili majčine dušice, pokriti glavu peškirom i inhalirati se više puta dnevno po pet minuta.
Spolja se mažu akne ili kožni cirevi, promene kod neurodermitisa i psorijaze s ekstraktom propolisa.
Upaljenu sluzokožu usne šupljine, koja se inače dugo leči, tretira se tinkturom propolisa – namazati upaljeno zubno meso i ogoleli koren zuba tri puta dnevno, a pre toga dobro oprati zube četkicom.
Kod seboreje pomaže 30 % propolis mast. Jedini nedostatak ovog delotvornog delovanja je što je kosa nakon tretmana masna, pa kosa deluje neestetski.
Međutim, lako se ispere nekim od šampona za masnu kosu.
Dobro je umesto masti koristiti Forever Aloae Propolis kremu ili tinkturu, i to samo na obolelim mestima. Najcešce su to rubovi kose, ponekad i obrve.
Kod alopecije areate koristi se propolis kao manji deo celokupnog sistema lecenja, kao 30 % rastvor. Tinktura se razredjuje mlakom vodom u promeru 1 : 5. na taj se nacin dobije rastvor za masažu i ispiranje kose. Ujedno pospešuje zarašcivanje rana i porast kose.
Pri upotrebi Forever Aloae Propolis, vrši se njeno direktno nanošenje na obolelo mesto.
U borbi sa streptokokima, stafilokokima i salmonelama ima antimikrobne osobine.
Pobedjuje i gljivice te viruse herpesa i gripe.
Primenjuje se kao dezinficijens usne šupljine i grla, kod paradentoze, prehlada i infekcija probavnog i mokraćnog sistema.
Zaključuje se da, da terapija medom i pčelinjim proizvodima, to jest propolisom, matičnim mlečom, polenom, naziva se apiterapija.
Propolis je prirodni proizvod koji se tradicionalno koristi preko 2000 godina. Proizvode ga pčele, njime oblažu tavanicu košnice i na taj način je dezinfikuju.
Propolis se koristi kod: prehlada i gripa, kod bakterijskih infekcija gornjih disajnih puteva, kod sinuzitisa, pojačane sekrecije sluzokože nosa, kao imunostimulator, kod neprijatnog daha iz usta, upalnih procesa grla i usne duplje, afti, kod herpesa, rana, ekcema, posekotina, opekotina, kod paradentoze, paradentopatije, gastritisa, kolitisa, kod pojačanog vaginalnog sekreta.
Propolis se primenjuje i u preventivi kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, za podizanje opšte otpornosti organizma.
Propolis se može koristiti kao prva linija odbrane kod infekcija.
Uzroci prehlada i gripa nisu bakterije, nego virusi, pa je u tom slučaju bolje koristiti propolis, jer on ima antivirusno dejstvo. Pošto se često mešaju virusne i bakterijske infekcije, a antibiotici nepotrebno koriste i kod virusnih infekcija (antibiotici ne deluju na viruse), najbolje bi bilo prvo se odlučiti za upotrebu propolisa, jer on ima šire dejstvo.
Propolis ispoljava antibakterijsko dejstvo (sprečava razvoj i širenje bakterija Strptococus, Bacilus, Salmonella), antivirusno dejstvo (deluje protiv herpes virusa tip 1), antigljivično dejstvo (na Candidu albicans, C. tropicalis, C. krusi, C. guillermondi), antiseptično dejstvo, lokalno anestetičko i antioksidaciono dejstvo.
Zbog obilja biološko aktivnih materija, koje su neophodne svakoji ćeliji ljudskoga tela, sa zahvalnošću propolisu možemo reći da je propolis „Antibiotik koji hrani“ i leči ljudsko telo.
Forever Bee Propolis je do sada najveća koncentracija propolisa, koja se može naći na svetskoj ponudi, jer se u pakovanju od 60 tableta u svakog tableti nalazi 500 mg pustinjskog propolisa.
Forever Bee Propolis u sebi sadrži 22 aminokiseline, flavonoide, kalkone, dihidrokalkone, katehine, vitamine B1,B2, B6, C, E, nikotinske kiseline, enzime, boje, kalijum, natrijum, magnezijum, aluminijum, fosfor, silicijum, vanadijum, kobalt, sumpor, cink…
Istina je da Medicus curat, natura sanat, to jest da lekar leči a priroda (propolis) izlečuje.
Literatura:
1. Hoheisel O. The effects of Herstat (3% propolis ointment ACF ) application in cold sores: a double-blind placebo-controlled clinical trial. Journal of Clinical Research 2001;4:65-75.
1. Jensen CD, Andersen KE. Allergic contact dermatitis from cera alba (purified propolis) in a lip balm and candy. Contact Dermatitis 2006;55:312-3.
2. Li YJ, Lin JL, Yang CW, Yu CC. Acute renal failure induced by a Brazilian variety of propolis. Am J Kidney Dis 2005;46:e125-9.
3. Gregory SR, Piccolo N, Piccolo MT, et al. Comparision of propolis skin cream to silver sulfadiazine: a naturopathic alternative to antibiotics in treatment of minor burns. J Altern Complement Med 2002;8:77-83.
4. Anon. Bee Propolis. MotherNature.com 1999.
5. http://www.mothernature.com/library/books/natmed/bee_propolis.asp (Accessed 28 May 2000).